Šta će vam mleko, pijte pivo

I dok je mleka sve manje, piva, hvala bogu, na sve strane. Te Birfest, te Jelen top 10, te sajtovi koji su zapravo džinovske nalepnice za razne vrste piva. Pivske reklame su prisutnije od onih za praškove i deterdžente, a čak su se i feministkinje upecale na sitne provokacije tipa: samo muškarci znaju zašto. Što se mene tiče nek znaju do sutra! Gora je bila ona reklama za nekakvu depilaciju gde je na bilbordu žena kojoj je preko lica natrljana pena za brijanje, pa je skida brijačem, i kaže nešto: brijanje je muški posao. Pošto je ovo baš netačno, jer žene briju daleko veće površine tela od muškaraca koji briju samo lice. Pivo piju svi. Ono je najveći ujedinitelj da bi možda jedino trebalo proterati vlasnike pivara koji s jedne strane tvrde da je to tolko ljudskoj, ok muškoj, rasi imanentna, izvorska, planinska, paganska, navijačka stvar da nam boca svima raste ko druga piša.
Negde ga predstavljaju ko izvorsko, prirodno čudo, u vezi sa zavičajem i pradavnim stvarima, negde kao znak muškosti, urbanosti, a negde prosto kao znak zajedništva u opiranju isforsiranoj svakodnevici u kojoj, tako goloruk, bez piva, treba da budeš poslovni čovek, muž, otac i sve ono što ti nameću. A, ti si prosto, u duši, onako pošteno i jedino – pivopija. To je baš onako bezveze. Kao, nemoj nikakvom gazdi da ga pušiš, nego mu dudlaj. Jer gazda drži pivaru. Zato piva ima, a mleka nema.
A, posebno mi je milina kad vidim sve one silne kritičare despotizma kako cuclaju pivo po klubovima. Ok, za njih je posebno na grlić nataknut prezervativ u vidu stranih etiketa piva i helijumski diskretnih reklama sa čepovima nalik leptirima. A, kad se bolje pogleda, šta sve ti ljudi kritikuju i čega se sve gade, do sad bi umrli od žeđi. Moraju i oni nešto da piju. A, nestašica je mleka.
Pivo se ljigavo provuklo kroz sve moguće pore ovog zarđalog sistema. Ko neka jeftina vodica za podmazivanje. Tokom 90-ih, krkalo se ono u braon staklenkama i kad se nekad zalomi - zelenim (mada mi je otac potvrdio da je zelena staklenka uvek gora za pivo od one braon, utiče na ukus). I onda to nekako prođe, od one jedne flaše ispred televizora, namnoži se pivo po vrstama, veličinama i imidžima, natakari se na bilborde, ovenča manifestacije, naraste u reklamama do veličine spomenika i izli se u rokenrol.
Rakiji se ovo nikada ne bi desilo. Iako pivo insistira na sabornosti, na pivu se nikada nisu dizale revolucije. S rakijom je drugo – kreneš da je piješ u društvu, al te onda odvede u stranu. Iz nje, za razliku od piva, neko pravo ludilo može da poteče. Od puno piva može samo da se pozove taksi da izmeri količinu razmaženog ludila. Rakija, za razliku od brojnih imidža piva, i dalje ima samo dve osnovne namene: može da se koristi za spoljnu i za unutrašnju upotrebu. A, pivo te, bio nacionalista, navijač, feministkinja ili roker, jebe.