În Zvîcnirea Apusului
Postoje sve izraženiji glasovi na neveseloj domaćoj sceni koji se iz petnih žila upinju kako bi dokazali tezu po kojoj bi ovde trebalo da se medijskim putem stvori ambijent po uzoru na zapadni, koji bi sledstveno doveo do povećanja kvaliteta muzičke ponude. Pod kvalitetom se u ovoj priči podrazumeva ono što se sluša tamo daleko a nije dovoljno zastupljeno ovde. Zajednički imenitelj ovih nastojanja je gitara utaknuta u pojačalo.
Kamen spoticanja je engleski jezik. Univerzalno prihvaćeno sredstvo opštenja u rok univerzumu, ovde je slabo nailazio na odobravanje, pa ispada da su bendovi koji su odlučili da prate globalne tokove u startu u neravnopravnoj poziciji zbog takvog svetonazora. Verovatno ima i tu istine, ali je čitava priča u globalu pretenciozna jer se ogrešuje o osnovni postulat umetnosti - originalnost i samosvojnost. Nijedan od uvređenih bendova iz Srbije nije napravio nikakav proboj u inostranstvu, možda baš zato što pevaju pesme na engleskom. Prezasićenom anglo-saksonskom tržištu nije potreban još jedan bend tog tipa kada već imaju dovoljno svojih. Ako se muzika već shvata kao biznis, onda se moraju u obzir uzeti i zakoni ponude i potražnje, a oni umeju da budu prilično brutalni.
S druge strane, globalna blek metal scena oduvek je bila pogodno tle za lingvističke unikatnosti. Priča koja je počela sa norveškim isticanjem jezičke pripadnosti duhu vikinških predaka, brzo se raširila po čitavom svetu, posebno u zemljama nekadašnjeg komunističkog lagera (recimo ukrajinski Drudkh i mađarski Thy Catafalque, da pomenemo najintrigantnija imena). Pre deset godina je bilo nemoguće i zamisliti situaciju u kojoj se širom sveta sa neobičnom pažnjom iščekuju albumi jednog benda iz Temišvara sa pesmama na rumunskom jeziku, sastavom koji kao od šale prodaje na desetine hiljada primeraka svojih izdanja širom sveta. Danas je takvo stanje stvari realnost.
Bruiestru
Transilvanijski sinovi Negură Bunget postoje još od sredine prethodne decenije, a albumom OM iz 2006. godine, i definitivno su našli svoje mesto u panteonu gitarskih božanstava, kao sinonim za progresivni, atmosferični blek metal izraz prošaran mnogobrojnim folklornim motivima. Bend čije ime na rumunskom znači "Mračna magla" godinama su sačinjavali Negru, Hupogrammos i Sol Faur. Od originalnih članova, u međuvremenu je ostao samo bubnjar Negru, koji je okupio novu ekipu muzičara za album Vîrstele Pămîntului, o kome ćete uskoro čitati na ovom mestu. Maiestrit, inače reinterpretacija albuma Maiastru Sfetnic iz 2000. godine, je tako postao zvučni testament prve inkarnacije benda.
Zatvaranje jednog džinovskog poglavlja u opusu benda učinjeno je na superioran način. U odnosu na original, produkcija je esencijalno bogatija, te pruža dovoljno prostora sjajnim muzičarima da se razmahnu u svojim neortodoksnim vizijama fasciniranosti prirodnim fenomenima i istorijskim nasleđem regiona iz kojeg potiču. Iako je u međuvremenu bend puteljcima sopstvenog nasleđa izašao na poptuno novu muzičku teritoriju, Maiestrit je nemilosrdno blek metal izdanje koje predominantno krasi težnja ka zvučnom eksperimentu. Tekstovi su duboko lični, pa nije preveliko iznenađenje zbog čega se u klasičnom blek metal maniru odustalo od štampanja istih.
Uprkos ovom nedostatku, krajnji rezultat je impresivan. Kompleksna audio slagalica u sebi sadrži raznorazne elemente koji se ne mogu svrstati pod jedan žanrovski pretinac. Od visokokvalitetne upotrebe klasičnog blek metal oruđa, preko džojdivižnovskih bas linija do fantastičnih akustičarskih rukavaca, Maiestrit je nadmoćna pobeda sadržaja nad formom i dokaz da, ako imate nešto samosvojno da ponudite, to neće ostati neprimećeno, čak i u slučaju da ne poštujete ustaljene konvencije "uspešnosti", poslednje utočište stvaralačkih mediokriteta.
