Ispalo je slučajno, pa i nasdvoje dajemo doprinos sveopštoj svečanoj atmosferi pred današnji praznik. U nedostatku lepih veženih bluza poput one koju je večeras nosila autorka priloga u RTS-ovom Dnevniku koji je govorio o tome kako ima puno toga ruskog u Beogradu, mi smo pogledali rusku animu Prvi odred (The First Squad). U stvari, reč je o japanskoj animaciji priče dvojice ruskih scenarista, Aljoše Klimova i Miše Šprica koja govori o dečjem odredu koje je iz školskih klupa regrutovala tajna služba Crvene armije tokom II svetskog rata da se svojim specijalnim moćima bore protiv okultističkih snaga unutar redova nacističkih obaveštajnih službi. Čudno je kako smo je gledali baš sad jer nemoguće je ne pomisliti kol’ko je smešno što baš u trenutku kad se pravi velika pozornica za ruski doček i pedagoški utuvljava u glavu šta sve rusko ima u nama a da to nismo znali, ti isti Rusi, tamo negde u toj Rusiji nalaze način da istoriju uče mimo udžbenika, mimo svih pedagoški trasiranih lekcija i načina i to kroz formu, naizgled, sebi ne baš pristale japanske anime. Ovaj film istoriji prilazi kao beleškama polubudnog đaka čije rupe u pamćenju i nedoumice usled nepažnje, nezainteresovanosti dopisuje zalazeći u zabran paralelne istorije. Kroz (kvazi)dokumentarne pasaže koji prekidaju animirane delove, uveden je „akademski“ glas koji priči daje težinu svedočanstva i čini je, u tom kontrastu još kriptičnijom nego što bi, kao zaokružena fantazija, mogla da bude. Kako je primetio mlađi brat masterizovanije polovine nasdvoje, ovakav postupak dosta podseća na Beogradskog fantoma, ukazujući na zajedničku potrebu da se misterija oko glavne teme ili junaka potencira, neočekivano, (kvazi)dokumentarističkim uplivom. Zagrada na kvazi stoji zato što je dilema o tome da li je reč o pravim istoričarima koji pred kamerama iznose detalje o okultnim moćima nacista i načinima na koje su Sovjeti, ništa manje tetkasto, uzvraćali udarac, i dalje ostala nerazrešena, iako ja verujem da je u pitanju što se kaže fora. Ali, ovo i nije toliko bitno, jer u oba slučaja ne dira u kvalitet ovog energičnog delca. Ono što Prvi odred čini skoro pa genijalnim je činjenica da sadrži sve elemente koje ja volim u filmovima – II svetski rat tretiran u rasponu od umetničkog filma gde bunkeri i podmornice prerastaju u susedne planete i psihološke dušegupke (Das Boot) do popkulturne diverzije (12 žigosanih, Kelijevi heroji), dečiji odredi (Orlovi rano lete!), decu van zakona, tj. porodice, društvenih rasadnika za male glave koja u univerzumu prevashodno skrojenom za odrasle postaju društvo treće vrste – pa samim tim bumerang bačen nazad u lice civilizaciji, ujedno produkti militantnog sveta i njegov krajnji usud (Gospodar muva, Battle Royale, Akira, Velika sveska, Okvir za mržnju), deca u misiji spasavanja sveta i borbe protiv zla (Odred protiv čudovišta)... Pritom, ako ste ljubitelj naglašenih ikonografskih galimatijasa za koje kada ih ugledate imate utisak da vam je neko prislonio uvo na čelo i slušao šta sanjate i onda bez zadrške iz tog mraka izvukao slike dajući im neophodni popkulturni crni pojas da se bore protiv vaših nemezisa podignutih na arhetipski nivo, onda je Prvi Odred film za vas, čak i bez ovog, mora se priznati sjajnog povoda. Nevinost glavnih junaka, članova Prvog odreda, a koju naglašava stil japanskih mangi (krupne, produhovljene oči ispod tipskih šiški), ali i crvene pionirske marame koje, kao i amajlije iz detinjstva i školski ormarići menjaju namenu i predznak - marame postaju barutom uprljane Rambo obloge, šeretske mašne i sajber pankersko obeležje (ova hiperstilizacija pionirske „mode“ zapravo je ekvivalent za japansku fetišizaciju školskih uniformi i usmrćivanje nametnute forme mladosti npr. u Battle Royale) dovedena je u blizak kontakt sa militantnim svetom vojske, rovova, samurajskih mačeva dajući filmu izgled potpunog ludila, a duboko ispod ovih ukrštenih slojeva – utisak pravednosti, kao da nekome vraćate njegovim oružjem.
Film se, a to mu je jedini greh odvija tolikom brzinom u zaista kratkom trajanju (sat vremena), pa su neki delovi filma opterećeni prepričavanjem i iznošenjem informacija što vas ostavlja rastrzanog između slike i priče, ali sa druge strane ova brzina doprinosi da ostanete otvorenih usta kao da pratite metak a ne priču i kao da se od vas, umesto da gledate očekuje da budete razneseni. Adrenalinski naboj u spoju sa oniričkim, gotovo poetskim oblaganjem priča o pogibelji, Prvi odred približava snu, što je možda i najveća pohvala za jedan film i možda ono što je hteo da postigne Valcer sa Baširom, ali se previše zaigrao. Ako imate tu sreću da danas ne izlazite iz kuće, a da vam posle neko zbog toga ne džvanjka, iskopajte Prvi odred i obratite pažnju na scenu u kojoj ekipa iz dečjeg odreda uranja u podsvest svoje jedine preživele saborkinje Nađe, koja otkriva svu raskoš umetnosti u svom najčistijem vidu.
ovo delce je za mene remek-delce. nisam neki poznavalac crtanih filmova, ali ovakav u životu nisam gledao.
za razliku od skepse filmske polovine nasdvoje koja provejava iz prikaza, ja sam nepopravljivi optimista što se tiče prezentovanih činjenica iz samog filma. pošto sam donekle upućen u nacističku fascinaciju okultnim (o'kle im inače svastika, hitler i rudolf hes ludački verovali u astrologiju, potonji izvršio "invaziju" na škotsku 1941. zbog povoljnog rasporeda zvezda), nema sumnje da su i na tom polju morali da budu poraženi. verovali u njih ili ne, "prvi odred" je uzorno delo tzv. kriptoistorije, a učeni gosti daju čitavoj priči dodatnu težinu. sa ove vremenske distance sigurno izgleda smešno pomisao da su sovjeti pravili sprave kao što su nekro-portali, ali ja ni to ne mogu da odbacim kao neosnovano, poznajući mehanizam u kojima ljudima svašta pada na pamet. pomenuta je i brzina odvijanja radnje, meni je čak i to super, pošto ću sigurno gledati "prvi odred" još nekoliko puta, a u kombinaciji sa carskim detaljima kao što su pentagram umesto zvezde, jasno je da je ovo crtana ludnica kakva se retko viđa.
posebno ga preporučujem narastajućem sloju lokalnih rusofoba, da malo olabave jaz između sopstvene predstave o rusiji i rusije same, ako ništa drugo. transfer nasleđa anti-fašizma iz komunističkog u post-komunističko doba je nešto što u ovoj zemlji/regionu nije urađeno na dobar način, pa je samim tim to polje na kome bi od rusa moglo dosta da se nauči. prvi odred je odličan početni korak u tom pravcu - znalački urađen pop-kulturni doprinos čitavoj priči.
meni je film uverljiv na drugom planu, tj. ne zavisi o verovanju u pojedine elemente kojima barata u priči i ne bi bilo dobro za film da svoj kvalitet zasniva na dokazivosti tih elemenata priče. a mislim da uopšte ne zavisi od toga niti se oslanja na tu vrstu (ne)verice. onda bi spadao u red emisija kao što je ona o svemirskim zmijama koja, čim shvatiš da ne veruješ u svemirske zmije, pada u vodu. u ovom slučaju, iako sumnjam u nekro-portal kao legitimno sredstvo borbe u II svetskom ratu, ni u jednom trenutku ne dovodim u pitanje ovaj film. npr. ne može biti istinitije ono što Prvi odred prenosi, a to je da se rat stalno vodi, svim mogućim sredstvima i na sve moguće načine u vremenu i prostoru, a genijalan je način na koji je tu ideju uspeo da upari sa zvaničnom verzijom jedne istorijske epizode.
u dečijem kontekstu meni će uvek u sećanju da ostanu psihodelične ruske bajke. veoma ste me zainteresovali da pogledam ovu animu...na neki način predstavljaće koncept "back to the future" (kako je ruska psihodelija napredovala od 70-tih do 21.veka)
Wow... Kakav prikaz! :) Mislim da pod hitno treba da se bacite na ostale animee koje je producirao Studio 4°C. (Genius Party & Genius Party Beyond obavezno!)
hvala :) počeli smo sad redom, skidam one anime iz teksta koji si mi poslao, sad je sledeća za gledanje Cat Soup, a potražiću i te 4°C koje preporučuješ.
