петак, 05. фебруар 2010.

Kongekabale (Nikolaj Arcel, 2004)


Kao i svaki perspektivni novinar, Ulrik Torp se oduševi poverenjem svojih urednika da na nekoliko dana probno izveštava iz parlamenta. Njegove kolege ga posmatraju sa zavišću, uvereni da ova odluka ima veze sa Ulrikovim ocem, nekadašnjim ministrom pravde. Ulrik je u prilici da prisustvuje istoriji - čelni čovek Centrističke partije Aksel Brun doživeo je peh samo nekoliko dana pred izbore na kojima je bio prvi favorit. Naime, Brun, promotor zdravog života na sceni i strastveni pušač iza kulisa, doživljava stravičnu saobraćajnu nesreću. Dok vegetira prikačen na aparate, u njegovoj partiji počinje borba za prevlast, izbori su opasno blizu, a spin doktorima odmor nije u opisu posla... ni u Danskoj.
Ni kriv ni dužan, Torp se u poznatom maniru spletki, podmetanja i sličnih političkih igrarija sa smrtnim epilozima, sticajem okolnosti našao u unakrsnoj vatri. U munjevitom preokretu sudbine ono što je na prvi pogled izgledalo kao dar budućnosti, šansa za puno profesionalno ostvarenje, postaje prokletstvo egzistencije, klopka zabluda i priučenih ambicija. U sveopštem metežu, Torp za samo nekoliko dana shvata ono što nekima ne ulazi u glavu ni za nekoliko života - u dobro podmazanom mehanizmu, ljudi su nebitni. Bitna je darvinistička procedura legitimne borbe za moć, u kojoj su maltene sva sredstva dozvoljena, dok se moral poima kao slabost nemoćnih. Ipak, uprkos ukorenjenosti letargije koje ga okružuje, Torp odlučuje da se ne preda, a klipove u točkove mu podmeću svi, delom i zahvaljujući njegovim greškama u koracima na početku ove kraljevske igre.
Kompleksan i pronicljiv, Kongekabale funkcioniše i u detaljima i kao celina, koji sačinjavaju upravo ti detalji. Mehanizam moći je zaokružen i sve što se odvija van njega, faktički ne postoji. Čak i kada se crno na belo otkriju nepravilnosti u njegovom funkcionisanju, sve se u najkraćem roku vraća na staro, jer drugačije ne može da funkcioniše a opravdanja siluju istinu i dolaze na njeno mesto. Zbog toga pozornicom defiluju njuške sličnih prevrtljivih protuva, a suštinska promena ostaje pusti san.
Ovaj vrlo dobar triler sa elementima drame slabiji je u trenucima kada "crta" poente kao što je situacija u kolima u kojoj Ulrik drži antikonzumerističku pridiku svojoj kćerci čiji svet ne postoji van onog koji se odvija u reklamnom delu TV programa. No, ni taj dašak usiljene angažovanosti ne kvari izuzetno povoljan utisak - ovo, po izradi klasično evropsko ostvarenje svojom bolnom realističnošću satkanom od zagasite atmosfere predstavlja ozbiljnu lektiru za sve one koji bi da se idealistički bave novinarstvom a da im obraz ostane čist. Moja lična iskustva na tom polju su traumatična, a Kongekabale svojom finom izradom dodatno pojačava osećanje nelagode zbog kojeg više nisam to što sam nekad bio, niti imam želju da to ponovo budem, jer onda više neću biti to što jesam. Spreman sam da se kladim na tog konja.

Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.