A-Vînt în Abis (Acoustic Version)
Kamen spoticanja je engleski jezik. Univerzalno prihvaćeno sredstvo opštenja u rok univerzumu, ovde je slabo nailazio na odobravanje, pa ispada da su bendovi koji su odlučili da prate globalne tokove u startu u neravnopravnoj poziciji zbog takvog svetonazora. Verovatno ima i tu istine, ali je čitava priča u globalu pretenciozna jer se ogrešuje o osnovni postulat umetnosti - originalnost i samosvojnost. Nijedan od uvređenih bendova iz Srbije nije napravio nikakav proboj u inostranstvu, možda baš zato što pevaju pesme na engleskom. Prezasićenom anglo-saksonskom tržištu nije potreban još jedan bend tog tipa kada već imaju dovoljno svojih. Ako se muzika već shvata kao biznis, onda se moraju u obzir uzeti i zakoni ponude i potražnje, a oni umeju da budu prilično brutalni.
S druge strane, globalna blek metal scena oduvek je bila pogodno tle za lingvističke unikatnosti. Priča koja je počela sa norveškim isticanjem jezičke pripadnosti duhu vikinških predaka, brzo se raširila po čitavom svetu, posebno u zemljama nekadašnjeg komunističkog lagera (recimo ukrajinski Drudkh i mađarski Thy Catafalque, da pomenemo najintrigantnija imena). Pre deset godina je bilo nemoguće i zamisliti situaciju u kojoj se širom sveta sa neobičnom pažnjom iščekuju albumi jednog benda iz Temišvara sa pesmama na rumunskom jeziku, sastavom koji kao od šale prodaje na desetine hiljada primeraka svojih izdanja širom sveta. Danas je takvo stanje stvari realnost.
Bruiestru
Transilvanijski sinovi Negură Bunget postoje još od sredine prethodne decenije, a albumom OM iz 2006. godine, i definitivno su našli svoje mesto u panteonu gitarskih božanstava, kao sinonim za progresivni, atmosferični blek metal izraz prošaran mnogobrojnim folklornim motivima. Bend čije ime na rumunskom znači "Mračna magla" godinama su sačinjavali Negru, Hupogrammos i Sol Faur. Od originalnih članova, u međuvremenu je ostao samo bubnjar Negru, koji je okupio novu ekipu muzičara za album Vîrstele Pămîntului, o kome ćete uskoro čitati na ovom mestu. Maiestrit, inače reinterpretacija albuma Maiastru Sfetnic iz 2000. godine, je tako postao zvučni testament prve inkarnacije benda.
Zatvaranje jednog džinovskog poglavlja u opusu benda učinjeno je na superioran način. U odnosu na original, produkcija je esencijalno bogatija, te pruža dovoljno prostora sjajnim muzičarima da se razmahnu u svojim neortodoksnim vizijama fasciniranosti prirodnim fenomenima i istorijskim nasleđem regiona iz kojeg potiču. Iako je u međuvremenu bend puteljcima sopstvenog nasleđa izašao na poptuno novu muzičku teritoriju, Maiestrit je nemilosrdno blek metal izdanje koje predominantno krasi težnja ka zvučnom eksperimentu. Tekstovi su duboko lični, pa nije preveliko iznenađenje zbog čega se u klasičnom blek metal maniru odustalo od štampanja istih.
Uprkos ovom nedostatku, krajnji rezultat je impresivan. Kompleksna audio slagalica u sebi sadrži raznorazne elemente koji se ne mogu svrstati pod jedan žanrovski pretinac. Od visokokvalitetne upotrebe klasičnog blek metal oruđa, preko džojdivižnovskih bas linija do fantastičnih akustičarskih rukavaca, Maiestrit je nadmoćna pobeda sadržaja nad formom i dokaz da, ako imate nešto samosvojno da ponudite, to neće ostati neprimećeno, čak i u slučaju da ne poštujete ustaljene konvencije "uspešnosti", poslednje utočište stvaralačkih mediokriteta.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар