Ni jedno ni drugo

Poslednje dane obeležilo je nekoliko Internet sučeljavanja mišljenja, zbog čega sam u štabu nasdvoje popio kritiku da sam Internet egzibicionista. Naljutio sam se, jer mi je takvo određenje zazvučalo perverzno, da bi naposletku ipak došao do zaključka da ima ponečeg i od toga što mi je objašnjeno. Svejedno, permanentno ukrštanje verbalnih kopalja donelo mi je i poklon u vidu ovoga što ću sad da prezentujem.

Svako ko je bio više od dva puta na ovom blogu do sada je skapirao da ja veoma volim metal. Nije teško prokljuviti da se na ovom mestu voli i rep muzika. S obzirom da sam kroz svoje formativne godine imao dodirnih tačaka čas sa jednom čas sa drugom grupacijom muzičkih fanova, bilo mi je pomalo čudno kada bih video stepen mržnje "čupavaca" u odnosu na "uličare" i obrnuto. I dalje mi je nejasno.

Kada se odvojimo od strogo isparcelisanih žanrovskih polja i odmetnemo se u širi svet, videćemo i da je mržnja koju neki, posebno pripadnici indi krugova, gaje prema obe ove vrste muzike, toliko, da im čak odriču i muzikalnost kao odliku. Zahvaljujući štetnom uticaju masovnih medija kao što je bio Džuboks i nešto kasnije Ritam, oni koji su sebe voleli da vide kao najžešću avangardu Srbije u pogledu kulturološkog ukusa padali su svi odreda na ispitima širokogrudosti. Njihov ukus se svodio na isecanje članaka iz strane štampe i njihovo dalje idealizovanje i kanonizovanje.

To pomalo podseća na romantičare - te začetnike modernog duha, vere u čoveka i neprijatelja civilizacije čiji su savremenici bili. Romantilčari su se na evropskoj umetničkoj sceni pojavili kao rušioci svih mogućih tradicija i tekovina koje je negovao barok, proklamujući slobodu, bratstvo i jednakost. Naravno, nije tajna da se njihov oslobodilački naum završio u još većim ograničenjima i regulama.

Metalci i reperi nisu sedeli skrštenih ruku, i danas se može mirne duše konstatovati da su to dve ubedljivo najorganizovanije supkulturne grupe, sa razvijenom mrežom kontakata i organizacije događaja. U prirodi je čovekovoj da ono što on vidi kao vrednost, a sa strane mu se spočitava kao greška, vremenom biva još jače prigrljeno i gajeno, tvoreći fanatizam kao nusprodukt reakcije na negativne impulse okoline.

A gde je fanatizam tu je i isključivost, i samo površan uvid u istoriju ova dva pravca pruža sijaset priloga ovoj tvrdnji. Treš metal je nastao kao reakcija na horde svit i hair metalaca koji su se posebno iskazivali u baladerskim disciplinama. Death i black metal su još dublje otišli u tunel pravovernosti i ekskluzivnosti, što je bila posledica truda da se duh čistote održi. Svaki od navedenih podžanrova beležio je svoje zvezdane trenutke kada je predstavljao osećaj koji je trebalo dočarati muzikom - kada su pravila uspostavljena došlo e prvo da razvodnjavanja i zatim i nazadovanja čitavih priča koje su pokušavale da se brane uvođenjem sve rigidnijih testova pravovernosti.

Ni hip hop nije bio izuzetak, a podele su doživele svoj vrhunac u obalskom ratu u kome su glavne uloge igrali pali heroji Notorius B. I. G. i 2Pac Shakur. I dan danas, maltene deceniju i po nakon njihovih pogibija koje su ujedno i značile neverovatne količine novca na računima pojedinih diskografskih kuća (kruži priča da je lik koji je tada sebe zvao Puff Daddy napisao "I'll Be Missing You", oproštajnicu od Biggieja dok je ovaj još uvek bio živ), masa ljudi, kako unutar kruga sledbenika, a posebno van njega, svode žanr na ovu dvojicu muzičara, gubeći iz vida pravo malo bogatstvo žanra van (ne baš dahooduzimajućih) opusa dvojice tragično počivših repera. Istini za volju, ono što je poznavaocima bilo jasno još tad, iako mnogima nije ni sad - veće razlike su postojale između hip hop umetnika sa jedne i 2Paca i Biggieja sa druge strane, nego što su se oni sami međusobno razlikovali. Bilo je nužno da obojica poginu kako bi bili dignuti na simbolički nivo, iako njihova zaostavština ne pruža previše dokaza da su baš oni najsvetliji predstavnici hip hop kulture. Ako mene pitate, mogao bih u svako doba dana ili noći da izdeklamujem bar 50 kvalitetnijih/dražih/boljih (u umetničkoj proceni draže je i bolje!) repera od njih, ali propagandna mašinerija čini svoje.

