Najbolje za nasdvoje u 2008.

51 Najbolji inostrani Album u prethodnoj godini

Pobednik
{{{Sunset}}} - Bright Blue Dream (Autobus)
Realno, album sa svojim manama, ali najbolji zato što u svojim svetlim trenucima doseže do nedostižnih visina. Kome smeta ambijentalnija središnjica, neka još jednom pogleda naslov albuma. Ako niste ranije čuli, a kada vam se svidi, probajte i ovo, iako za mrvu raspršeniji, ima udela u ovom trijumfu.




2-10 /po abecednom redosledu
Al Green - Lay It Down (Blue Note)
Velečasna legenda, čini se, bez napora i na novoj ploči demonstrira zašto je istinski veliki. Pojačan vrhunski selektiranom svežom krvlju, Green potpisuje vanvremenski album.


Dječaci - Drama (Dop/Menart)
Album posle koga na regionalnoj hip hop sceni više ništa neće biti isto.




El Guincho - Alegranza! (Discoteca Oceano)
U sveopštoj eri cinizma i apsolutne relativizacije, svetu je preko potreban ovaj impuls koji veliča radost, a da to ne zvuči izveštačeno. Naše siluete su prijatnije za oko u El Guinchovom ogledalu, boje skakuću a deca se raduju. Za posebno nesrećne, tu je i dupla doza.

Gang Gang Dance - Saint Dymphna (Warp)
Ploča istinske integracije i poništavanja žanrovskih granica. Vraća veru posrnulima, diže sa kolena ponižene. Vesnik sveobuhvatnijih promena i negativ novog vremena.


Invincible - ShapeShifters (EMERGENCE)
Samo je naizgled šokantno da najbolju hip hop ploču godine potpisuje jedna devojka nedvosmisleno demonstrirajući kako pravi hip hop treba da zvuči: sirovo, prljavo i beskompromisno. Lista svega što je prećutano u ovoj epohi slobode, istina utisnuta na plastiku i srca ljubitelja izgovorene reči.

Metaform - Standing on the Shoulders of Giants (Just)
Prelepa instrumentalna ekskurzija u sve ćoškove širokog polja interesovanja jednog diggera. Na ramenima giganata izrastao je titan, sladokuscima teško da je više i potrebno.


Nachtmystium - Assassins: Black Meddle pt. 1 (Century Media)
Krunski dokaz da žanrovsko prevazilaženje nije ujedno i njegovo napuštanje. Crn i ništa manje rokerski od Tvog omiljenog blek metal benda, Ubice u svom čemeru ne kriju samo tamu, već i svetlo za budućnost.


Skeletons - Money (Tomlab)
Suva genijalnost i dah svežeg vazduha na koju god stranu da pogledaš. Žanrovi koji stoje jedan pored drugog u takvoj kohabitaciji da ti jedino preostane da plačeš od sreće što imaš ovakvu slušalačku privilegiju.


Tobacco - Fucked Up Friends (Anticon)
Što se mene tiče, naslov godine, dok je muzika (izvitopereni acid-hop?) koju označava mnogo mnogo zajebanija od opasnosti koje sa sobom donosi duvanski dim. Emancipujte se i popušite bez predrasuda.




11-51 /po abecednom redu


Benga - Diary of an Afro Warrior (Tempa)
Ili, kako je moja ljubav prema dubstepu konačno raskrinkana.


Beware of Safety - dogs (The Mylene Sheath)
U prilično smutnoj godini za instrumentalni rok, lavež pasa je pri kraju sezone značajno popravio sveopšti utisak.

Bohren und der Club of Gore (Play it again Sam/Ipecac)
Švapski ljubitelji mraka, nastali kao skup ljubitelja kultne holandske grupe Gore odavno su prevazišli svoje hommage korene i postali znak raspoznavanja među izbirljivcima.


Calexico - Carried to Dust (Quaterstick)
Povratak u formu omiljenih desperadosa registrovan je sa velikim odobravanjem.



Capricorns - River, Bear Your Bones (Rise Above)
Zaliha kredita sa prvim albumom nije potrošena već uvećana ovim izdanjem. Pregršt onoga što indie-snobovi nazivaju "krljačina".


Conifer - Crown Fire (Important)
Spletom abecednih okolnosti, dve najveće perjanice instrumentalnog post-metala u prethodnoj godini našle su se jedna do druge na ovoj listi. Beskrajni vašar moćnih rifova.