Mixtape za raspirivanje neizdrža
-
Ichisan & Nakova feat. Anđela Jeremić, studentkinja iz Niša; Del Arno Band
& Hornsman Coyote, Vizelj, I Roy, Hornsman Coyote i Del Arno Band,
Konstrakta ...
III FESTIVAL HOROR FILMA „ODRAZ STRAVE”
-
Ako ikako možete, svratite na ova dešavanja! Biću i ja tamo...
Na Odrazu strave sam posetilac, ali u subotu držim predavanje u Muzeju
paranormalnog......
Showdown in Little Tokyo (Mark L. Lester, 1991)
-
Last night, I re-watched this early 90’s B-actioner, and couldn’t help but
notice how easily it qualifies as a piece of queer cinema, given that its
homo...
Baumgartner - Pol Oster (Geopoetika)
-
S obzirom da sam poštovalac i ljubitelj dela Pola Ostera, moglo bi se
dovesti u pitanje izlaganje suda koje će uslediti ovim prikazom.
Subjektivnost je t...
Jedan dan, i za njim novi dan
-
’Srećan poslednji dan u godini!’ – poslala sam poruku klinki jutros.Ona je
u tropima, u Južnoj Americi. Početak velike promene je bio lom prethodne
strukt...
Џендеров "Аутошовинизам воч"
-
Под мотом "Мислим дакле ботујем", оклеветаним али мудри Џендер, поилитички
квир и заклети ђавољи адвокат, на Твитеру указује на обрисе културе
аутошовинизм...
Najbolje serije 2019
-
1. Too Old to Die Young
2. Gomorra s04
3. Succession s02
4. Chernobyl
5. Kingdom
6. Kominsky Method s02
7. After Life
8. Mindhunter s02
9. Primal
1...
Duga mračna srpska noć - Game of Thrones S08E03
-
Ne može se počinuti od silnih analitičara najgledanije serije svih
vremena, bar tako kažu. Mislim, kažu da je najgledanija, ali još niko nije
reko analiti...
Koncerti 2018.
-
Veoma neobican pocetak koncertne godine - u oktobru. Ali zato kakav!
(Kratka informacija o svakom koncertu se nalazi i u opisu na Youtube-u.)
*~~ Vizu...
Nova politika Republike Srpske vol.2
-
Prije više od pet godina napisao sam tekst "Pozitivno definisana srpska
politika u BiH". Osnovna ideja bila je da srpska politika u Bosni i
Hercegovini mo...
"Svetkovina" Sime Pandurovića #analiza
-
Đacima sa Gugla... ... Svetkovinu bismo mogli da posmatramo i kao nešto
više od čisto ljubavne pesme. O ovoj pesmi je, možda, najbolje pisao
Miodrag Pavlov...
Warm Thighs - Warm Thighs 5
-
Grab this and *Warm Thighs 4* from last year and burn them onto a disc. No
questions. This is the future of your new summer in decomp...
Sindrom "Srbija"
-
Predlažem da se u međunarodni šifrarnik bolesti unese novi psihijatrijski
poremećaj, isključivo grupnog karaktera, sačinjen od niza raznovrsnih
psihopatol...
Just Let Things Go
-
A piece I've kind of always wanted to do - completely based on synthesized
sounds, yet openly soulful and more importantly, intimate.
After resolving s...
Hvala na pažnji
-
Ovim postom blog Agro Gerila se gasi na vrlo, vrlo dugo vreme. Nadam se -
zauvek.
Razlozi? Jednostavno - odavno je ovaj blog postao mnogo više opterećenje...
Sonografija
-
*Da li ima sve prste? Da li je dečak ili devojčica? Da li ih je možda dvoje
ili više? Na koga liči?*
*Pre 30 godina bi posipali so na glavu, koristili meto...
Abbé Liszt : Vie Trifurquée
-
Franc List nekoliko meseci pred smrt, Nadar
Šetajući desnom stranom prelepe *Andrássy* ulice u Budimpešti, a krećući se
prema Trgu Heroja, u jednom trenu...
welcome to portlandia
-
Pisac Douglas Coupland je bio hit u vreme kad sam išla u gimnaziju. Ali iz
ove perspektive, on deluje kao neka fenomenološka književnost, više je
zgodan za...