Ali, tako je to kada liniju podele crtaju leševi. Dobar primer za to je domaća politička scena koja svoje "nacionalne" i "građanske" opcije personifikuje u likovima dva čoveka čiji su čak i datumi smrti poređani jedan do drugog. Šta god pričali, oba pokojnika imaju mnogo više sličnosti nego što bi se to reklo na prvi pogled (koji obično nije originalan, već je pozajmljenica) - i jedan i drugi su bili neviđeno ambiciozni, ali istovremeno aljkavi u ostvarivanju svojih ambicija koje su ideološki oblikovali u priče o boljem sutra. I jedan i drugi su imali apsolutističkih sklonosti u vladanju. Ni jedan ni drugi nikada nisu bili moj izbor, mada za obojicu imam više razumevanja nego što sam ga imao dok su bili živi, a to mogu da kažem i za 2Paca i Biggieja.

Propagandna mašinerija čini svoje - nakon dugo dugo vremena, pre neko veče su nasdvoje u punom broju gledali vesti B92 i bili iznenađeni koliko su podeljene uloge Dobra i Zla u kontroverzi koja su nastale povodom Povorke ponosa, tj. njenog otkazivanja. Indikacije duže izloženosti sredstvima dezinformisanja nije teško detektovati oko sebe - zajapureni, anksiozni umovi prihvataju medijsku podelu, kao zapete puške spremni da vide kako pada krv, a kada od takvih akcija nema ništa, onda održavaju nivo zatrovanosti krvi tako što podgrevaju strah i nespokoj, ceneći da se tipovanje na nesreću ne može promašiti. To je zicer koji sa sobom nosi realnu opasnost istinske fundamentalizacije - a ono što su nekada bili hipici, pa zatim pankeri, pa reperi i metalci - danas su nacionalisti - učitana prepreka tzv. "normalnom životu".

Avaj, da bi se do normalnosti došlo potrebna je komunikacija i opšte dizanje civilizacijskih standarda u socijalnom saobraćaju za šta je dobar primer bio Kusturičin intervju doajenu novinarskog isledništva Jugoslavu Ćosiću. Novinar koji u svom imenu ima simbol državnog bankrotstva i estetskog promašaja na etatističkoj ravni pokušao je da učitavanjem instant podele uloga navede Nemanju da se razbesni, ali se on pacifistički, zalagao za nenasilje i razumevanje, što je bilo mnogo smešno ako se zna da je u pitanju čovek koji je svojevremeno mlatio bračni par Pajkić-Bjelica. Kako god, bio je to dobar potez jer su redovni gledaoci televizije koja je doživela moralni harakiri u samo nekoliko godina, imali prilike da čuju malo drugačije formulacije od onih na koje su navikli da među sobom ponavljaju kao papagaji. Ruku na srce, bilo je tu budalaština sa neboderima, ali i drugih, boljih predloga za razmišljanje koji navode na ostavljanje pripijajućih ideoloških dresova u ormanu, što je preduslov za pročišćavanje mutljavine u kojoj se nalazimo, a u kojoj caruju nekompetentnost, duhovna beda i sve nepojamnija količina bezobrazluka maskirana kako u brigu za stado, tako i u bojazan za budućnost. Oba dobronamerna, dakako, ali ja ću ostati veran muzičkim principima iz mladosti te neću izabrati ništa od ponuđenog. Da bi došlo do preokreta, trebalo bi da prestanu da mi vređaju inteligenciju i pokušaje da me svedu na kantu za njihove "informativne" otpatke.