Fall of Efrafa - Inlé (Denovali/Sound Devastation)

Za nestrpljivu & nenaviknutu jedinku, preslušavanje završnog albuma brajtonskog sastava Fall of Efrafa čini se kao uzaludan posao. Čak i za pasionirane ljubitelje težeg zvuka to nije lak zadatak, što ne znači da bi ostali trebalo da na ovom mestu odustanu od čitanja ove recenzije, hahaha.
Prvi razlog je što je Inlé neviđeno zahtevna ploča koja se proteže na skoro 80 minuta. Na njoj je samo sedam pesama, šta znači da svaka od njih ima gargantuanske razmere, mereno vremenskim jedinicama. Što je još gore, tih ionako predugačkih 80 minuta zvuči kao 800 - muzika koju FoE svira je teška i spora, nalik putovanju srpskim vozovima. Sad bih mogao da napišem - još jedno beskrajno doom/sludge izdanje i tako završim sa recenzijom.
Srećom, nije tako. Unutar ove žive muke koju bismo mogli da okarakterišemo kao rukovanje pank etike (članovi benda ne jedu meso, brižni su u pogledu zaštite prava životinja i ne veruju u Boga) i metalske pedanterije (sporo i teško) koji zajedno tvore rogobatnu žanrovsku kovanicu neocrust (sektor u kome i mi imamo čime da se pohvalimo), a dosta prostora ostavljeno je i za avangardna nastojanja koja su opasno na tragu takođe teških i zahtevnih bendova na čijem je čelu kanadski granit pod imenom Godspeed You! Black Emperor.
Sve navedeno spojeno je u abrazivnu (nalik ogoljenijim Neurosis) i epski intoniranu zvučnu kulisu za vrištavo-paklenu interpretaciju knjige Watership Down Richarda Adamsa. Otuda i čudne reči - Efrafa predstavlja neku vrstu fašističke države, Inlé je smrt i početni je deo cikličke trilogije čiji su delovi i Owsla (zaštitnik) te Elil (neprijatelj). Pri objavljivanju albuma, išlo se obrnutim redosledom pa je Inlé finalno izdanje nakon kojeg je planirano da bend održi oproštajnu turneju i zatim prestane sa radom. U trenutku pisanja ove recenzije, ostalo im je još tri koncerta.
Nesumnjivo intrigirantna na papiru, mitološka potka čitave priče nije u meni probudila impuls za daljim istraživanjem, te takvi poduhvati moraju da sačekaju zapaljenije od mene. Iako ovo nije ploča kojoj ću se često vraćati, na muzičkom planu stvari već stoje drugačije jer prikazuje FoE u daleko superiornijem svetlu od nekadašnjih uzdanica žanra kao što je npr. Isis, u šta možete i sami da se uverite pošto je skidanje za dž.
Inlé