PRIKAZ MOĆI U DOGVILU LARSA FON TRIRA
-
Film Dogville je prvi deo triologije USA, Land of Opportunities. Slede:
Manderlay (2005) i Washington. Von Trier je 2003. godine, nakon
prikazivanja filma...
-
R.I.P. DAYVAN ZOMBEAR
2007 - 2013
Thanks for stopping by, here's a mission statement of sorts:
The public has been subjected to the auditory pollutants fe...
9 коментара:
e ovako:
ovo delce je za mene remek-delce. nisam neki poznavalac crtanih filmova, ali ovakav u životu nisam gledao.
za razliku od skepse filmske polovine nasdvoje koja provejava iz prikaza, ja sam nepopravljivi optimista što se tiče prezentovanih činjenica iz samog filma. pošto sam donekle upućen u nacističku fascinaciju okultnim (o'kle im inače svastika, hitler i rudolf hes ludački verovali u astrologiju, potonji izvršio "invaziju" na škotsku 1941. zbog povoljnog rasporeda zvezda), nema sumnje da su i na tom polju morali da budu poraženi.
verovali u njih ili ne, "prvi odred" je uzorno delo tzv. kriptoistorije, a učeni gosti daju čitavoj priči dodatnu težinu. sa ove vremenske distance sigurno izgleda smešno pomisao da su sovjeti pravili sprave kao što su nekro-portali, ali ja ni to ne mogu da odbacim kao neosnovano, poznajući mehanizam u kojima ljudima svašta pada na pamet.
pomenuta je i brzina odvijanja radnje, meni je čak i to super, pošto ću sigurno gledati "prvi odred" još nekoliko puta, a u kombinaciji sa carskim detaljima kao što su pentagram umesto zvezde, jasno je da je ovo crtana ludnica kakva se retko viđa.
posebno ga preporučujem narastajućem sloju lokalnih rusofoba, da malo olabave jaz između sopstvene predstave o rusiji i rusije same, ako ništa drugo.
transfer nasleđa anti-fašizma iz komunističkog u post-komunističko doba je nešto što u ovoj zemlji/regionu nije urađeno na dobar način, pa je samim tim to polje na kome bi od rusa moglo dosta da se nauči. prvi odred je odličan početni korak u tom pravcu - znalački urađen pop-kulturni doprinos čitavoj priči.
meni je film uverljiv na drugom planu, tj. ne zavisi o verovanju u pojedine elemente kojima barata u priči i ne bi bilo dobro za film da svoj kvalitet zasniva na dokazivosti tih elemenata priče. a mislim da uopšte ne zavisi od toga niti se oslanja na tu vrstu (ne)verice. onda bi spadao u red emisija kao što je ona o svemirskim zmijama koja, čim shvatiš da ne veruješ u svemirske zmije, pada u vodu. u ovom slučaju, iako sumnjam u nekro-portal kao legitimno sredstvo borbe u II svetskom ratu, ni u jednom trenutku ne dovodim u pitanje ovaj film. npr. ne može biti istinitije ono što Prvi odred prenosi, a to je da se rat stalno vodi, svim mogućim sredstvima i na sve moguće načine u vremenu i prostoru, a genijalan je način na koji je tu ideju uspeo da upari sa zvaničnom verzijom jedne istorijske epizode.
vidim ja da te svemirsku zmije nema boga da ti izmile iz glave :)
slažem se, nebitno je u tom smislu da li je nešto ili nije. samo rekoh da ne isključujem da jeste.
pa, mnogo su smesne svemirske zmije :)
a da su nacisti bili okultisti to verujem, mada je mnogo jezivije ako nisu bili
ma... ispada da je sve mnogo jezivije nego što nam kažu.
u dečijem kontekstu meni će uvek u sećanju da ostanu psihodelične ruske bajke. veoma ste me zainteresovali da pogledam ovu animu...na neki način predstavljaće koncept "back to the future" (kako je ruska psihodelija napredovala od 70-tih do 21.veka)
Vasdvoje, bacite mi link za lepu kopiju filma. Pomislila sam da ce mozda biti na ovom KIDs festu, ali - nista.
Wow... Kakav prikaz! :)
Mislim da pod hitno treba da se bacite na ostale animee koje je producirao Studio 4°C. (Genius Party & Genius Party Beyond obavezno!)
hvala :) počeli smo sad redom, skidam one anime iz teksta koji si mi poslao, sad je sledeća za gledanje Cat Soup, a potražiću i te 4°C koje preporučuješ.
Постави коментар