Lucky Number Slevin (Paul McGuigan, 2006)

Pomalo je čudno kada među glumcima u uvodnoj špici tek na kraju nabasate na ime Brus Vilis, pošto je opšte poznato da ovaj spasilac sveta uvek ima posebno mesto tim povodom. Prvo, u najgorem slučaju drugo. Ali, Lucky Nember Slevin je ostvarenje čiji su autori imali očiglednu zamisao da ponude nešto drugačiju zabavu od one koju inače očekujete kada naletite na imena holivudskih teškaša na samom startu. I to ima i pozitivne i negativne aspekte, a videćemo i zašto.
Uglavnom kad pomisliš na triler u poslednjih X godina znaš da ti naracija neće dati previše prilike za iznenađenja, pa čak i kad te iznenade, pretpostavio si i tu mogućnost. Na kraju krajeva, zbog toga se trileri i gledaju. E ovaj triler ima toliko komplikovanu priču, koja je ispričana na još komplikovaniji način, kako bi se opasnost od kladioničarskg usklika "znao sam" svela na šestu decimalu.
Kada je već takav slučaj, onda nije preterano reći da je Lucky Number Slevin film za filmadžije. Kao što postoji muzika za muzičare, koji ih obožavaju kao najgrđi fanovi zato što ni u ludilu ne mogu to da odsviraju, iako je, fakat, pretenciozno. Slično posmatrano, ni priča Jasona Smilovica (jes' neki naše gore list, podrobnijih informacija nemam) neće ostaviti zavisnike od obrta, kocke, pucnjave i adrenalina ravnodušnim, nalik dogodovštinama Lua Šortina.
Ali, tamo gde Kapelani ubacuje fenomenalan humor kako bi bar malo opustio narativnu kravatu oko vrata čitaoca, Lucky Number Slevin dodatno steže mašnu na simboličkom planu, koja se nudi da na brojnim izdizajniranim nivoima bude protumačena kao genijalna, ali joj nedostaje one jednostavne lepršavosti da bi bila baš tako percipirana. Realnije je kladiti se da će velika većina gledalaca odustati pre raspertlavanja, a oni koji uspeju da skinu cipelu, moraće malkice da zapuše nos. Ne zato što je priča potpuni krš, već zato što je previše znoja proliveno na nju.
Osim univerzalne telesne izlučevine, nije se štedelo ni na novčanicama. Sem (pokazaće se ključnog) Vilisa, tu su i Džoš Hartnet, Ben Kingsli, Morgan Frimen i Lusi Liu (pronađite uljeza), dok je mesto režisera okupirao Škot Paul McGuigan, inače potpisnik još jednog atipičnog ostvarenja novije proizvodnje - filma The Acid House