Ućutkana demokratija

U sveopštem ataku na bolje sutra, poslovično progresivni ministar vojni Dragan Šutanovac prevazišao je i sam sebe najnovijom izjavom u korist (neželjenog) pristupanja Srbije NATO Alijansi. Ministru se očigledno nimalo ne dopada preovlađujuće raspoloženje u Srbiji povodom ovog strateškog koraka, a još manje pozivi na referendum koji bi iza sebe imao legitimnost budući da bi odluka na njemu počivala na volji naroda. Elem, reče Šutanovac da bi i reforma jezika Vuka Karadžića sigurno pala na referendumu da je kojim slučajem iskušavana na taj način. I onda, vajka se Šutanovac, ne bismo imali moderno pismo.

Osim što je reč o, u najmanju ruku, čudnoj analogiji, mora se priznati određeni nivo veštine u ministarskom logičkom vrludanju. Ovaj oblik decizionizma u kome je demokratija samo kulisa koja ne znači ništa u praksi nije ništa novo - pogledajte samo na koji način je ratifikovan Lisabonski sporazum u zemljama EU, čak i tamo gde je bilo referenduma, na kraju se došlo do željenog i jedino mogućeg rezultata - sve države su ratifikovale dokument koji će im dodatno suziti suverenitet. Tako su i demokratske srpske vođe koje su na demokratski način uredile medije i manjinska pitanja sa radošću preuzele taj trend po kome oni nekako uvek znaju bolje od glasača šta je za njih dobro pa će onda i da se ponašaju u skladu sa tim opredeljenjem.

Naravno, demokratija je takav oblik vladavine koji se mnogo sporo razvija a veoma brzo kvari, polažući oružje pred različitim malignim formama među kojima su totalitarizam (raznih fela) i s njim pod ruku populizam svakako najopasniji na duži rok. Ali, u ambijentu u kome "demokratičnost" kao politička odlika nema alternativu, jasno je da živimo u svojevrsnom obliku demokratskog totalitarizma - što Šutanovčev medijski istup samo potvrđuje. Tako demokratija postaje ono što je poželjno u očima vladara, i na taj način demokratija prestaje da bude ono što istinski jeste, još preciznije, ne zaslužuje da se naziva tim imenom.

I sad, čak ni u tome nije problem (tj. zamislimo da nije) već u činjenici da, kad je već tako kako je, gomila sredstava zapravo odlazi budzašto - u šminkanje totalitarnosti demokratskim bojama. Čemu sve te mesne zajednice, skupštine opštine, Vlade itd. Čemu uopšte izbori kada biračko telo ne zna, tj. vladari znaju mnogo bolje. Primeri za to ne dolaze samo sa makro, već i sa mikro plana.

Redovni čitalac našeg bloga Strahinja Macić javio nam se sa željom da ukaže na još jedan primer bezakonja u ime zakona. Naime, ministar  za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić je prostorno isplanirao još proletos da se u Ćićevcu izgradi Postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, koji bi bio finansiran iz IPA fondova EU. Prema iscrpnoj dokumentaciji koju nam je čitalac dostavio, lokalna samouprava i zbor građana su se većinski opredelili protiv gradnje ovog objekta, ukazujući pritom na brojna mimoilaženja sa važećim Zakonom o otpadu, u kome piše da postrojenje ovog tipa mora da bude udaljeno najmanje pet km od naselja i dva km od reke, ali izgleda da sveznajući Dulić zna bolje od zakona čim je izabrana lokacija neuslovna. U sličnom tonu odbijanja prošli su i uredno dostavljeni zahtevi za referendum, skupštine opštine Ćićevac  u sadejstvu  sa Ministarstvom tera po svome iako se oglasila i struka sa negativnim mišljenjem. S druge strane, pripitomljeni mediji ćute, Ministarstvo za lokalnu samoupravu ne koristi svoja zakonska ovlašćenja, pa posledično javnost ne zna ništa o ovom poduhvatu koji, po svemu sudeći, ima dosta zavereničkih nota u sebi, uprkos zaklinjanju u transparentnost i demokratiju glavnih političkih igrača u ovoj slobodnoj (kah kah) i demokratskoj (apćiha) zemlji.

Prema pisanju Macića, Dulić je iskoristio svoj ministarski položaj da spreči objavljivanje dva priloga u velikim nacionalnim medijima koji su imali nameru da se pozabave ovom problematikom te se čitalac obratio našem blogu sa željom da bar simbolično probije medijsku blokadu u kojoj se našao  ugroženi Ćićevac. Blokada je na ovaj način bar malo probijena, ali pitanje je da li to može imati ikakav uticaj na nedodirljive predstavnike naroda, one koji hrle u NATO, koji nas je, za sve zaboravne, koliko do juče ubijao i sakatio bez ikakvog pardona i milosti, a sad mirnodopski dovršava taj poduhvat gradeći otpadna postrojenja koja bi da sponzoriše ekološki svesna i demokratična EU. Vuku to ipak ne može da se zameri, iako je onog proto-hipstera Miljkovića ubila prejaka reč.


Will our children look back
With hatred or despair
At a generation of idiots
Who just didn't care
About the fossil fuel fumes
And the aerosol sprays
That put holes in the ozone
And let in the rays
That can cause cancer in humans?
And what is it all worth
Heating up our globe
Destroying our own Earth?
What will they think
Of us with no concern
About the seas of shit
And radiation burn?
We who watched
The waters of the world
Turn to lakes of lava
Killing every form of life?
Will they have regrets
For being born at all
Into a world where only
Acid rain can fall
On all the empty fields
And on the vacant lots
Where cockroaches and crab grass
Are the only crops?
Acid rain dissolving away
The monuments of man
Run for your lives!


Acid rain
Smell the rain coming?
Acid rain
Run for cover now!
Acid rain
The water is on fire!
Acid rain