Empire of Sports

Ima već desetak dana, ne znam tačno, pogubio sam se malo u vremenu, kada sam, besciljno klikćući po Fejsbuku sa desne strane, gde se redovno nalaze nebuloze tipa "Idemo da obrijemo moju macu" i tome slično, ugledao mali advert za Empire of Sports, i poziv da se borim pod zastavom svoje zemlje. Srce je odmah zakucalo jače, pa sam brže-bolje prionuo na skidanje instalacije, nešto manje od gigabajta i onda ubio vreme tako što sam pohrlio da se nađem sa drugom polovinom nasdvoje u supermarketu koji drže Grci.
Mislim da sam od tada izašao najviše dva puta napolje. Pogubio sam i niti svakodnevice - promaklo mi je da je Vukadinović pozdravio zviždanje francuskoj himni (nisu nešto mnogo pametniji bili ni oni koji su joj tapšali (uz himne se stoji i ćuti), a evo neka se sam odbrani i pojasni šta je zapravo mislio, ovo vezano za navijače mogu stoprocentno da se složim), a na moju veliku radost, nisam bio ni u toku sa peticijom tamo-nekih istočnoevropskih učenih likova mahom slovenačke i albanske nacionalnosti koje predvodi Slavoj Žižek a u kojoj se protestuje protiv kršenja suverenosti Kosova od Euleksa i SAD (da nije smešno bilo bi tužno, a nije smešno).
Pisao smo već o Freestyle-u, koji je manje-više propao zbog speed-hacka i mnogobrojnih lagova koji onemogućavaju poštenu igru. Nema mesta očaju, jer je Empire of Sports je Freestyle puta sedam! Osim košarke tu je još šest sportova: fudbal, atletika, tenis, skijanje, bob, i trening koji se sastoji iz tri dela: teretana, pucanje i đuskanje.
Čim sam napravio svog avatara i krenuo u igru, našao sam se na ulicama Pariza koje su za ovu priliku deo jednog velikog sportskog sela u kome se održavaju nadmetanja. Nije prošlo ni dva minuta a već sam naleteo na jednog Srbina, pomoću koga sam se učlanio u najveći srpski tim na EoS-u - Serbian Knights, koji u sveukupnoj konkurenciji zauzima odlično peto mesto. Osim Pariza, moguće je izabrati i Veliku Britaniju tj. London, ali tamo još uvek nisam bio (evo vidim da u trejleru reklamiraju još dva grada, ali nemam pojma koji su). Video-igru je napravila francuska kuća F4 pa je zbog toga Pariz u epicentru, a da se primetiti i da su avatari primetno feminiziraniji nego što je to standard na koji su nas navikli Ameri i Japanci. Sve u svemu, vrlo simpatično i osvežavajuće.
Igra je veoma studiozno urađena, i prava je simulacija koja sa lakoćom jede sate, dane, nedelje... Kretanje u igri je point-clickovano mada moguće je koristiti i kursore (što ja radim, jer je mi se kretanje pomoću miša zabagovalo kao da imam išijas). Da bi se prelazili nivoi, potrebno je rešavati što više misija koje su na svakom koraku, a dobijaju se od brojnog osoblja u gradu. Kada se reše, dobija se srebro, pomoću koga može da se kupi nova oprema & hrana i proteini. Nakon dva sata u igri, avataru skače pritisak, tako da nije preporučljivo duže ostajati (o šta se svi oglušuju).
Ali avaj! Kada ti dosadi atletika (100 m, 110 m sa preponama, skok u dalj, troskok), tu je tenis, kada te smori tenis, tu je fudbal, kad ti sve dosadi, možeš da đuskaš ili da skokneš do teretane i dočekaš jutro uz video-igru. Drugim rečima, uvek ima nešto da se radi, toliko da ja još nisam ni takao skijanje i košarku, jer me, iskreno, pomalo strah za sebe. Mnoge su zore već dočekane...
Gameplay je dosta intuitivno urađen, i posle malog perioda adaptacije igrač se navikne na korišćenje i tastature i miša u tenisu i fudbalu. Interesantna je odluka da se u atletici dugmad koju treba pritiskati menja pri svakoj novoj igri, a igra je klasična - ko je voleo Daleya Thompsona voleće i EoS.
Iako su misije bitne kao sredstvo upoznavanja, prava stvar su takmičenja - rečima se ne može opisati osećaj iščekivanja startnog pucnja kada ste jedan od osmoro/ice na liniji za start, kada vam protivnik u tajbreku zavuče drop šot tik iza mreže, ili kada namestite gol u fudbalu (davanje, bar meni, za sad teže ide)...
Francuzi su, inteligentno, iskoristili igru i za promociju sopstvene privrede, tako da ako poželite da putujete u London, to je ekspozitura Air Francea, ako hoćete da budete u toku sa sportskim rezultatima u RL imate mogućnost da se pretplatite na L'Equip, tu je i proizvođač vode (?) Elvivia kao i tzv. klupske prodavnice Rolan Garosa, FK Barselona i Žistin Enan, koje su sve odreda inkorporirane u igru - a ako poželite ekstra uslugu za nju morate platiti pravim novcem koji se zatim u video igri obračunava u zlato. Za sada još nisam stigao do tog stadijuma iako mi raznorazna muzika iz igre već danima svira u glavi.
Unutar igre postoji i mp3 plejer koji pušta muzičke fajlove iz specijalnog foldera koji se nalazi u My Music datoteci vašeg računara, ali je pomalo bezveze što plejer ne prepoznaje foldere već samo fajlove. Ako se tome doda i povremeno seckanje, koje je nužno zlo svih mrežnih igara, to bi bilo to što se tiče zamerki na račun ove zarazne igre.
Ako ste ljubitelj sportskih simulacija, svakako probajte ali i pazite da se ne navučete onako kako sam se ja (i ne samo ja) navukao.
https://www.empireofsports.com/en/index.html