Električna Post-Yu Nebriga (NAUK)

U poslednje vreme primetno je povampirenje njuvejvastog elektro sentimenta na domaćoj sceni. Gomila ("underground") aktova (Inje, Ljubavnici i meni daleko najsimpatičniji Bitipatibi (stari hit i  dalje bar malo liči na jedan od štekovanih vrhunaca čitave američke muzike kasnog prošlog veka)) preuzima estetiku veselih osamdesetih tražeći u njemu nekorumpiranu svežinu izraza koji u ovim ušima momentalno podseća na  legendarna imena kao što su Gari Garinča i Ogi B. Novoustanovljena Nacionalna Asocijacija za Umetnost i Kulturu jaše na ovom talasu nudeći kompilaciju najreprezentativnijih elektro radova srpske proizvodnje nastalih u novom milenijumu.

Pred slušaoca je prostrta tapiserija satkana od 16 pesama isto toliko izvođača (autora/bendova). Nešto bolji poznavaoci podzemnih prilika znaju za ekipu okupljenu oko etikete Cold Trinity, za koju je i potpisnik ovih redova svakako čuo ali zbog mladalačke/metalske averzije prema sintisajzeru kao instrumentu nije dolazio u preterani dodir sa istima. Dakle, velika je verovatnoća da pripadate kružoku apsolutnih laika što se tiče ove materije, stoga je ova kompilacija dobra prilika za upoznavanje sa ključanjima u okviru iste.

Za razliku od prečeste zgrčenosti i usiljenosti kojom zrači mejnstrim kultura, bolji komadi sa ove kompilacije krcati su onom zajebantskom & vrcavom energijom koja je karakteristična za muziku skrojenu daleko od očiju javnosti. Samim tim, nije neophodno da budete Endi Vorhol ili Albert Ajnštajn da biste proniknuli u skrivene vrednosti ovog pristupa - dovoljno je imati funkcionalno telo i nešto otvoreniji um koji će već naći načina da odgovore na pohranjene digitalizovane izazove.

Prva polovina kompilacije je apsolutno superiornija od njenog drugog dela. Unutar nje su pohranjeni solidni žanrovski brojevi (Videododir, Ilegalne Emocije, Margita je mrtva) i numere koje nalaze pravu meru između lokalnog i globalnog iskustva. Prvu pod nazivom Sojčice potpisuje MKDSL, dok je apsolutni vrhunac čitave kolekcije (zlo)delo Zastranienia fantastičnog naslova Gej Sloveni. Pogađate, reč je o electro varijaciji megapopularne poljske himne. 

No, kao što je to sa kompilacijama uglavnom slučaj, i ovde je previše prostora potrošeno na pesme na kojima ili nije dovoljno rađeno ili su naprosto slabe čime krune kvalitet ovog izdanja, očigledno spremljenog sa zdravom ambicijom. Od svih eksperimentalnijih radova, najjači utisak ostavlja Klopka za pionira u pesmi (tačnije muzičkom kolažu) Zdravo zdravo đavo, no pitanje je koliko se ova numera uklapa u ukupni senzibilitet čitavog izdanja, koje ćete, pošto je besplatno (ima i fizička CD verzija sa još četiri pesme), s lakoćom moći da poslušate, ali ćete teško izbeći (prečesto) pritiskanje čarobnog dugmeta "skip" na svom uređaju za reprodukciju muzičkih sadržaja (au, ovo sam baš onako drveno jugoslovenski sročio hehe).