субота, 13. фебруар 2010.

Surfer Blood - Astro Coast (Kanine Records, 2010)


Umesto da se jave na Cuomov konkurs za Weezerovu novu pesmu, koju je ovaj pevač raspisao, Surfer Blood su napravili sopstveni album prekidajući ovu prenemažuću sagu u koju su se impotentno upustili nekadašnji tvorci pesama srcelomki. Tako smo dobili deset sasvim novih pesama koje su Weezeru ispale iz džepa dok su mu se ruke tresle od nekonzumiranja seksa.

Četiri ne baš surferske figure (jedan je debeljuškast što ne krije u spotu za singl Swim trčeći u gaćama) ne bave se ovakvim iščekivanjem inspiracije koju mnogi veliki pop bendovi prekraćuju pevanjem za dobrotvorne a u osnovi evrovizijske kompilacije ili poklanjanjem svojih jakni na dobrotvornim aukcijama. Svi postaju Bono, a samo im fale Kolibri pa da se svi zamonašimo. Surfer Blood u svoja ne baš velika jedra hvataju zalutale daške Beach Boysa i kreću na otvoreno more. Podsećajući, da muzika nije produžena humanitarna Bonoova ruka sa bezbroj dlaka da se nahrani ceo svet nego ruka koja treba da nas draži, mami da uragane podižemo svojim telima i glasovima, da budemo surferi na svojim emotivnim uraganima, jer u tome nema nikog ko bi mogao da nas spasi.


Ovu uzavrelu emociju nose prva Floating Vibes koja pušta gotovo lepljivu gitarsku selotejp traku kojom vas obavija oko struka, ramena, glave, ruku učvršćujući slušaoca u ugodno fiksiranu pop melodiju, ispravljajući plesni korak onako kako se odavno nije desilo. Ovakva nazovi pop teskoba, fiksiranje u surferski korset prija jer u njoj nema izveštačenosti.




Floating Vibes
Forget the second coming
I need you in the here and now
Instead of dreamin' up a way to
Spread your name across the world somehow

When you told me you were leavin'
I wasn't thirsty for revenge
No I wasn't disappointed much at all
Cause you'll be back again

If you're movin' out to the west
Then you'd better learn how to surf
The tide will break in on itself
There are no ghosts to exhume or unearth

If you're gonna do it then do it
Otherwise you just might lose your nerve
I swear that ocean it swallowed me fully
And it might have to follow you home

When you wake up in the morning
And you hear that awful applause
Put it in your f**kin' napkin
And watch it dissolve

You could seal it in an envelope
Tuck it away in your safe
But you can't take it to the bank
And you can't take it back


Pesma Swim je definitivno najmoćniji talas na albumu. Zanimljivo je kako Surfer Blood veoma komično proizvode gotovo stadionsku buku koja je u potpunom kontrastu sa intimnom, samopreispitujućom lirikom. Maglom udaljeni glasovi samo su bačeni u daljinu da bi odande zvučali kao da se dovikuju sa nekim na obali hrabreći ga iz središta bure da sa kopna zapliva u zvučno plavetnilo. Ovaj kontrast buke i slobode, haosa gitara i bubnjeva sa glasom-svetionikom koji vas usmerava ka nekom toplom središtu, plivanje po Astro Coast albumu čini divnim kao nekakvo noćno kupanje u poludivljoj oazi.

Instrumental Neighbour Riffs predstavlja zavučenu lagunu, prijatno osenčenu drvoredom gitarskih nabora. Nije toliko reč o odmorištu za koje bi instrumental na ovakvom albumu mogao da se smatra, koliko o oazi na kojoj se skuplja sam kajmak sa albuma, kao malo rudno nalazište koje po mnogo čemu podseća na nedavno otkrivene Blue Stringrays.


Neighbour Riffs


Iako sam svesna veličine pravog hita Swim, meni intimno najdraža je Fast Jabroni koji paradoksalno stihovima Don't wake me up in the morning, podiže na noge, pa ako ostanemo pri ovoj obalskoj alegoriji, predstavlja mali dečji krug od peska na rubu mora gde se podižu nožice da talasi sami od sebe oblikuju minijaturne tunele i staništa za školjke.

Problem sa albumom Astro Coast je što se Surfer Blood prerano odjavljuju. Već od pesme Slow Jabroni oni kao da u obe preostale pesme napuštaju scenu ili na bis izvode već izveden repertoar. Ovakvo povlačenje sa svog debitantskog albuma i puštanje da se prva ploča tek tako odvrti kao nemarno bačeni frizbi i potone u prethodno divlje uzburkano more ostavlja nas sa tračkom bojazni da će ovi momci još neko vreme morati da skupljaju školjke, talase i još malo preplanu na pravom suncu za naredni album. Ili da se late pravog surfovanja.




Quit hanging over me,
Look at the hair on the back of my neck.
Standing up on the rooftops,
Remembering everything she said.

Swim to reach the end,
But I am steady not to offend,
On whom can you depend?
Swim to reach the end.

Swim to reach the end

Lucid afternoon dream
Cosmopolitan scene.
Look at what's in store for me.
Heads will turn in disbelief.

Relish in your energy.
That's the line of symmetry

1 коментар:

nasdvoje је рекао...

skoro da sam zaboravio da indi pop ne mora da zvuči ljigavo i izveštačeno a plus ni reči nisu besmislene. bravo za surfer blood!

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.