понедељак, 28. септембар 2009.

note. - My City of Ghosts, Stars and Hours (Self-Released)



Sama činjenica da je ovaj album, samizdat nemačkih anonimusa, dobio prvenstvo za prikaz na ovom mestu u odnosu na friška (i ne baš friška) ostvarenja mnogo izvikanijih kolega trebalo bi da bude dovoljan pokazatelj kvaliteta ove ploče. Ali, idemo redom.
note. je post-rok kvartet kome se pisma pišu adresirana na Pirmasens, mesto na granici Francuske i Nemačke u kome obitava oko 40 hiljada duša (dakle ni pola Valjeva). Ovo varoško razotkrivanje nije nevažno ako se u obzir uzme naziv ploče, što je jedina literarna poetika koju bend sebi dozvoljava na svom debiju. Osim intra, na ploči se nalazi još šest kompozicija veoma originalno nazvanih Compositions, pa zatim poređanih numeričkim redosledom. Sva je prilika da su Andre, Eva, Marc i Thorsten svesni da se rečima ne može izraziti ono što oni nose u sebi, pa su (pre)pustili muzici da iskaže neizrecivo.
Uvodni anđeosko-melanholični komad popunjava sve prave rupe hronične alijenacije u slušnom aparatu konzumenta ali i navodi na pogrešan zaključak da je i ostatak materijala intoniran u sličnom ključu, kako su nas to već bezbrojne levitirajuće nežne duše sa instrumentima u rukama navikle. Oštar demarš i ubedljiv demanti stiže odmah po otvaranju kapija prve Kompozicije, kada po kratkom postupku postaje jasno da je zvučni mozaik Nemaca mnogo kompleksniji i uzbudljiviji od jednodimenzionalnih varijacija na temu, čiji se jedini smisao postojanja sveo na lupanje slušalačkih recki.
I svadbarski i hirurški precizni math-rock preliva se u jazzy deonice koje služe kao ausvajs za srednjeputaški up-beat post-rock čija je kičma ispravljena brzim, gotovo hardrokerskim rifovima. Oni dobijaju svoju dramatičnu konkluziju u vešto izabranim govornim isečcima koji momentalno podsećaju na revolucionare-muzičare (ne muzičare-revolucionare!) From Monument to Masses, a to je već dovoljna pozivnica za poznavaoce .
U ovoj mešavini nema previše originalnosti, što već dugo nije merodavna kategorija procene instrumentalnih izdanja (a verovatno i pop kulture u celini), ali način na koji su ovi uticaji spojeni u jednu koherentnu celinu i tehnički standardi koje ova ploča reprezentuje ostavljaju zaista impresivan utisak i vraćaju veru žrtvama muzičkog overloada, kakav je zasigurno potpisnik ovih redova.
U doba potpunog etabliranja instrumentalnog sazvučja u kome se presjajne zvezdice premalo kreću, za jedini dašak svežeg vazduha treba zahvaliti favoritima iz senke poput note, koji pokazuju na delu da postoji još neotkrivenih staza i bogaza unutar dobrano izarčenog obrasca, ali i, što je još bitnije, novih koraka po utabanim putevima. Momci (i devojka) su ponudili ovaj sjajan album na besplatno skidanje, pošto su ostali zatečeni situacijom u kojoj su prodali samo četiri kompakt diska a imaju žarku želju da za njih čuje malo više ljudi. Zaslužuju svu pažnju ovog sveta, toliko da ozbiljno razmišljam da se odreknem sedam evra i nepoznatih troškova poštarine kako bi došao u posed jednog od preostalih 96 primeraka "vinilnog" CD-a. Bog zna kad sam poslednji put kupio neki kompakt disk a da nije bio prazan.
My City of Ghosts, Stars and Hours

5 коментара:

ves је рекао...

haha
"maare said...

tnx for this.
"

skidam.

Morticia је рекао...

Skoro pricam drugaru kako vec neko vreme skidam muziku oslanjajuci se na fotografiju omota, atmosferu umetnickog prikaza muzike pa naziv benda i albuma.
Onda se zadrzim na tekstu i vidim da pises o postrocku, mathrocku. I u 4am mogu da prepoznam. Skidam. :)

ves је рекао...

meni malo dosadan

Morticia је рекао...

Men' se svidja. :)
I slazem se sa napisanim u jednom delu, mozda smo sve vec culi na jedan nacin il' drugi, ali je lepo cuti muzicku mesavinu koja zvuci kao ovaj bend.

nasdvoje је рекао...

+ što imaju nešto neuprljano u svirci.

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.