Demdike Stare - Forest of Evil (Modern Love)

Najprijatnije iznenađenje dosadašnje sezone za ovaj par ušiju stiže iz Mančestera. Za ovaj grad se uglavnom vezuju auditivna iskustva koja nemaju previše veze sa onim što Demdike Stare potpisuje na ovom albumu. Ako se zna da ime ovog dueta potiče od izvesne Elizabeth Demdike, preminule u iščekivanju kazne za veštičarenje sa nekoliko žrtava na duši, a i sudeći po imenu ploče površni (čitaj uspešni) bi opet pali u zabludu da je reč o nekom blek metal zlu o kome sa radošću često izveštavamo naše verne čitaoce.
Diskofili upoznati sa radom etikete Modern Love su jedini koji znaju šta mogu da očekuju. Sudeći po (odličnim) izdanjima dueta DeepChord (sa ili bez Echospacea sa kojim deli neke članove) koji se mogu naći u katalogu ove etikete, jasno je da je Demdike Stare deo onog slabo vidljivog segmenta elektronske muzike koja svoj techno najviše voli da čuje uparenog uparenog sa dubom.
Ovakav opis muzike na Forest of Evil je ovlašan i, sledstveno tome, neprecizan. Mnogo istinitije zvuči tvrdnja da na ovoj ploči ustanovljene granice između žanrova nestaju, što ne čudi ako se zna da su oba člana ovog dueta pasionirani kolekcionari muzike. Geometrijske konstelacije dub i techno komponente jesu najzvučnije, ali prevashodno predstavljaju osnovu za ono što je istinski unikatno za ovaj album, nastao na osnovama stvaralačke filosofije hip hopa (semplovanje opskurnih albuma).
Na ovom mestu u jednačinu sa više nepoznatih upadaju atributi kao što su eksperimentalno, avangardno i pre svega okultno. Za razliku od osnovnih postulata pop muzike, koji se zadovoljavaju površinskim zadovoljstvom tiranije trenutka, Forest of Evil je produbljeno ostvarenje spiritualnog smiraja koje kroz shizofrenične klavirske minijature i dronirane sentimente znalački krči put do samog srca tame.
Iako sastavljen od samo dve (podugačke) kompozicije, Demdike Stare potpisuje vanvremensko izdanje čijih dvadesetak minuta trajanja, sa estetske tačke gledišta, vredi više od višesatnih opusa mnogo izvikanijih autora.