Na moje veliko zadovoljstvo uspeo sam da uz pomoć dragih ljudi sa beogradske net etikete Àsino Elettronico rešim nedavnu misteriju koja se tiče živopisnih imena izvođača sa ove etikete. Ime kuće na italijanskom znači "Elektronski magarac", nedavno recenzirani Koneyn se takođe držao faune birajući holandski izraz za zeca, dok je čovek za čije ime je zapravo izmišljena funkcija copy/paste u potrazi za inspiracijom otišao korak dalje od živo(tinjsko)g sveta.Xiqhhyiecryn nesumnjivo ima originalni koncept u pogledu svog imena; ono naime nije predviđeno za čitanje. Nasuprot tome, u prvi plan se ističe vizualnost oznake, što je nesumnjivo odluka u duhu post-modernih vremena u kojima živimo.
Od ranije znamo da je etiketa koja je izbacila ovo izdanje potpuno usmerena ka novim elektronskim tendencijama i Memory Lover nipošto nije izuzetak. Za razliku od svog techno orijentisanog kolege Koneyna, njegov zvuk ima preovlađujuće utemeljenje u glitch estetici, zvučnim prskalicama, vrenjima i praskovima iz repertoara grupe Autechre (namerno izbegavamo pretencioznu žanrovsku odrednicu IDM, uz "pametnu" muziku se u principu ne igra).
Druga zvučna dimenzija ove epopeje duge maltene 75 minuta je svojevrsna tupost (ili otupelost) koja atakuje na uši slušaoca nalik na efekat koji u bubnim opnama proizvodi predugi boravak pod vodom. Xiqhhyiecryn sebi svojstvenom redukcijom iz sopstvenog ugla postojanja postiže melanholičnu atmosferu nezaokruženosti, emocionalne oskudice i necelovitosti koja se po pravilu završava sa nekoliko neprijatnih kamenčića u cipeli. Simbolički gledano, i ovo izdanje je u određenom smislu manifest urbane otuđenosti koje postavlja Beograd na mapu globalnog savremenog zvuka.
Istini za volju, album je mogao biti i kraći, ali teško da bi se i za jednu temu s ove ploče moglo reći da je filer. Rad i trud su primetni, ostaje da vidimo u kom će pravcu priča dalje da se razvija. Ako imate afiniteta ka ovakvim sazvučjima, svakako probajte.
Xiqhhyiecryn - Memory Lover
Od ranije znamo da je etiketa koja je izbacila ovo izdanje potpuno usmerena ka novim elektronskim tendencijama i Memory Lover nipošto nije izuzetak. Za razliku od svog techno orijentisanog kolege Koneyna, njegov zvuk ima preovlađujuće utemeljenje u glitch estetici, zvučnim prskalicama, vrenjima i praskovima iz repertoara grupe Autechre (namerno izbegavamo pretencioznu žanrovsku odrednicu IDM, uz "pametnu" muziku se u principu ne igra).
Druga zvučna dimenzija ove epopeje duge maltene 75 minuta je svojevrsna tupost (ili otupelost) koja atakuje na uši slušaoca nalik na efekat koji u bubnim opnama proizvodi predugi boravak pod vodom. Xiqhhyiecryn sebi svojstvenom redukcijom iz sopstvenog ugla postojanja postiže melanholičnu atmosferu nezaokruženosti, emocionalne oskudice i necelovitosti koja se po pravilu završava sa nekoliko neprijatnih kamenčića u cipeli. Simbolički gledano, i ovo izdanje je u određenom smislu manifest urbane otuđenosti koje postavlja Beograd na mapu globalnog savremenog zvuka.
Istini za volju, album je mogao biti i kraći, ali teško da bi se i za jednu temu s ove ploče moglo reći da je filer. Rad i trud su primetni, ostaje da vidimo u kom će pravcu priča dalje da se razvija. Ako imate afiniteta ka ovakvim sazvučjima, svakako probajte.
Xiqhhyiecryn - Memory Lover
.jpg)
Постови
1 коментар:
<3
Постави коментар