четвртак, 25. јун 2009.

Otavio Kapelani - Ko je Lu Šortino? (Laguna, 2006)

Kao jedan od retkih preostalih prolaza politički nekorektnog govora u ova sterilna & pokvarena vremena preostala je mafijaška tematika. Obrađivana gotovo u svakom relevantnom vidu savremene kulture, ona za mnoge predstavlja i jedinu tačku izlaska iz svakodnevnog. Građa (stereotipi) koja je u međuvremenu prikupljena prilično ubedljivo govori u prilog tezi da je ova tema u dobroj meri iscrpljena. Već vidim čitaoca kako na pomen mafijaškog romana kaže "O ne!", odrečno vrteći glavom.
Ne znam gde sam pročitao i ko je rekao da je svojeveremeno bilo izuzetno teško prodati mafijaše Holivudu, ali kada se to jednom dogodilo, ljubav i dalje traje, a i sličan se sličnom raduje, dodao bih cinično i ne bez zadovoljstva. Čini se da je nemoguće utoliti žeđ publike za krvlju, dolarima, prevarama i raskalašnim životom, no ako ništa drugo - italijanski filosof Otavio Kapelani u svom delu "Ko je Lu Šortino?" na lep način spaja holivudsku fascinaciju sa narativnim darom.
Daleko od suvog i ogorčenog realizma Roberta Savijana, Kapelani svoju storiju o bizarnim filmovima u kojima su silikonske grudi napunjene dinamitom, presmešnim likovima koji su na ovaj ili onaj način vezani za mafiju iako u svakodnevnom životu prodaju marcipan ili friziraju gospođe smešta u propitivanje složenih odnosa američkih i sicilijanskih mafijaša koje spajaju zajednički preci.
Kapelani je očigledno veliki fan mafijaške umetnosti pa se iz ovog njegovog spisa mogu saznati trivijalnosti o italo-ikonama Holivuda kao što su Martin Skorseze ili Robert De Niro. Njegov adut je sigurno i duhovitost ("bio je ćelav i imao orlovski nos, baš kao što su oni retki francuski stilisti koji nisu homoseksualci"), koja ostaje najveća vrednost ove knjige, pomalo neobično napisane - manje kao roman, a više kao da sa piscem sediš u nekoj zavetrini i dok pijuckate osvežavajuća pića on ti prepričava svoje zamisli.
A te zamisli su fantastične i zamršene, sa gomilom likova čije se sudbine prepliću i razvijaju u raznim nemogućim pravcima, uz obilje statusnih simbola, prekih pogleda, krvi i neizbežnih roštilja. Osim duhovitosti, Kapelani prezentuje i osobit ulični šmek u pripovedanju- preko potreban u storijama ovog tipa. Možda mu se može zameriti zbog odluke da naslove poglavlja daje po rečenicama kojima ta ista poglavlja počinju, ali vremenom se čitalac navikne i na ovaj neinventivni literarni zahvat.
Sve u svemu, uprkos "mrkim" predispozicijama svoje tematike, "Ko je Lu Šortino?" je jedna nepretenciozna i nadasve šarmantna i zabavna knjiga u kojoj mafijaši uglavnom liče na one šmokljane iz (khm khm) odličnog Džarmuševog "Ghost Doga". Nema sumnje da bi bilo prilično interesantno videti ekranizaciju ovog dela, koje je u trenutku objavljivanja na našem tržištu bilo prevedeno na deset jezika.

6 коментара:

nasdvoje је рекао...

ne bi da se upecavam na Ghost Dog, pa ću reći samo da je ta stilska vežba na temu mafijaša prepametna za mene:)

nasdvoje је рекао...

praviću se da je ovo mama džuno pričala iz tebe ;)

nasdvoje је рекао...

bogme, mama džuno bi se slagala sa uzgajivačem ptica bolje nego što misliš... ;)

nasdvoje је рекао...

ili... kako su sporedni u međuvremenu postali glavni likovi ;)

kejkz је рекао...

a koliko to vas ima u nasdvoje? :p

nasdvoje је рекао...

mlogo ;)

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.