Ali pustimo sad socijalnu neurologiju, i zapitajmo se: ko je zapravo Milan Beko? Pa ovako, rodio se u Herceg Novom, došao u Beograd da studira, ali, pre nego što je diplomirao, postao je ministar bez portfelja u Vladi Mirka Marjanovića. Na to mesto ga je preporučilo vođenje neviđeno uspešne trgovinske (dakle uvozne) firme DiBek, kao jedna od mera neophodnog postdejtonskog fejsliftinga ratovima izmoždenog lica Slobine vlasti. Još pre toga, Beko je bio gazda marketinške agencije Spektra u kojoj je olovke šiljio i čovek dečačkog lica poznatiji kao Beba. Upravo je Spektra stajala iza kampanje "Pošteno" Demokratske stranke oko koje brojne zainteresovane strane godinama unazad oštre koplja dokazivajući kopirajt. Iako zanimljivo, to je za našu priču nebitno, nusproizvod ove epizode u biografiji je da je upravo Beko krstio Luku, sina pokojnog premijera Đinđića.
Elem, kumstvo nije bilo prepreka da se ovaj vispreni čilac nađe na čelu JUL-ove liste 2000. godine i to za Kragujevac, gde je neko vreme za račun države bezuspešno petljao oko Zastave (ako mu je uteha ni njegovi demokratski naslednici se nisu proslavili na tom zadatku). Kao deo tada vladajuće garniture, pripadao je njenom "mekšem" krilu, te u svojim staloženim izjavama nikada nije potpadao pod čari ideološkog fanatizma. Kao pragmatičan čovek, posle petooktobarske idile, obznanio je da ide na malo duži odmor.
S njega se vratio posle nekoliko godina kada je za račun britanskog investicionog fonda "Salford" (specijalizovanog za rizična tržišta poput Balkana i zemalja nekadašnjeg SSSR) kupio fabriku "Knjaz Miloš", bacivši u očaj domaće javno mnenje koje je navijalo da aranđelovačku vodu toči bastion uspeha i svetao primer mladima Vlade Divac. Posle ovog manevra, Beku se osladilo hrana i piće te je u okrilje britanske imperije priveo i Bambi-Banat i Imlek.
Privatizacija Imleka je za nas ekonomske laike, obične potrošače mleka i iz njega izvedenih prozivoda počela neveselo. "Salford" je eto, tek tako, smanjio zapreminu svojih čaša sa 0.2 na 0.18 litara. Jajarski potez koji je moje simpatije usmerio ka dalekoj Subotici i tamošnjoj mlekari, koja je ostala verna ranije uspostavljenom okruglom standardu, ali se, avaj, takođe našla u "Salfordovom" vlasništvu. Tako je pomalo počelo da se zucka o monopolu, razne komisije i njima slična tela za gubljenje vremena su se kao oglašavala tim povodom, brižljivo izrađujući studije koje su se brzinom svetlosti gubile u birokratskim katakombama, vrteći se u krug.
Da kažemo i neku pohvalu - kvalitet mleka je prethodnih godina neporecivo išao uzlaznom putanjom. Kratkotrajno više nije moralo da se kuva (uprkos nekim ukorenjenim stereotipima) a i rok trajanja mu je bio za nekoliko dana duži od onog utisnutog na pakovanju. A onda ga jednog dana više nije bilo u frižiderima prodavnica i samousluga. Oglasio se do tad neprimetni, menadžerski verbalno nastrojeni ministar poljoprivrede Dragin optužujući "Salford" da se ponaša monopolski jer veštački izaziva nestašicu. Kao i inače, što je država slabija, njeni se predstavnici ponašaju bezobzirnije, neuko smatrajući da je nedopustiva slabost priznati sopstvenu grešku.
A osnova za takvu tvrdnju ima: ako Salford i ima monopol, državna krivica je u tome što je to dopustila. Iako u pravilnim vremenskim intervalima slušamo ambiciozna trabunjanja kako je poljoprivreda velika šansa Srbije, u praksi je agrar srpsko siroče. To se jasno vidi na konkretnom mlečnom primeru - u odnosu na zemlje u okruženju, subvencije koje za ovu namenu izdvaja srpska država manje su u proseku deset puta, u poređenju sa zemljama EU, deklasirane su i za 25 puta. Iz Imleka kažu da moraju da dignu cene, ali neće da plaćaju korigovanu cifru stočarima jer im se tako ište. Naravno, farme nisu zadovoljne ovim razvojom situacije, pa su odlučile da od nedelje prestanu sa isporukama sirovog mleka, uklopivši se u opšti ambijent koji razume isključivo fatalistički jezik mišića. Dragin je odgovorio da će zaštititi tržište čarobnim štapićem potrošačke demokratije - uvozom.
Salford je već počeo da na svoje proizvode primenjuje cene više za 5 odsto. Nije beznačajan nagoveštaj da PKB, kao jedan od najvećih dobavljača mleka, u medijima glasno razmišlja o otvaranju novih mlekarskih postrojenja. PKB je odnedavno u vlasništvu grada Beograda, dakle, pretpostavljam pristojno bogatog gradonačelnika Dragana Đilasa (o njegovom uplivu u politiku kolaju dve priče: prema prvoj, Đilas je bio prinuđen da uđe u političku arenu da bi zaštitio svoje bogatstvo, prema drugoj najveći deo njegovog bogatstva došao je kao posledica političkog angažovanja).
Dakle, iz ovog ugla gledano, sukob se može tumačiti i kao početak lova vladajuće stranke na nepristojno bogate po leđima žednog puka a kao bajagi za njegov groš. Pitanje je koliki je stepen homogenosti u žutom taboru po ovom pitanju, pogotovo kada se zna da još jedan iz miljea pretpostavljam pristojno bogatih, idol i dobrovoljni pevač Srđan Šaper, vrhovnik balkanskog segmenta multinacionalnog giganta - McCann Ericsona, po mnogo čemu svojevrsnog postmiloševićevskog JUL-a u PR ruhu, radi mahom od duha operisane, promotivne kampanje za većinu Bekovih prehrambenih proizvoda.
Dok majčino odlazi u majčinu, nije se baš lako snaći u isprepletanim čvorovima sujeta i lične pohlepe zarad uvećanja moći, populizma i nepristojnih bogatstava. Jedno je sigurno - pod baražom ovih niskih udaraca, elementarni javni interes se sa staklenih kolena ponovo survao u konopce.
*nameravana aluzija
Постови
15 коментара:
"Salford i ima monopol, državna krivica je u tome što je to dopustila."
Niko se vise ne cudi zbog ovakvih situacija, ali se pitamo dokle ce to ici, tj kada cemo svi popizdeti?
Posto iz prve ruke znam kako se postupa prema proizvodjacima mleka i koliko im se placa, uvek sam na njihovoj strani. Kada su nabacili u jednom trenutku toliku jadnu cenu mleka, da je seno za kravu kostalo vise, desavalo se da komsija u selu radi par meseci za minus (!), samo da mu ne bi oduzeli kazan, nadajuci se da ce se situacija srediti i da ce vec iduceg meseca povratiti. Isto je bilo i kod mog ujaka, na kraju, posto su mu se neke krave izjalovile, ostao je sa malo njih, zbog cega su mu odneli kazan (to smo i ocekivali jer se zna koliko litara zasluzuje da bude u kazanu) i to je bio kraj njegove saradnje. Od vozaca cisterni smo culi svakojake price, kao npr gde sve nase mleko ide i koje je ono koje se pakuje za velike gradove, ne znam sta da mislim o tome.
Kada nemam tog naseg mleka iz sela, kupujem somborsko ili suboticko, imlekovo je jednostavno previse slabo/vodenasto za mene a ovi se jos nekako i drze. U poslednjih 10 godina sam najlepse kupovno mleko pila u Nemackoj i Madjarskoj.
A na kraju cemo uvoziti _nase_ mleko iz Crne Gore i Albanije i imati u prodavnicama po vecim cenama. Mozda ce se izlet do Segedina vise isplatiti.
Cim se spomene moja omiljena hrana - mleko, ja se pretvorim u hejtera :))
e bre ves, kad popizdiš čude se, pitaju se šta ti je, brinu se "iskreno" za tebe.
ne znam šta da mislim, ali mi se sve više čini da je ovde jedini cilj da se sve dodatno uruši i uništi, drugim rečima obezvredi, kako bismo u svemu zavisili od nekoliko desetina ljudi, baš kao u južnoj americi kojoj poslednjih godina srećom dolazi iz dupeta u glavu. dok se to ovde ne dogodi, jedina moć ti se svodi na mogućnost da o tome kažeš koju glasno.
što se kvaliteta mleka tiče zavisi na koje imlekovo misliš, standardno kratkotrajno i dugotrajna sa malim procentom mlečne masti su ona klasična "polubela" mleka kakva dele po zdravstvenim ustanovama i prevashodno služe kao dodatak kafi. ostala su meni ok. za sombor sam čuo da mu se posao sveo da prepakuje hrvatsko mleko (gazde su im odatle) pa izbegavam da ga kupujem, mada uzimam tu informaciju sa rezervom pošto sam o tome čitao u blicu :) subotičko se ne sećam kad sam poslednji put pio a i generalno ne pijem mleko kao nekad...
"za sombor sam čuo da mu se posao sveo da prepakuje hrvatsko mleko (gazde su im odatle) pa izbegavam da ga kupujem"
ja sam pomislila isto to u jednom trenutku, prosto jer je dukat hrvatska firma, ali je pitanje koliko ih kosta i taj transport..u ovom maksiju kod mene imas sveze 2.8: imlekovo, suboticko i somborsko - zlaj voli somborsko najvise. I ima valjda i neko deltino ali kako smo se opekli na neki njihov ajvar, preskacemo deltamaksi proizvode. Nemam naviku da kupujem dugotrajno, svasta mu ture da bi stojalo duze pa kapiram da nije najbolje piti ga cesto (a ja pijem svakodnevno), mada imam koje sabacko i kravicu u rezervi za nedajboze - mozda su ta bolja, ipak ne znam.
moja mama stalno ponavlja ovo "ne znam šta da mislim, ali mi se sve više čini da je ovde jedini cilj da se sve dodatno uruši i uništi"
svojevremeno (tek kada su krenuli) su imali politiku da u krajevima gde ima malih privatnih mlekara daju vecu otkupnu cenu nego sto su mali mogli da ponude, tako da su proizvodjaci prodavali njima. onda kada su pukle te male mlekare, spustili su otkupne cene i ispod njihovih.
takvo gusenje malih i srednjih se desava vec godinama u svim delatnostima. ne mozes ti da imas porodicni biznis ili da radis u nekoj maloj firmi (koje same po sebi u vecini slucajeva funkcionisu kao male porodice i odnos gazde i zaposlenih je direktniji), ne, ima za nevidljivog gazdu da se radi.
vojsku smo profesionalizovali sveli na 16000, nedovoljno da ikako odbrani zemlju, ali dovoljno da dovede na vlast huntu u slucaju da se raja pobuni ili jednostavno pogresno glasa (trenutno nema za koga, ali nije iskljuceno stvaranje nekog novog "narodnog fronta" koji bi narasao pre svega iz socijalnog ocajanja a po samoj prirodi bio ne bas prijateljski raspolozen prema zapadu) . ok moguce je izvrsiti puc i sa "narodnom" vojskom, ali moze da bude riskantno. citam u subotnjoj politici pohvalan clanak o nasim oficirima koji su bili na obuci u SAD. (formiranje oficirske kaste tamo skolovane po oprobanom receptu iz latinske amerike)
a iza svake hunte stoji u drugom esalonu ekipa "uspesnih privrednika" koji cesto imaju i veze sa trgovinom narkoticima i svercom duvana.
mene u poslednje vreme mnogo toga podseca na latinsku ameriku.
i sad kad je jasno da nas u evrolend nece pripustiti, takav razvoj uopste nije nemoguc. a to je i jedini nacin da udjemo u NATO (bez izjasnjavanja naroda) koji uopste nije gadjiv na diktature, za razliku od "civilizovane porodice evropskih naroda". a i ne moramo da udjemo u NATO, bitno je da odradjujemo posao i dajemo koju hiljadicu ljudi za frontove imperije.
meni je samo krivo sto sam vec pred pad milosevica jasno video da nam je takva ili neka slicna sudbina namenjena, a posle kao rekao, ma ne, sta paranoises, sredicemo se mi, izvuci cemo se. doduse, mozda je i bilo sanse da nije bilo sa jedne strane anticivilizacijskog delovanja "druge srbije" a sa druge autisticnosti i nedostatka mozga kod raznih tzv. patriota.
nabacah ovo na brzaka u pauzi za klopu, a ovo bi se moglo na dugo raspredati.
p.s.
pitanje je koliko dugo ce jos moci da se ovako laje.
p.p.s.
suboticko je super, narocito jogurt.
eh, ta priča o latino-amerikanizaciji srbije vremenski koincidira sa internacionalizacijom kosovske krize. tamo negde 1997. se masovno odlepljivalo na kasandru, a nešto kasnije i na ljovisnu. simbolički, od tada je trasiran put bez povratka.
sećam se i da je tamo u pozno (postđinđićevsko) doba prve vlasti ovih istih što sad vladaju, ministar đelić na sva usta pričao o malim i srednjim preduzećima kao "spasu srbije". juče vidim, otkriva ameriku pričom kako je "kandidatura za članstvo u eu" sredstvo pritiska na srbiju u vezi sa pitanjem kosova. posle takvih iskustava nemaš snage ni za komentar.
pričamo juče bolja polovina nasdvoje i ja zabrinuti za egzistencijalnu budućnost kako je došlo do toga da se svaki posao temelji na logici nepoverenja. dvoje će pre da rade 24 sata dnevno, da se razbijaju od posla nego što će da prošire priču na više radnih mesta i ponude istinski kvalitetan proizvod.
s druge strane, kupovali smo rođendanski poklon u prodavnici kućnih džidža-bidža u ulici koja se nekad zvala 27. marta. nismo ni krenuli da razgledamo, a ljutita radnica crvene kose sa metlom u rukama je podviknula kako je "radno vreme završeno". njoj je verovatno svejedno kako ide biznis pošto najverovatnije radi za fiksni minimalac, a mi smo, srećom po gazdu radnje već izabrali šta ćemo da pazarimo. sva sreća pa nam je druga prodavačica za kasom dozvolila da kupimo tu prostirku za sto.
tu negde, u preseku ove dve jučerašnje životne crtice može se naći više saznanja o stepenu nedaće u kojoj se nalazimo nego u vagonima stručnih knjižurina. jebu te i jebuckaju sa svih strana, očekuju od tebe da mirno podnosiš svakojake penetracije i da ni slučajno sebi ne dozvoliš neko malograđansko brukanje ili sramotu, osim kad su pare u pitanju, tu je brale sve dozvoljeno. tako i jeste moguće da oni koji se tale sa ovim kvazisistemskim čudom od 9 do 5, daju sebi za pravo da pljuju baš po tome od 5 do 9 i da u tome ne vide nikakvu nelogičnost ili ne daj bože razlog za grižu savesti, to je ionako zastarela koncepcija kad smo ukinuli boga koji nije vaskrsao. a margina očajnika se svakim danom sve više širi, očekivanja se veštački pumpaju do neba, cveta bahatost i siledžijstvo psihičke i fizičke prirode... sve u svemu, ne baš inspirativno za upošljavanje inspiracije u bilo koju svrhu, ali tim pre je taj izazov veći.
pričam sa dragim prijateljem pre neki dan kako se slažem sa denacifikacijom u smislu detitoizacije i vraćanja na ranije državotvorne tradicije u cilju opstanka i ozdravljenja nacije i uspostavljanja države na zdrave (nematerijalne) osnove, drugim rečima ono bez čega nijedna država ne može da postoji. on vrti glavom, negirajući mogućnost da bilo ko od lobotomiranih i potkupljivih pripadnika političke kaste ima mogućnost da bilo šta smisleno ostvari u tom pravcu, i ne mogu da mu osporim taj argument, ali opet s druge strane kad još jedno udaranje glavom u zid postane nepobitna činjenica, ostavljam dugoročnu mogućnost da je putem knjiga i drugih civilizacijskih sredstava predlaganja izlaska iz vekovne anomije moguće uticati na donosioce sudbinskih odluka, na moralnu revalorizaciju i preporod. znam da sve to zvuči smešno i pompezno, posmatrano iz mnogih uglova, ali opet s druge strane kada vidim kroz šta se ovde sve prolazilo zadnjih xx godina i uprkos svemu tome znaš da možeš da tvrdiš da ovde obitavaju ljudi koji su sačuvali svoje kvalitete i prisebnost, onda ne otpisujem tu mogućnost kao potpuno utopijsku. u svakom slučaju vredi joj se posvetiti (pričam isključivo u svoje ime).
E, a sta ti tacno podrazumevas pod titoizmom?
jasno je da pravis razliku izmedju komunizma ( i uopste levih tendencija) i titoizma.
jugoslovenstvo? znam da si protivnik i jugoslavije ali jugoslavija nije isto sto i titoizam.
ona je postojala i pre tita pa i samo "jugoslovenstvo" u raznim svojim oblicima, aj da ga nazovemo "ujediniteljstvo".
cak bi se moglo reci da je ono jedan od osnovnih stubova srpske drzavne tradicije iz XIX veka. doduse, tada se mnogo vise gledalo ka bugarskoj nego ka hrvatskoj.
srbija je sve vreme tezila integracijama na balkanu iz dva razloga.
1. da bi uspela da u svoje granice stavi sve srbe rastrkane po mapi.
2.bila je svesna da je suvise mala da bi mogla da se odupre imperijama, pa je zarad velike drzave bila spremna da se odrekne delimicno svog identiteta.
jebiga, sto bi rekao Hitler:
"Srbi su narod svestan svoje misije!" (zato mu i ne treba dozvoliti da podigne glavu )
:)
no dobro, to je jugoslavija koja je prica za sebe.
sta ti smatras titoizmom?
to je pitanje za odgovor dužine ne novog posta nego solidnog eseja.
ajde da probam u kratkim crtama:
-grandomanija bez pokrića
-kult ličnosti
-cenzura javnog mišljenja
-politički zločini
-do apsurda birokratizovana svest
-zasluge bez rada (mile protiv tranzicije: uzmite vi samo kredite, vratiće ih drug tito lično!)
-ideološka podobnost kao merilo kadrovske selekcije
-isprazno teorijsko trućanje kao paravan za prikrivanje nepostojanja ozbiljnog rada (to je dete titoizma poznatije kao kardeljizam)
-gušenje nacionalne svesti
-gušenje građanske svesti
-gušenje političke opozicije
-naručena, podobna umetnost
-goli otok
-ustav iz 1974.
-mesarska surovost
-slobodan milošević
-ovo danas
jugoslovenstvo je samo delić tog ideološkog galimatijasa i ono je u svom izvornom obliku imalo nekoliko smrti, za jedno je zaslužan puniša račić, za drugo nn lice koje je otvorilo prvi ustaški logor. u svakom slučaju reč je o plemenitoj ideji koju je stvarnost demantovala jer je polazila od tragično pogrešnih pretpostavki. neizmerna šteta je što su milioni poginuli zbog nje. mislim da niko nije vredan izginuća zarad neke ideje, a prokaženoj srbiji je suštinski neophodan bar stogodišnji period mira kako bi izvidala sve rane iz sopstvenih, bezbrojnih ratnih pregnuća u poslednjih stotinak godina. ratova ni za šta, za jedan mehur od sapunice.
ipak, priznajem da o titoizmu najviše volim da razmišljam u estetskim kategorijama i tako posmatrano se isti ispoljava u formi teorijski podsticajnog kiča kojim se do sad niko nije ozbiljnije bavio. otprilike imamo pozorište pod maskama u kome niko nije ono što zapravo jeste - čovek bez stila je čovek sa stilom, seljak je građanin, komunista je prikriveni nacionalista, nacionalista je šovinista, srbin je jugosloven itd. razmišljati o titoizmu kao o ideologiji je laskanje titoizmu, on nikada nije ni bio ideologija u pravom smislu te reči, budući da iza sebe ništa vredno pomena nije ostavio, samo pepeo i prah.
razumem, mizlis na primitivizam zavijen u ideoloske oblande pa samim tim i mnogo brutalniji i fanaticniji.
protiv toga se svakako treba boriti, ali to nije nesto sto moze nestati dekretom ili jednokratnom lustracijom vec dugotrajnom drustvenom strategijom. u tom smislu (nazalost) pre bih se slozio sa tvojim ortakom. ja ne vidim snage u ovom drustvu za tako nesto.
mada, nada umire poslednja :)
hm, iz sve snage izbegavam pominjanje reči "primitvno" u bilo kom obliku jer je to samo sredstvo deklasiranja u "civilizacijskom" ključu. s te strane gledano, civilizacija je po mnogo čemu primitivnija od primitivizma i to baš iz razloga koje si naveo.
no pošto sam upao u paradoks, nemam nameru iz njega da se izvlačim - smeta mi kad se primitivno izdaje za civilizovano. to je kao kad se brka korisno sa istinitim.
slažem se sa tobom da taj metafizički model konkretnosti koji za sad vidim samo u obrisima nije nešto što se može ostvariti preko noći. nije ni nešto što što je isključivi zadatak političkih predstavnika, jer se baš u tom momentu i otkrivaju repovi ustrojstva koje vapi da bude prevaziđeno zarad opstanka i to ne bilo kakvog opstanka, već blagostanja. probali smo sa "i posle tita tito" i znamo učinke te zlosrećne mantre.
elem kad si već tu, posle jučerašnjeg odgovora na tvoje pitanje sam još dugo razmišljao o titoizmu i nisam se osećao prijatno što sam se tako kritizerski i negativno postavio prema njemu, pošto ni to nije bog zna kakvo rešenje. uhvatio si me u raskoraku. ugao gledanja na to sistemsko "rešenje" mora prevazilaziti uobičajenu podelu dobro-zlo karata da bi istinski bilo prevaziđeno. to je zadatak kritike u suštinskom smislu, da transcendira svoj predmet u celini, japanski zen dobro pogađa suštinu onoga na šta ciljam. navijačke strasti i emocije tu treba da ostanu po strani, zato što zamućuju oštrinu pogleda na stvar. nasuprot tome, ovde je i dalje na sceni "na parove razbrojs" stanje svesti - od takvog pristupa celina nema nikakvu korist - verbalni fanatizam se apsorbuje u realnosti kao da ga naposletku nikad nije ni bilo, kvareći se kao jogurt na suncu. takvi temelji nisu dovoljno čvrsti ni za šta što bi svojom duhovnom kakvoćom težilo dugovečnosti.
Da se vratim na svetlije teme, od svih mleka koje sam za zizvota probao, ukljucujuci tu pored raznih domacih i 'iz regiona' i ona konzumirana tokom kracih boravaka u inozemstvu, jos uvek mi se najvise svidja kravica od 2.8% odnosno 3.2% masti. Sad kad razmislim, jedan od rerkih slucajeva gde bespogovorno preferiram domace.
A druga je prica sto je ono i medju najskupljim. :\
zanimljivo, meni se čini da nigde napolju sem u grčkoj nisam pio mleko, i ono mi je bilo bolje od našeg.
pio si kondenzovano :)
ne računa se :)
eh, kako da se ne racuna onolko kondenzovanog mleka :)))
pa lepo.
Постави коментар