Cynic - Traced in Air (Season of Mist)
Jedan od dva kambeka godine koje je vredelo čekati. 15 godina.



Dan Friel - Ghost Town (Important)
Dan Friel je sam objasnio u godini koja je bila razočaravajuća za njegov bend Parts & Labor. Slušljivo iskustvo sastavljeno od neslušljivih elemenata, ili kako bi rekao Čovek Senka - pop muzika za one koji preziru pop.

Distance - Repercussions (Planet Mu)
Šmekersko uvođenje metala u dubstep igru. Londonske ulice sada zaista zvuče opasno.


Earth - The Bees Made Honey in the Lion's Skull (Southern Lord)
Kosmos je premali za odmetništvo Dylana Carlsona. Nepodnošljiva teškoća postojanja, da parafraziramo jednog češkog potkazivača.


El Perro del Mar - From the Valley to the Stars (Licking Fingers/Control Group)
Da jutarnja kafa bude slađa, a časovi dokonašenja na radnom mestu brzo prođu pobrinula se jedna simpatična Šveđanka.


Go-Neko! - Una Especia De Mutante (Laptra)
Siguran hod argentinskih astronauta po zvezdanoj prašini osvetljava inače zamračene uglove Ostatka sveta. Nepravda je, makar ovim simboličkim činom, bar za malo ispravljena.


Gonzales - Soft Power (Mercury)
Gonzo je kralj i genije i predmet bespoštednog obožavanja barem ove polovine nasdvoje. Ko drugi može da komponuje ljige koje ne zvuče ljigavo osim njega?


Grails - Doomsdayer's Holiday (Temporary Residence)
Jedan od najvažnijih bendova današnjice i u prethodnoj godini je nastavio sa hiperprodukcijom najvišeg kvaliteta. Ovom LP-ju prethodio je ništa manje zanimljiv EP.

High Places - S/T (Thrill Jockey)
Pravi debi ovog dueta je među pločama koje su me najviše zbunile u 2008. Izvorski čista psihedelija pomešana sa betonskim hip/trip-hop ritmovima. Koga briga šta je zapravo u pitanju kada zvuči ovako... sveže.

Immortal Technique - 3rd World (Viper)
O, koliko će vremena proći pa da Srbija dobije ovakve repere - ljude koji bez pardona pričaju ono što misle. I pričaju tek kada smisle.


Juana Molina - Un Día (Domino)
Još jedan argentinski prilog antologiji godine za nama. Perfektna uspavanka u jednom dahu.


Krallice - S/T (Profound Lore)
Prilog tezi da blek metal može zvučati podjednako blasfemično i kada je tehnički potkovano snimljen i odsviran. Kako sada stvari stoje, Norvežani sede i uče od Amera. Ko bi rekao?

Left Lane Cruiser - Bring Yo' Ass to the Table (Alive)
Ako je ovo bluz, onda volim bluz a da to pojma nisam imao.



Mooncake - Lagrange Points (Cavity)
Još malo gitarskog svemirašenja, ovog puta iz Moskve, prestonice Ruske Federacije. Čisto zlato.


Osborne - S/T (Spectral Sound/Ghostly International)
Techno/house/electro bukvar za 2008. godinu. Mami suze na oči.



Portishead - 3 (Universal)
Drugi od dva kambeka koji je vredelo čekati. 11 godina.



Pygmy Lush - Mount Hope (Lovitt)
Nekada ljuti pankeri su smanjili doživljaj i na uvid ponudili svoje novo lice u vidu ovog folk dragulja. Brazde življenja su se jasno ocrtale, a duše ostale da trepere na vetrometini dok se nadaju.

Religious Knives - Resin (No Fun)
Entitet koji je ove godine upao u vrleti hiperprodukcije nam je najviše zagrejao srca kompilacijom koju krasi gusto tkanje i zagušljiva, da ne kažem klaustrofobična atmosfera.

Robotanists - Close Down The Woods (Overhead)
Pop ne bi bio prezrena i izmanipulisana reč da bendovi poput ovog dobijaju više zaslužene pažnje od prevaranata potpomognutih medijskom mašinerijom koji samo što nam se ne keze i iz frižidera.


Santogold - S/T (Downtown)
Uz rizik da zazvučim kao deda (a fala bogu više nisam tinejđer), mnogo mi je drago što deca slušaju Santi. Pop album godine, sa nekoliko sjajnih singlova.



Secret Chiefs 3 - Xaphan: Book of Angels Volume 9 (Tzadik)
Shizoidni susret Istoka i Zapada na ničijem terenu.




September Malevolence - After This Darkness, There's Next (TenderVersion)
Meni najdraža "post-rok" ploča godine, za dlaku joj je izmaklo mesto u prvih deset na ovoj listi. Retko delikatno i emotivno ostvarenje, koje žanrovsku ljušturu ostavlja za sobom kao nepotrebnu.



Sgt. - Stylus Fantasticus (Penguinmarket)
Ovaj instrumentalni udarac iz Japana krasi multižanrovsko poigravanje koje karakteriše jednako odlično snalaženje u svakom pravcu ponaosob.



Sons & Daughters - This Gift (Domino)
Izašao još na početku godine a ja se i dalje sećam pola pesama. Šteta što ih više ljudi ne sluša, oni su baš bogom dani za simpatisanje.




The Chap - Mega Breakfast (Lo/Ghostly International)
Ova ekipa zna da se zajebava a ima i s čim. Na tapetu je pop muzika, ona koja nikad neće biti popularna. Neko je rekao art? Vrlo moguće, ali nikako nije fart.


The Dirtbombs - We Have You Surrounded (In the red)
Pre nekoliko godina sam ih skroz otpisao, pošto sam čuo prilično neslušljivi debi album (pevač i gitarista grupe Mik Kolins je umro od smeha kad sam mu to rekao, što je jedna od pamtljivijih crtica godine). U međuvremenu sam, na sreću, ispravio taj propust.


The Gaslight Anthem - The '59 Sound (SideOneDummy)
Eto dočekasmo da neko zasvira i pank iz nužde, i da to zazvuči onako romantično, poletno i muški, a i springstinovski a da to ne smara. Naprotiv!



The Notwist - The Devil, You + Me (Big Store/City Slang)
Maltene legende nemačke savremene scene su posle malo duže pauze isporučile nove smernice za budućnost u svom permanentnom procesu konstantne evolucije.



The Samuel Jackson 5 - Goodbye Melody Mountain (Honest Abe)
Simpatični Norvežani već nekoliko godina sa uspehom mimoilaze klišeizirane Scile i Haribde ponavljanja uspevajući da iznova budu sveži i zanimljivi u sve skučenijem instrumentalnom prostoru za manevar.


The Seven Mile Journey - The Metamorphosis Project (Phonogram-Agency)
Ploča kojoj je potrebno dati vremena da bi vam sve bilo vraćeno sa kamatom. Šampion godine u kategoriji "čuvari tekovina kvebečkog post-roka".



The Tom Fun Orchestra - You Will Land with a Thud (Company House)
Zapaljiva mešavina raznolikih etničkih tradicija smućkana je tako da brzo vidite dno vaše čašice. Pivo ili vino ne dolaze u obzir - u igri je samo žestina.



Torche - Meanderthal (Hydra Head)
Uprkos najružnijem omotu godine, grupi Torche iz godine u godinu sve ide od ruke pa čak i ono što se činilo kao nemoguća misija: činjenica da pop i stoner rock idu ruku pod ruku bez međusobnog uvrtanja istih.


Up C Down C Left C Right C ABC + Start - Embers (Tap n' Tin)
Još jedan odličan album britanske post rok ekipe nemali je podvig kada se zna da veoma malo bendova instrumentalne provinijencije ima kapaciteta za takve poduhvate, i to sve u godini koja je bila svojevrsni post-rok purgatorijum.


Virus - The Black Flux (Season of Mist)
Taman kad smo se odvikli od proverenih norveških đakonija, Virus su nas podsetili kako je to sjajno kada se blek metalci malo poigraju sa zvukovima i žanrovima.



Why? - Alopecia (Anticon)
I u prethodnoj godini Yoni Wolf je nastavio svoj ples na žici između života i smrti, ispoljavajući teritorijalne pretenzije indi roka prema hip hopu i obrnuto. Nasdvoje su se smejali i zajedno pevali.



Još 15 vrednih pomena


Beneva vs. Clark Nova - Sombunall (Fenetre)
Ukoliko ste željni cutting-edge elektronike koja je u isti mah prijemčiva za slušanje, sa ovom pločom nema greške.



Crystal Stilts - S/T EP (Woodsist)
Nekoliko meseci nakon što je ovo izdanje izašlo, ova bruklinska ekipa objavila je i debi album na kome su ponajbolje pesme baš sa ovog minija. Novi talas novog talasa.


