ANBB - Mimikry (Raster Noton)

Među poznavaocima avangardne elektronske scene švapska kuća Raster Noton važi za jedan od vrhova ledenog brega. Upečatljivo minimalni omoti izdanja iz kataloga ove kuće sugerišu sličan mikroskopski minimalizam i skoro laboratorijsku urednost koju će velika većina konzumenata pop kulture odbaciti kao suvišnu i napornu.

Tema Fall koja otvara dugosvirajući debi akta ANBB koga čine Alva Noto (aka Carsten Nicolai, jedan od osnivača etikete) i Blixa Bargeld, poznat najpre kao osnivač Einstürzende Neubauten ali i  kao nekadašnji gitarista Kejvovih Bad Seeds, daje za pravo svima onima koji ovakav pristup muzičkoj materiji vide kao suvišan i pretenciozan. Frekvencije prilagođene čulu sluha šišmiša migolje se i razvlače minutima koji traju kao večnost.

No, album se ne zove džabe Mimikry. Ko prođe uvodni test otpornosti ubrzo biva nagrađen baražom lucidne urbane energije u pesmi Once Again. Odatle, čitav album prolazi kao san za koji ne želite da se završi, jer je njegova priroda i atmosfera apsolutno prilagođena doživljaju vožnje rolerkosterom.

Blixin zreli a nepokoreni glas čudnovato se lepo uklapa u sonične Nicolaieve vizije. Kovanica digitalni blues, koju smo već rabili u prikazu poslednjeg diskografskog čeda sjajnih The Young Gods, i ovde je itekako umesno. To se posebno može reći za numeru One, obradu meni nepoznatog Harryja Nilsona iz 1968.

I pesma Ret Marut Handshake ali i naslovna kompozicija zapušavaju usta svim onim galamdžijama koji generalizuju iskustva sa savremenom umetnoošću kao promašena, a čitavo to polje kao poligon za iživljavanje praznjikavih duša. Mimikry će vam dobrano uzdrmati tu zabludu jer, srećom, pravih alternativnih umetnika koji imaju šta da ponude zaista ima na ovom svetu, i to je fakat koji je lepo znati.


Once Again