Jeff Chang - Ne može da stane, neće da stane (Red Box, 2009)

U klinačkoj opsednutosti fudbalom, veoma brzo sam došao do svih relevantnih podataka koji se tiču istorije najvažnije sporedne stvari na svetu. Čitao sam sve što bi mi dopalo šaka, a ljudi iz okoline, kojima je očigledno bila simpatično ovo moje interesovanje, su mi zdušno pomagali u tome tako što su mi nabavljali knjige vezane za ovu oblast. Kroz maglu se sećam odmora u Crikvenici ili na Goču kada sam sedeo za kafanskim stolom i bio okružen gomilom starijih ljudi koji su mi u neverici postavljali fudbalska pitanja. Svedoci će posvedočiti da sam sve znao, a na to sam gledao na svoju dužnost, dok sam sa Milanovićem ostajao do kasno u noć čekajući na golim rukama iskovano zlato u vaterpolu i divio se klasi Manuela Negretea. Ipak, u tom fundusu je postojala rupa od nekih desetak poslednjih godina, nešto čemu se podrazumevalo da si prisustvovao, iako ja, istini za volju tada nisam ili nisam bio ni rođen ili sam bio mnogo mali, pa nisam ni mogao da se sećam.

Sa knjigom Jeffa Changa "Ne može da stane, neće da stane", i hip hop dobija svoju relevantnu istoriju u kojoj fali nekoliko poslednjih godina. Nekoj novoj deci će biti lakše od mene svojevremeno, budući da se u hip hopu poslednjih nekoliko godina malo toga bitnog dešava. Changovo ostvarenje plod je višegodišnjeg rada koji iz više internacionalnih rukavaca prati rodna mesta najunosnijeg žanra trenutka. Od jamajčanskih tenement yardova preko senovitih stambenih blokova Bronksa isparcelisanih na polja interesa bandi do zapadne obale koja pamti dane kada je ličila na bojno polje, Chang u hodu perom prati nastajanje jednog žanra, njegov kreativni zenit oličen u prihvatanju crnačkih političkih tradicija u kulturne svrhe do potpunog utapanja hip hopa u tržišni milje.

Kool Herc, Afrika Bambaataa, Public Enemy i Ice Cube su neki od likova kojima je sa razlogom posvećena najveća pažnja u ovoj interdisciplinarnoj sagi o fenomenu koji je u sebi spojio društveno-političke, kulturne, tržišne, migracione i rasne aspekte SAD u jedan veliki tok. Changovo pripovedanje je primetno strasno i uglavnom teče glatko, mada je čitaocu, usled obima njegovog zahvata, katkad teško da se snađe među svim tim imenima koja su svojim angažovanjem, pozitivnim ili negativnim, zaslužili crtice u ovoj pripovesti. U tom smislu posebno su upečatljivi neprijatelji hip hop kulture oličeni u pripadnicima američkog establišmenta, koji su se, slično njihovim savremenim kolegama iz Srbije, uglavnom bavili posledicama a ne uzrocima određenih društvenih pojava. Ti krstaški pohodi su često dodirivali granice apsurda, kao što je npr. slučaj sa sveobuhvatnim "ratom protiv grafita" krajem sedamdesetih, u poražavajućem ekonomskom ambijentu. S druge strane, Changova knjiga pruža uvid da je crnačka populacija čak i na "grassroots" (najnižem društvenom) nivou retko kad potpadala pod čari najradikalnijih ideja.

Na kraju knjige, čitaoca očekuje i iscrpne bibliografske, diskografske i kinematografske reference koje ubedljivo formiraju ocenu da je Chang uradio vraški dobar i koristan posao. Ne znam da li je reč o najboljoj knjizi o hip hopu, pošto nisam pročitao dovoljno takvih, ali "Neće da stane, ne može da stane" je sasvim pitko i preporučljivo izdanje za najširi auditorijum, i obavezna lektira za hip hop fanove.

Prevodioci Predrag Vukčević i Zoran Lojanica nesumnjivo su morali da udruže snage kako bi izašli na kraj sa ovim zahtevnim delom. Vidan je napor da se brojnim fusnotama materija približi čitaocu, ali slengovski delovi, često bazirani na izrazu dela beogradskih hip hopera su neretko usiljeni i štrče. Kada se tome doda i, za ovako ozbiljno delo nedopustivo, korišćenje glagola "ispoštovati" i "zaživeti" te ne baš neprimetno gutanje reči i neobične (da ne kažem rogobatne) konstrukcije pojedinih rečenica, povoljan utisak bledi i maltene se survava u ambis iz kojeg se čuje jedno tiho "šteta!". Izdavač je, ako ništa drugo, mogao da pošalje radnu verziju prevoda na mnogo više čitalačkih adresa kako bi se ove manjkavosti otklonile. Jasno je da je teret izdavanja Changove knjige morao da bude podeljen na kud i kamo više leđa kako bi se dobili zadovoljavajući rezultati koje jedna dragocena knjiga poput ove nesumnjivo zaslužuje.

Kada se sve uzme u obzir, cifra od 1700 dinara uopšte nije mala za ovu knjigu, i ne bih mogao da stavim ruku u vatru da je kupovina iste esencijalan čin. S druge strane, domaća produkcija relevantnih prevoda je u ozbiljnom raskoraku sa poželjnim nivoom, te je najpoštenije oceniti ovaj izdavački hvale vredan napor u kontekstu preležavanja dečijih bolesti. Sa više knjiga ovakvog profila u budućnosti, ljudski je nadati se da će registrovane greške biti svedene na minimum jer grudva koja se polako kotrlja "ne može da stane i neće da stane".