Dark Meat - Truce Opium (Emergency Umbrella)

Slava je čudna stvar. Žudiš za njom dok ti se ne desi, a onda kad je osetiš primetiš da se okolnosti nisu Bog zna kako izmenile - Sunce i dalje sija, trava je zelena i tako to. Novonastalu prazninu popunjavaš raznoraznim hemikalijama. Čovek je ipak prokleto stvorenje. Brzo se navikava na ugodnosti. U gadnom je sosu kad počne da računa na slavu i pogodnosti koje donosi. Baš tada, niko ne zna kako, ona ispari i ode drugom u zagrljaj, a olabavljeni i samozaljubljeni završavaju u jendeku kao žrtve plitkih laskanja. Novonastalu prazninu popunjavaš raznoraznim hemikalijama, ali se ona uporno migolji, ne bi li dokazala šta praznina zapravo znači.
Šou-biznis je posebno surova igra u kojoj važe ova pravila. Koliko je samo nasukanih, poniženih i uvređenih koji su naivno verovali da su veći od života? Isti taj život piše drame kojoj ne manjka komedije, ali ni tragedije. U tome je njegova veličina - postavlja sve na svoje mesto. Sada se okrutno poigrao sa sastavom Dark Meat iz Athensa u Džordžiji (svaki roker zna za taj grad).
Ova, može se slobodno reći, trupa oduševila je sve fanove nepročišćenog i energičnog zvuka 2006. svojim debijem Universal Indians. Nakon tiranije depresivnih grandžera, isfoliranih britpopera, rokenrol je konačno iznedrio nešto sa radosnim, ekstatičnim prizvukom sa čime je masa mogla da komunicira i da na kraju ne bude prevedena žedna preko vode. Hipsterski magazini su se prosto utrkivali u izlivima ljubavi konglomeratu od oko tridesetak muzičara.
Prošle su tri godine. Bend je smanjio brojnost za više od dve trećine i sada kvantitet svog personala piše jednom cifrom. Hipsterska štampa je hladno dočekala nekadašnje ljubavnike - omot za EP When the Shelter Came koji je prethodio ovom albumu uvršćen je na jednom izvikanom mestu u ovogodišnju kolekciju najgorih, iako je prilično nezaboravan. Sledio je Truce Opium i možda i preiskusna odmahivanja rukom u vidu slabašnih ocena. A da su nestali i ostali na jednom albumu, neki dokoni kopač bi ih izvukao iz prašine za nekoliko godina slavodobitno tvrdeći da bolji bend u životu niste čuli.
Slušajući drugi LP sastava, to svakako nije tačno, ali blizu je istine da je Dark Meat pošten i dobar bend koji se usudio da promeni ugao gledanja na stvari. Dok je debi bio sav u znaku valjanja po travi i sličnih ludorija, zvučeći kao bend koji svira u dvorištu preko puta gde se svi ludački dobro provode. Truce Opium je u znaku svog imena. Žurka je gotova, nema više sumanutih dečijih horova, te muzika koja se našla na nasčedniku kao da je odsvirana dok se travnjak čisti od otpadaka preostalih sa zabave, sa obaveznim pogledom ka nebu.
Psihedelični motivi prošarani otkačenim duvačima koji su na debiju zvučali neobično sveže i dalje su zaštitni znak grupe, ovde mutirani u space pravcu, sa odranije poznatim muško-ženskim vokalnim prepletima i višeglasjima. Poslušajte tutnjavu Flaps i biće vam jasno da Dark Meat i dalje znaju da se voze, ali je malo njih koji će ući s njima u autobus ponovo. Izostaje čak i tradicionalan jutjub zapis da potkrepi zapisano. Evo, ipak sam našao nešto, s napomenom da je reč o akustičnom izvođenju pesama sa oba dugoprugaša.