The Field - Yesterday & Today (Kompakt/Anti-)

Znam, znam, ovo je izašlo još proletos, ali sam mu tek nedavno pružio priliku. Ono što odvaja The Field od ovogodišnjih izdanja drugih izvođača koji su našli svoje mesto među izdanjima po kojima će se pamtiti 2007. godina je činjenica da je Šveđanin bio vrlo visoko pozicioniran u toj retrospektivi. Zato prikaz o njegovom novom ostvarenju ide, što se ne može reći za ostale kandidate (npr. Heroin and Your Veins).
Dosta sam strahovao kakav će biti naslednik "From Here We Go To Sublime", jedan od apsolutnih vrhunaca čitave dekade, album koji je bitan iz nekoliko razloga. Nije mi poznato da je i jedan od albuma u skorijoj prošlosti doživeo gotovo univerzalno odboravanje. Osim toga, The Field (pravo ime Axel Willner) je na impresivan način vratio dignitet LP formatu u elektronskoj muzici, a njegov hibrid (nemačkog) tehna trensolikih karakteristika ostaće zapamćen po sjajnoj vazdušastoj atmosferi i hipnotičkom efektu koji je ostavljao na slušaoce. Ploča je svoj uspeh dugovala odbijanju da se svira po žici masovnog ukusa, pa sam se iz iskustva uplašio da se za svoj idući album Willner ne nasanka na hrid privida.
Tema koja otvara album "I Have The Moon, You Have The Internet" solidna je vožnja čiji naslov treba da nam svima stavi do znanja da sa The Fieldom nema zajebancije i da ga uspeh nije promenio. Već sledećom numerom stiče se nepogrešiv utisak da je pri stvaranju nove ploče Willner ipak imao (preveliku) publiku na umu - obrađuje se stari hit pop grupe Korgis "Everybody's Got To Learn Sometime", koju je za potrebe soundtracka za epitom holivudske taštine praznine "Eternal Sunshine of the Spotless Mind" ne tako davno već obrađivao Beck (ovo ne bi pojma imao da filmska enciklopedija oličena u boljoj polovini nasdvoje nije neuobičajeno reagovala). Obrada je, kao što se da pretpostaviti, ustupak tržištu i naravno, savršeno je nepotrebna jer zlokobno podseća na "vrhunce" "respektabilnih" "karijera" apsolutno nebitnih likova kakve su umišljene veličine tipa Moby.
Srećom, Willner se sabrao za ostatak materijala te do kraja ploče isporučuje svoj prepoznatljiv zvuk koji se nadovezuje na "From Here We Go To Sublime". Teme Learn It, naslovna kompozicija, kolaboracija sa bubnjarom Battles Johnom Stanierom, prvi singl "The More That I Do" i završno, 16 minuta dugo vraćanje na elektro početke "Sequenced" svojim tripoznim usmerenjem još jednom na delu prikazuju najveći Willnerov kvalitet - snalaženje u dugim teksturama zvuka za koje ne želite da se završe jer vas sele na neko bolje mesto u vašoj glavi.
Sa "Yesterday and Today" Willner je relativno brzo stigao do cilja, a da je pri sprintu srušio samo jednu preponu, što je dostignuće za respekt. Ostaje da se vidi kako će se snaći na dužim trkačkim deonicama.