Extra Life - Secular Works (Planaria)
Uvrnut spoj arhaičnog i savremenog na ovoj ploči svojevrstan je putokaz za nove svetove.



Food For Animals - Belly (Hoss)
Da je kvalitet prezentovanog materijala bio ujednačeniji, ovaj glitch-industrial-hop plam bi se našao u gornjem domu ploča koje su obeležile prethodnu godinu.



GZA/Genius - Pro Tools (Think Differently/Baby Grande)
Možda istinska hip hop legenda nije inspirisana kao kad je gladovala na njujorškim ulicama, ali u svakom slučaju nije zaboravila da repuje.



Mlle Caro & Franck Garcia - Pain Disappears (Buzzin' Fly)
Album koji će me uvek podsećati na leto minulog leta gospodnjeg. Electro-indie-pop zavrzlama za sve ukuse. Mislim... ako se meni svidelo, onda...



MoHa! - One-Way Ticket to Candyland (Rune Grammofon)
Apsolutni šampion u kategoriji "Komšijina najveća noćna mora". Samo za izdržljive i hrabre!



Ponytail - Ice Cream Spiritual (We Are Free)
Energetska razglednica s one strane razuma i smisla. Ume da sklizne u eksperiment radi eksperimenta, ali, da se ne lažemo, ovaj album je odličan.



Prolyphic & Reanimator - The Ugly Truth (Strange Famous)
Ako je hip hop jednako iskrenost onda je ovo Biblija.




Raashan Ahmad - The Push (Om)
Kopajući po grandioznom nasleđu crne muzike, Ahmad prilaže đuskavu crticu antologiji pozitivnog hip hopa.




Rebreather - Sunflower (Nice Life)
Verovatno najlegitimniji nastavak sage tvrđeg roka u godini za nama. Zrelo, inspirišuće i moćno.




té - Soul and senses aligned create the greatest music (japanese translation courtesy of Chairmaker) (Zankyo)
Neumorni japanski post-rokeri i dalje imaju ubitačan ritam objavljivanja i visok kvalitet muziciranja.


The Death Set - Worldwide (Counter/Ninja Tune)
Nasdvoje mnogo <3





The Flashbulb - Soundtrack to a Vacant Life (Alphabasic)
Elektro-akustičko-eklektička riznica zvukova zaslužuje svu vašu pažnju i hvalu.




U. S. Christmas - Eat the Low Dogs (Neurot)
Ovi misteriozni soničari jedu za doručak i mnogo poznatija imena i od medija nafuranija "otkrića za instant upotrebu", i nema sumnje da će jednog dana naći svoje mesto pod suncem, samo da nastave ovako.



Women - S/T (Flemish Eye/Jagjaguwar)
Album koji je morao biti pomenut, na ovaj ili onaj način.






Srpsko odbrojavanje

#5 b)

Krš - Vatreno krštenje (Kornet)
Za početak moglo je i bolje, ali ni ovako nije loše.




#5 a)

Nežni Dalibor - Sredstva i veštine (Digimedia/Odličan hrčak)
Respekt za Vranjance u Beogradu zbog hrabrosti da se nakon popičnijih početaka nađu na ničijoj zemlji i postanu suviše tvrdi za svoju donedavnu fan bazu ali i dalje premekani da bi regrutovali nove fanove.


#4

Juice - Hiphopium 2 (City)
Sve što ste hteli da znate o dizelaštvu a niste imali koga da pitate iako vam ta šljašteća treša i dvojka i dalje vire iz ormara. Bez moralisanja, ako od 20 pesama na albumu valja barem deset, onda znači da je album odličan.


#3

Darkwood Dub - Jedinstvo (B92)
Izgleda da pravi život počinje posle tridesete, ha?




#2

Kandakodžainebojša - Deveti život (PGP RTS)
Najneprijemčivije izdanje u plodnoj i dugovečnoj karijeri benda koji se nikada nije plašio promene, ostajući veran sebi i svojoj visoko profilisanoj estetici.




Pobednik

Petrol - Nezgodno vreme opasni dani (Digimedia/Odličan hrčak)
Album međaš u srpskoj pop kulturi: bez strahopoštovanja prema zastarelim domaćim parametrima, Petrol prevodi raznolika strana iskustva na domaći teren zvučeći istovremeno i popično i eksperimentalno, a da pritom ne zvuče kao ponavljači.