Luj Altiser je bio čudan baja, postmarksista. Roknuo je ženu, pa u neobičnom duševnom stanju skončao po ustanovama za mentalno obolele. Dobro, dešava se mnogima - i Ogist Kont je proveo dve godine u instituciji tog tipa pa mu ništa ne fali danas, u smislu reputacije. Elem, Altiser je na Gramšijevim krkačama hegemonije pisao o DIA - državnim ideološkim aparatima koji šire ideologiju kao zarazu al' na finjaka (tu su crkva, škola, mediji, sindikati, kultura itd.), za razliku od državnih ugnjetačkih aparata koji se baziraju na nasilju (vojska & policija). Pred tebe podaniče je postavljen izbor: možemo da te ... fino, a možemo i grubo - odluka je na tebi.
Druga je priča što je Altiser podlegao čarima ludila pre nego što je objasnio kako je onda uopšte moguće spoznati ideologiju ako je sve ideologija, ili, drugačije rečeno, kako se odupreti, kako raskrinkati bandu. Na toj priči glavu su olupali i veći od njega - eno onaj njegov zemljak što je hotimično prenosio sidu svojim ljubavnicima, ime mu je Mišel Fuko, kriv je za onu odvratnu kovanicu "rad na sebi". Tako je, je l' te, on zamišljao otpor pa umro u najstrašnijim mukama. Al' da se mi vratimo na Altisera, ta njegova teorija mi se čini sasvim podesnom za objašnjenje fame oko WikiLeaks.
Osim Altisera, oslonićemo se i na Cerovićevu tezu staljinističke prirode zapadnih medija, tj. većeg stepena staljinizma u okviru državne kontrole njih i od samog praxisa staljinizma - ako ste prespavali bombardovanje/agresiju, možda niste u toku o čemu se radi, inače ne moram previše da vam objašnjavam šta je po sredi, čak i ako ste potisnuli sve kao ružan san, to je nažalost bila java. I 11 i kusur godina kasnije baš na tim, kontrolisanim medijima pojavi se taj baja Asanž i ne skida se odatle, kao sve preteći šta će sve da otkrije, pa potaknuti tom famom zamišljamo vašingtonsku grozničavost, kao svi se odreda usrali u ćega i u je... kakav lik. Stvar je sumnjiva zbog bar nekoliko stvari, da ne pričamo o tome što sam sistem ima više koristi nego štete od čitave ove napumpane priče.
Prvo i osnovno - da li je curenje prava reč kad tek tako izvetri 250 hiljada dokumenata? Meni to više liči na odliv, menstrualno rečeno. Teško da možete to da ne primetite ako vam se nešto slično dešava. Ej, 250 hiljada dokumenata, blesane! To je neko lepo pustio u promet, planski.
Druga stvar, šta smo mi novo saznali iz tih "poverljivih" dokumenata? Apsolutno ništa - trećerazredne tračeve iz dokonog diplomatskog života, nekakva oštroumna zapažanja koja ni na koji način suštinski ne kompromituju globalnog hegemona. Al' ono, lepo zvuči, ne zato što je lepo po sebi, već zato što je tajno. Top secret. I onda kao ima neku važnost. Posebna je priča što se na taj način daje preveliki značaj igračima unutar diplomatije, jer se tako legitimizuje sistem tako što se ono što nam je potureno kao mehanizam koji funkcioniše postaje zaista taj etatistički mehanizam iako svakodnevno dobijamo signale da baš i nije pametno stavljati ruku u vatru da je taj poredak stvari baš takav kako nam je predstavljeno. Da ne bude zabune, nekad je verovatno bio.
Treće, Asanžovo skrivanje pa predaja. Blic piše: "Predao se da ga ne bi ubili". Da je taj čovek zaista na spisku za odstrel, njegovo ime nikada ne bi, da se tako izrazim, "procurelo" u javnost. Kao što Beko nikad ne bi davao intervju na B92 da njegova imovina nije u opasnosti, jer kola lopovluka izgleda da moraju da se na još nekom slomiju, osim po leđima sluđene i ponižene sirotinje (mada to i nisu ljudi već vucibatine, "bolje da nađu neki posao"). Ne, Asanžovim imenom se doliva ulje na vatru, njegovim imenom se natrljavaju nosevi infotainment konzumenata. Iniciraju se hakerski ratovi, intriga, tenzija, neizvesnost. Sam Asanž je prilično dobro dizajniran kao poseban uzor za one koji nemaju problema sa osnovnim postavkama ovog vampirskog sistema al' ih pomalo privlači podzemlje. Amazon, kakano! PayPal kakano! Znaš ono, trulo je sve, al' ne znam za bolje.
I onda dođe Hilari i krene da brani Asanža. Komedija prerasta u burlesku. Cilj je postignut. Sistem se obnavlja. Tirade o demokratiji i pravdi, a bogami i istini, prestižu jedni drugu. A istina je, posebno po okončanju Hladnog rata, sporedna, sekundarna, inferiorna kategorija.
Šta će promeniti WikiLeaks? Verovatno ništa, osim što će u nekoliko desetina hiljki, stotina hiljada ili miliona glava na mala vrata upuzati ideja da je to što se "dešava" zaista nešto što je bitno. Da parafraziram jednog pesnika, kada se revolucija zaista bude događala, o njoj nećete čuti ama baš ništa iz konvencionalnih sredstava informisanja. Čuli ste za događanja u Grčkoj, sećate se toga sigurno. E pa onda znate kako odjednom više uopšte nije bilo vesti odatle. Zato što je bilo bitno. WikiLeaks nije u tom redu veličina - ta stvar se kontroliše pa se zato i toleriše kao kapric, te nesmetano može da nastavi da curi po novinama, tv kanalima, internet portalima - nešto kao murovski antiamerički amerikanizam, taj poznati privid morala. Između redova se možda i nađe nešto vredno pažnje. Kao i do sad, uostalom.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар