Da se razumemo, to i nije tajna, od "Peščanika" mi se prevrće utroba. Samo sam jednom čitao transkript emisije (čim je Sloba umro) i shvatio da tu nema ništa za mene - peščaničko poimanje stvarnosti je suviše zatucano, ideološko i manihejsko, razvodnjeno na proste istine o kojima se ne polemiše, što bi valjda trebalo da predstavlja znak lepog vaspitanja, koje tamo i nećete naći u nekoj civilizacijskoj meri pa sve zaodenuto plaštom nazovi kritike, dakako shvaćene kao uvrede. Zato sam ga oduvek doživljavao kao neku vrstu nove političke podobnosti od koje treba bežati glavom bez obzira.
Ali, uvek neko ali, ponekad sam imao običaj da svrnem na sajt da vidim šta tamošnje ovce bleje i uvek zaticao jedno te isto lamentiranje, upiranje prstom na bližnje, idolizaciju Zapada i znate već šta sve još što ide u paketu. Jeste, ja sam pomalo mazohista i gledam šta se dešava na raznim stranama, pogotovo na onoj za koju sam kao maloumna maloletna budala mislio da je moja. Dok me život nije naučio da je zapravo nemam, ako ne računamo one koje ti po rođenju sleduju, a što bi mnogi, pogotovo u ovom delu naših brdovitih predela da falsifikuju, zataškaju, krivotvore i izmene. Ja ih razumem, slično sam i sam pokušavao, fala Bogu pa shvatih da su takve rabote besmislene.
Elem, nema više omraženog Koštunice Dr Vojislava kao proverene adrese za prozivanja koja su i prosečnom gradskom uličaru ispod časti da ih izgovori, od njega i "njegovi" dižu ruke, u Evropu samo što nismo, pobedili su "naši", uz pomoć "njihovih", a samozvana Druga Srbija se ponovo diže na noge. Živi primer latentne shizoidnosti i velikog bezobrazluka, ugledna Biljana Srbljanović, je ponovo odlučila da pokrene blog podrške peščaničkom kružoku na sajtu B92, jer su neki nepomenici razvalili kola jednoj od dve Svetlane, a još neki mangupi sjebaše sajt radio emisije. Brže bolje su se naoštrila i dežurna pera starih škrabala Pere Lukovića i Nikole Samardžića, gde se lamentira o nekakvoj slobodi govora i još nekim slobodama koji su sastavni deo mantri u kojima se više računa vodi o ljudskim pravima no o samim ljudima. Naravno, ideološki zaslepljeno i samim tim selektivno, a sve sa ciljem da se zapitamo, o gde to mi živimo, što se ja često pitam kad vidim šta su "umne" glave, idoli mnogih "osvešćenih" Srba, u stanju da napišu po redu teksta...
Imajući sve ovo u vidu, čovek kao ja, koji nije toliko upoznat sa situacijom u Drugoj Srbiji, za koju se taman ponadao da je više nema jer se Prva Srbija složila s njom o pravcu kretanja u budućnosti, je nemalo zatečen. Šta sad opet nije u redu? Ko to dira naše građane i građanke u Borisovoj i Ivicinoj Srbiji, zar nisu dosta propatili u Vojinoj diktaturi, setite se samo onih beslovesnih napada (Aranđelovac, Futog...) kojima nam je svojevremeno besomučno kljukan cerebrum? Na tom žrtvenom talasu, starim dizačima tenzije nije trebalo puno pa da opet vinu stresometar u nebesa.
Malo sam promislio i onda shvatio: ako zbog nečega treba dići spomenik Tadiću i Dačiću to je činjenica da ljudi okupljeni oko "Peščanika" više nemaju šta da traže u javnoj sferi. Penzija, bre ,ili na tržište rada koje tako besomučno zagovarate! Ali, profesionalni revolucionari su itekako svesni ove neprijatne činjenice, pa nisu časili ni časa da skrenu pažnju na sebe, na isti način kako su to radili i političari okupljeni oko LDP u brojnim ne tako davnim predizbornim tišinama, te ovome baš pred izbore podmetnuli bombu pod kola (niko ne pita odakle mu), te ovog drugog napali nacionalisti i fanatici. E isto tako funkcioniše i "Peščanik", večito u borbi protiv nevidljivog a dobro znanog neprijatelja. Nema šale, Trocki bi bio ponosan.
Znam,znam, taj nevidljivi neprijatelj je u svim tim ideologizovanim mitologijama DB i njihovi brojni pomagači, čitava bulumenta jataka, neprijatelja demokratije nešto poput odraza nekadašnjih Slobinih domicilnih ništarija u iskrivljenom ogledalu. DB je skraćenica od Državna Bezbednost, a pošto mi ni nemamo državu u pravom smislu te reči, onda nemamo ni bezbednost, to jest ona je u rukama onih kojima smo poklonili rukovođenje našim poslovima, a koji su sasvim slučajno, i idoli "peščaničke" bratije, bezgrešni, tolerantni i savremeni. Proste istine možda važe u prirodnim naukama, u društvenim jok, a još kad dolaze od takvih likova kao što su "dežurni ljubitelji Zoranove ideje" svako s gramom mozga bi trebalo da pronikne u jednu kompleksniju a prostu istinu: tu nešto ne štima, jer tu neko frizira. Nije im prvi put.
To su moje teorije, jer sam odavno naučio od tih i takvih likova da su lažljivi, tj. da ne pričaju istinu. Čemu služi ova bura u čaši vode osim skretanju pažnje na sebe, nisam uspeo da otkrijem, a i ne zanima me. Ono što me zanima je sloboda, a nju od "Peščanika" i sličnih njegove fele, znam da ne mogu da dobijem. Zato sebi ostavljam pravo da pišem o ovakvim, suštinski nebitnim pojavama, jer se sloboda između ostalog sastoji i u tom ljudskom pravu. Večni kritizeri & spontani revolucionari nikako da shvate da i oni mogu biti predmet kritike. Ne ostavljam ni gram sumnje da će sajt biti ponovo dignut, a šteta od bizarnog slučaja na parkingu ispred zgrade B92 brže bolje nadoknađena. I eto, biće nam bolje, i onda ništa.
Ali, uvek neko ali, ponekad sam imao običaj da svrnem na sajt da vidim šta tamošnje ovce bleje i uvek zaticao jedno te isto lamentiranje, upiranje prstom na bližnje, idolizaciju Zapada i znate već šta sve još što ide u paketu. Jeste, ja sam pomalo mazohista i gledam šta se dešava na raznim stranama, pogotovo na onoj za koju sam kao maloumna maloletna budala mislio da je moja. Dok me život nije naučio da je zapravo nemam, ako ne računamo one koje ti po rođenju sleduju, a što bi mnogi, pogotovo u ovom delu naših brdovitih predela da falsifikuju, zataškaju, krivotvore i izmene. Ja ih razumem, slično sam i sam pokušavao, fala Bogu pa shvatih da su takve rabote besmislene.
Elem, nema više omraženog Koštunice Dr Vojislava kao proverene adrese za prozivanja koja su i prosečnom gradskom uličaru ispod časti da ih izgovori, od njega i "njegovi" dižu ruke, u Evropu samo što nismo, pobedili su "naši", uz pomoć "njihovih", a samozvana Druga Srbija se ponovo diže na noge. Živi primer latentne shizoidnosti i velikog bezobrazluka, ugledna Biljana Srbljanović, je ponovo odlučila da pokrene blog podrške peščaničkom kružoku na sajtu B92, jer su neki nepomenici razvalili kola jednoj od dve Svetlane, a još neki mangupi sjebaše sajt radio emisije. Brže bolje su se naoštrila i dežurna pera starih škrabala Pere Lukovića i Nikole Samardžića, gde se lamentira o nekakvoj slobodi govora i još nekim slobodama koji su sastavni deo mantri u kojima se više računa vodi o ljudskim pravima no o samim ljudima. Naravno, ideološki zaslepljeno i samim tim selektivno, a sve sa ciljem da se zapitamo, o gde to mi živimo, što se ja često pitam kad vidim šta su "umne" glave, idoli mnogih "osvešćenih" Srba, u stanju da napišu po redu teksta...
Imajući sve ovo u vidu, čovek kao ja, koji nije toliko upoznat sa situacijom u Drugoj Srbiji, za koju se taman ponadao da je više nema jer se Prva Srbija složila s njom o pravcu kretanja u budućnosti, je nemalo zatečen. Šta sad opet nije u redu? Ko to dira naše građane i građanke u Borisovoj i Ivicinoj Srbiji, zar nisu dosta propatili u Vojinoj diktaturi, setite se samo onih beslovesnih napada (Aranđelovac, Futog...) kojima nam je svojevremeno besomučno kljukan cerebrum? Na tom žrtvenom talasu, starim dizačima tenzije nije trebalo puno pa da opet vinu stresometar u nebesa.
Malo sam promislio i onda shvatio: ako zbog nečega treba dići spomenik Tadiću i Dačiću to je činjenica da ljudi okupljeni oko "Peščanika" više nemaju šta da traže u javnoj sferi. Penzija, bre ,ili na tržište rada koje tako besomučno zagovarate! Ali, profesionalni revolucionari su itekako svesni ove neprijatne činjenice, pa nisu časili ni časa da skrenu pažnju na sebe, na isti način kako su to radili i političari okupljeni oko LDP u brojnim ne tako davnim predizbornim tišinama, te ovome baš pred izbore podmetnuli bombu pod kola (niko ne pita odakle mu), te ovog drugog napali nacionalisti i fanatici. E isto tako funkcioniše i "Peščanik", večito u borbi protiv nevidljivog a dobro znanog neprijatelja. Nema šale, Trocki bi bio ponosan.
Znam,znam, taj nevidljivi neprijatelj je u svim tim ideologizovanim mitologijama DB i njihovi brojni pomagači, čitava bulumenta jataka, neprijatelja demokratije nešto poput odraza nekadašnjih Slobinih domicilnih ništarija u iskrivljenom ogledalu. DB je skraćenica od Državna Bezbednost, a pošto mi ni nemamo državu u pravom smislu te reči, onda nemamo ni bezbednost, to jest ona je u rukama onih kojima smo poklonili rukovođenje našim poslovima, a koji su sasvim slučajno, i idoli "peščaničke" bratije, bezgrešni, tolerantni i savremeni. Proste istine možda važe u prirodnim naukama, u društvenim jok, a još kad dolaze od takvih likova kao što su "dežurni ljubitelji Zoranove ideje" svako s gramom mozga bi trebalo da pronikne u jednu kompleksniju a prostu istinu: tu nešto ne štima, jer tu neko frizira. Nije im prvi put.
To su moje teorije, jer sam odavno naučio od tih i takvih likova da su lažljivi, tj. da ne pričaju istinu. Čemu služi ova bura u čaši vode osim skretanju pažnje na sebe, nisam uspeo da otkrijem, a i ne zanima me. Ono što me zanima je sloboda, a nju od "Peščanika" i sličnih njegove fele, znam da ne mogu da dobijem. Zato sebi ostavljam pravo da pišem o ovakvim, suštinski nebitnim pojavama, jer se sloboda između ostalog sastoji i u tom ljudskom pravu. Večni kritizeri & spontani revolucionari nikako da shvate da i oni mogu biti predmet kritike. Ne ostavljam ni gram sumnje da će sajt biti ponovo dignut, a šteta od bizarnog slučaja na parkingu ispred zgrade B92 brže bolje nadoknađena. I eto, biće nam bolje, i onda ništa.
Постови
14 коментара:
mali apdejt - tadić pozvao organe da rade posao, šala i komika
niko ti ne spori pravo na stav, a i da spori, koja vajda od toga :) nego, uvek mi je kod tebe bila interesantno to zamagljivanje očiglednog. taj peščanik se, šta god mislio/mislili o njemu, ne čuje u poslednje vreme. eto, ja ga baš dugo nisam slušao, u subotu po podne ostao na gajbi, uključim radio, tišina. i tako do 17h. pretposlednji put kad sam probao da ih slušam (ima tome, rekoh) bile su smetnje, nije se dalo čuti gotovo ništa. dakle, ko ometa i zašto? sloboda govora, zagarantovana ustavom, zar ne?
primer drugi, opet mimoilaziš motiv. svetlani su, šta god mislio/mislili o njoj, neki balvani ulupali kola tako što su se svojim jugom zaleteli u njega. oštećeni i oni, ali koga briga, cilj je postignut. o čemu se ovde radi, jel to pretnja ili ne? ako ti misliš da nije, ok, to je tvoje pravo. ja mislim da jeste i da je treba ozbiljno shvatiti. pronaći balvane, kazniti ih, pa neka se na primeru njihove kazne nauče ostali koji bi da naude bilo kome. uvek polazim od sebe, pa te sad, tom logikom, upućujem na sledeće: da se tebi tako nešto desilo, da li bi mudrovao ili prpao? ili bi kulirao, dok se konkretna pretnja ne materijalizuje? znam odgovor, onako pitam :)
znaš kako, svejedno mi je. ništa ja ne zamagljujem što već nije dovoljno zamagljeno, a to što se dešava sa peščanikom svakako nije najveći problem u ovoj zemlji, kako bi neki (iz poznatih motiva koje prenebregavaš, a ima ih u tekstu) to voleli da predstave. e pa ja neću da mislim kako mi kažu, to me kod peščanika najviše i nervira!
šta ja mislim, na kraju krajeva nije ni bitno, oni koji formiraju samozvano javno mnenje ove zemlje preozbiljno su shvatili čitavu priču, napravili još jedanput mučenike od ceca (kao da u ovoj zemlji nema većih), tako da, kao što napisah, verujem da će se sve završiti na najbolji mogući način - a permanentno revolucionarni redovi će imati retku priliku da se saberu.
a mene sutra neko da želi da rokne, niko ne bi ni prstom mrdnuo, zna se da moj život ne vredi ko njihov i da me moji stavovi ne kvalifikuju za simpatisanje :)ja sam svestan da sam, iz tog ugla gledano, obična nula, isto kao što je bio lik koji je izgoreo u američkoj ambasadi, isto kao onaj što je prebijen do smrti na demonstracijama, isto kao hiljade srba na prostoru nekadašnje jugoslavije. naši životi ne vrede kao njihovi, iza nas ne stoji niko, iza njih stoje svi, a njima je svejedno za nas. što bi se onda mi brinuli za njih?
ma nisi u pravu! :) prvo, nisi nula, boreći se za prava omraženih borim se i za tvoja prava :) nisi, doduše, to tražio od mene, ali princip je princip, moramo ga braniti i kad je reč o njuškama koje ti/nam se ne sviđaju :)
u subotu miting u brodu, da vas podsetim :)
voleo bih da je tako, ali navedi mi jedan primer kada se bilo ko iz NVO sektora nije oglušio o taj princip?
možda dođem u subotu, ništa ti ne obećavam, malo sam ostario za mitingovanje.
to što su oni takvi ne znači da i mi moramo da budemo, prastaro pravilo.
star si za druženje s drugarima koje nisi video metar dana? ok.
ako neko pazi na to, onda sam to ja, ili se bar trudim.
za prave drugove nisu potrebna opravdanja, razumeće bez reči štagod da je u pitanju.
e pa vidiš, da ti drug kaže, a da se ne naljutiš - javljaš se samo kad ti treba neki mob. zovem jednom mesečno, ako je i to previše, neću više. nebitno je za priču, ali nisam jedini to primetio.
ne zameram, preživeću ako te ne bude u subotu u brodu, ali to onda teško da je drugarstvo, više je poznanstvo.
drugarski pozdrav.
jbg, nije s namerom, šta da radim kad sam asocijalan u duši. pozdravi i te prijatelje što primećuju, nije nebitno ;)
elem, pošalji spisak na mejl šta 'oćeš da ti se snimi... ako si i dalje zainteresovan da ti poznanici režu muziku (ima i filmova) :D
pozdrav
nismo mi drugari zbog muzike koju mi režeš, nemo` se vređamo :)
ko je to rekao?
Nikada necu zaboraviti kad su njih dve, povodom Slobine smrti, pustile pesmu sa refrenom Buy, buy life...Da li je to normalno i ljudski? Ne, to je jezivo!
slobina smrt je bila kao sneg na kojoj je svaka zverka pokazala svoj trag. ne kazem da je trebalo da posle svega svi padnemo u ocajanje zbog njega, ali da se radujem zbog necije, pa i njegove, smrti je stvarno degute.
ne slusam pescanik, ali su mi prijatelji koji slusaju rekli da su u jeku proslogodisnje predsednicke kampanje za tomu grobara rekle i nesto tipa "zar je srbija spala na to da je vodi jedan domac", aludirajuci na cinjenicu da je toma grobar jedno vreme proveo kao sticenik te socijalne ustanove zbog toga sto je zbog porodicnih nesreca ostao rano bez roditelja. mislim, sta reci? nisko & bezobrazno.
oglasio se i antonić
Постави коментар