Hannu - Hintergarten (Kesh Recordings)

Hannu nije nepoznato ime za tragače za neuobičajenim zvukovima. Ovaj Finac je pre dve godine objavio debi album Worms in my Piano, koji je kritiku oduševio, a mene ostavio prilično ravnodušnim, toliko da sam momentalno i zaboravio šta sam slušao. Sa novim ostvarenjem Hintergarten, to nikako nije slučaj. Već mi je na prvo slušanje bio mnogo bolji, a onda je sećanje učinilo svoje tako što je krenulo samo da svira melodije sa ove ploče u glavi, a to je već mnogo dobar znak.
Muzika koju Hannu stvara možemo svrstati u fioku kućne elektronike - žanru u kome po nepisanom pravilu jedan lik pravi zvučne kolaže namenjene slušanju u toplini doma, po mogućstvu sa slušalicama na ušima. Na uho jednostavni, radovi koje Finac izlaže su veoma kompleksni i bogati u detalju.
Najkraće rečeno to izgleda ovako: atmosfera je pretežno ambijentalna gde na jednoj strani imamo neo-klasične/folk motive od kojih posebno oduzimaju dah oni odsvirani na žičanim instrumentima, koji su kontrapunktirani zvučnim trikovima iz post-moderne kuhinje kao što su npr. krckanje vinila i šuštanje kasete koji čitavom delu daju prostranost u vidu beskraja. Kao sudija između dve tradicije nalaze se kotrljajući trip-hop ritmovi, vatreno topli ili glacijalno ledeni, zavisno od toga da li čitavu stvar posmatrate iz humane ili naturalne perspektive.
Zanimljivo je da je ovu punokrvnu sinematičnu zvučnu panoramu objavila izdavačka kuća Kesh, iza koje stoji Simon Scott. Ljubiteljima shoegaze zvuka ovo ime je poznato iz grupe Slowdive u kojoj je svirao bubnjeve na hvaljena prva dva albuma. S obzirom da se na ovaj sastav lepila i odrednica dream-pop, veze između onog i ovog snolikog angažmana i nisu toliko daleko jedno od drugog kako se možda čini na prvi pogled.
Da rezimiramo, svi fanovi postmodernog kuckanja i kvrckanja premazanog klasičarskom patinom rado će se vraćati ovoj kolekciji uspavanki u časovima aktivne relaksacije.