Daleko od svih meta-narativa i klasifikacija, primalni krik rokenrola odvajkada je bio sakriven u jednostavnoj potrebi da izađeš na scenu i podeliš svoju nutrinu sa svetom. Avaj, jednostavne stvari je po pravilu i najteže izvesti, no kada to nekom pođe za rukama i grlom, praznik može da počne.
Upravo je to slučaj sa ovim mini-LP izdanjem sastava Gun Outfit koji nam stiže iz prestonice riot grrrl pokreta Olimpije u državi Vašington, mesta koje je i Kurt Cobain svojevremeno rado posećivao pre nego što je otišao na korporativni put bez povratka. Konačnosti na Dim Light nema, reč je o izdanju koje nadilazi trenutak umešno ga transponujući u večnost.
Postoji jedna linija u porodičnom stablu američkog rokenrola čiji je najnoviji izdanak upravo ovo izdanje. Pođimo od Velvet Underground i njihovog beskrajno arogantnog lidera Lou Reeda. Rodoslov se zatim seli na Zapadnu obalu do punk iskustava grupe X, pa u cik-cak na drugu stranu kako bismo upisali i Husker Du, Dinosaur Jr. I Meat Puppets, puštajući da senka Sonic Youth lebdi iza čitavog rodoslova.
Dokinuši rodnost, vraćamo se na početak i spajamo ga sa krajem – slično Velvetima i Jutovcima i ovde je polna ravnopravnost proizašla iz potrebe, a ne konvencije. Prepleti muško-ženskih glasova daju ovom miniju sjaj dubine i zaokruženosti.
Uprkos činjenici da se i u rokenrolu sadašnjice, kao i u ostalim mitološki natopljenim relikvijama, svi kunu u bolju prošlost, ne sećam se kada sam poslednji put čuo eksplozivnije izdanje od ovog. U furioznih 27 minuta spakovano je deset numera od kojih se ne zna koja je više nabijena energijom, emocijom i rešenošću da se porazbijaju svi zidovi.
Dovoljan je samo jedan tretman izloženosti izvoru zvuka radi provere ovih teza, a magija jednostavnosti će se pobrinuti za ostalo.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар