среда, 29. септембар 2010.

Quack Quack - Slow As An Eyeball (Cuckundoo)

Jorkširski trio koji je za svoje ime odabrao pačiju onomatopeju nedavno se oglasio debi albumom. Prvi susret sa ovom pločom cementira utisak da su momci iz Lidsa potrošili dosta vremena u osmišljavanju i egzekuciji svog apotekarskog zvuka. Ovo nije bilo šanse snimiti u dahu, Slow As An Eyeball je studiozno urađen album.
Stvari malo teže stoje u pokušaju da se opiše muzički pravac koji se može čuti na ovom ostvarenju. U pitanju je klasična "recenzentska" "glavolomka". Pošto je reč o instrumentalnoj muzici, generičko okrilje post-roka se nudi samo od sebe, Englezi čak sami sebe percipiraju kao (prog)rok bend iako ne baštine gitaru u formaciji (bas-sinti-bubanj, ponekad dva bubnja!). No, ako pod tom odrednicom zamišljate strpljivo građenje emocionalno krhke atmosfere, onda Quack Quack nije post-rock bend jer pruža mnogo dinamičniji ugođaj.
Razlog tome je kontemplativno vesela (ponekad i svadbarska) narav njihove muzike, natopljena solidnom porcijom džeza, tropskih isparavanja i tome sličnih prstohvata world, electro i funky začina. Ali, svođenje i na ove stondirano-kulijanerske reference čini nemalu nepravdu grupi, još tačnije rečeno, nije precizno onoliko koliko bi to trebalo da bude. To je i najveći plus ove ploče - istina je stalno tu negde, leluja u etru, migoljeći se poput komaraca u avgustu svaki put kada je nadomak hvatanja u pojmovnu mrežu.
Čudnovate strukture kompozicija bacaju u rebus slušaoca kome ne preostaje ništa nego da se povinuje znalački konstruisanoj glavnoj struji, u kojoj se u svakom trenutku zna šta ko i kako radi, i to se čini šarmantno i neusiljeno - tako da je ponuđeni materijal pre prijemčivo iščašen, nego iščašeno iščašen. Samim tim, efekat neobičnog u ruhu "ukroćene avangarde" je snažniji - za šta primere nalazimo u uvodnim kompozicijama poput D Motherfucker D i Bird Parliament.
Vrhunac ploče krije se na njenom samom kraju u dve zaključne kompozicije opusa, jedine oplemenjene reskošću saksofona. Maltene naslovna As Slow As An Eyeball najjače reprezentuje groovy-jazzy krilo zvučnog identiteta sastava, dok poletna Jack of None stavlja do znanja zašto se Quack Quack uopšte dovodi u vezu sa post-rokom. Odslušan u celini, Slow As An Eyeball predstavlja vazda dobrodošli instrumentalni štek zabavne svežine, sa više nego dovoljno neotrcanih gegova u rukavu.

Majspejs 


Jack of None (live)

Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.