Fillmore, ne samo tradicionalni koncertni prostor klupskog formata, kapaciteta nekoliko hiljada... Nekada davno mesto onih kojih su živeli na Ferlinghettiju, Ginsbergu, Kerouacu, danas mauzolej za života pozitivno drugačije od potonjih - Baby Boom generaciji. Čudan je to osećaj, svaki put neverovatan, kada iznova zakoračiš unutra u utoneš u debeli crveni tepih i obasjan nabranim šandolijerima udahneš class A produkt iz Mendosino "Pot" Kauntija... Onda te tako prepariranog dočeka ostareli Marlboro man i poželi ti dobrodošlicu kroz pomenutu maglu. Kao što Billy Bragg reče, neka mesta bazde na pivo, neka na razne telesne izlučevine ili na pirotehniku, a Fillmore na – 1967!
Ovoga puta slika nešto izmenjena... Koliko je ono što rade Dirty Projectors izgledno za živi nastup u bastionu poput Fillmorea? Čudan odabir, obzirom da grad obiluje hole-in-the-wall prostorima, gde nastupaju bendovi sa smešnim imenima i čudnim artworkom. Pomenutu hostesu na ulazu zamenio je golobradi neohipik i odsutno odradio svoj deo posla. Modelo & Cuervo, Latino pop elementi koji su mi pravili društvo i bili putokaz kroz prisutne siluete. Poseta je A-Z, delom X i delom Y generacija. Hipsterizam sugeriše da je sve u redu, da treba od svega pomalo i ponajviše, to je bar u ovom gradu očigledno, da stil života pozajmljuje od, prethodeće joj, hipi kulture u vidu globalističkog kulturološkog kompromisa i fizički zdravog života. Mutirajuće, trendovski i prozirno. I da - čudnije od čudnijeg je večerašnji repertoar - Dirty Projectors, Pitchforkovi miljenici.
Ime benda svi znaju, pravac i muzičke vode kojima plove niko precizno ne definiše, ili se uglavnom sve generalno gurne pod šareni indie tepih. I dok opening act pod imenom Dominic Young Unique, redbone iz Tampe privodi kraju svoj hiphop hipsterish show, zaključujem da mi je tajming i ovoga puta bio izvrstan. Usledila je pauza, podugačka, ostavljajući dovoljno vremena za razmenu osmeha sa nekoliko džepnih Venera, koje su svoje prve kontakte u životu ostvarile u nekom chat roomu i tu naviku i do danas zadržale. Brzo su se iz realnosti vratile u cyber prostor piljeći u svoje gadžete. Hendikep, u vidu nemogućnosti komuniciranja van virtuelne stvarnosti...
Dirty Projectors konačno, ostavljajući sebi vremena za svirku od sat vremena i najavljeni uz zvuke “Straight Outta Compton”, N*****s With Attitude. Setlist je predvidljiv obzirom da je Bitte Orca najviše zaslužna za lovorike kojima je band trenutno ovenčan. Kompletan album, odsviran plastično i bez greške preneta eterična atmosfera. Počeli su sa sjajnom I Will Truck, uvrstili Knotty Pine (bez Davida Byrnea), kao i No Embrace i Beautiful Mother (čitaj Bjork), završili sa Stillness is the Move singlom i Useful Chamber, nadahnutom soft-porn sagom koja je ipak kulminacija pomenutog albuma, kao i njihove dosadašnje karijere. Bis je okončan sa Rise Above temom Henry Rollinsa, a na spisku se našla i neočekivana obrada As I Went Out One Morning od Johna Vesleya Hardinga... Jesam li već pomenuo '67???
I kao što bi rekao David, Projektori su buket koji je ukrašen preozbiljnom Angel, krhkom Amber i Hayley, postojanim vokalom. U raspodeli uloga, Amber Cuffman ipak nije njegova Tina Weymouth, dok je Miss Deradoorian multiinstrumentalnim veštinama ostavila lični pečat. Možda ipak tajna leži u njenoj pomalo i dalje nesvesnoj težnji ka jermenskim korenima i folk tradiciji te načinu vokalnog izražavanja koji je ostatak benda sinhorono usvojio. Teorijski adikti bi korene pronašli u etno elementima i sjajno implementiranom jazz, pop i što je u jeftinom i škrtom indie svetu novina - weltmusik pozadinom.
Gledano sa strane, tvorac ovog haotičnog sklopa, Dave, je ujedno i najopušteniji na sceni i jasno je da jedini uživa... Nepretenciozno, skoro stidljivo komunicira sa publikom... Raznovrsnost otvorenih štimova, uvijena iskarikiranost normi i dečački entuzijazam ne ostavlja ravnodušnim. Autor je za samo dve godine, koliko ovaj bend uživa medijski publicitet, uspeo da napravi pristojan omaž svojim junacima. koji opet imaju ništa ili vrlo malo toga zajedničkog. To je ono što ovaj nastup čini vrednim – ton praćen odgovarajućim prizorom... Jedno je sigurno, ovo nisu alumni sa Kolumbije, u pitanju su college i highschool dropouts, čiji angažman privlači dovoljno pažnje, ali možda ne i suštinskog razumevanja od strane konzumenata – reče moja malenkost, okružena sa par kloniranih Britni.
Fillmore Auditorium deli istoimenu ulicu na severnu i južnu stranu, belačku i crnačku, po volji. Na levoj strani provod imaju one pojave koje je bivši kandidat za gradonačelnika, a bogami i za predsednika ove države, Jello Biafra ocenio kao profitere dot-com revolucije, koja je početkom devedesetih klintonovskom incijativom i visokim cenama života zauvek proterala kulturno progresivno gradsko jezgro napolje, upražnjavajući mesto mladim naučnicima, radnoj snazi Silicone Valleya. Naravno, idemo naglo desno, u Rasselas... What happens in Vegas – Goes on Facebook!
Постови
