Što su tri banke bliže, to sa većom dozom topline gledam na mladalačko doba. Pogađate, kada sam bio mladac, mislio sam da je biti mlad najužasnija stvar na svetu.
Bilo kako bilo, u svetu popularne muzike postoji limit u pogledu ljudskog veka trajanja, a ja sam sve više fasciniran kako su neki meni dragi muzičari bili kadri da postignu neke lepe stvari sa veoma malo godina. Sličan sentiment me hvata i kada posmatram brojne sportske događaje - na travnatim tepisima i po parketima zaigrala su neka nova deca koja su rođena u godinama kojih se jasno sećam kao da su bile juče, a ne odavno. Opet, nije naodmet istaći da se prijatno osećam u svojoj koži.
I sada lepo možemo da proglasimo pobednika na ovogodišnjem konkursu za najbolji bend u kategoriji "Svideće se svima". Otprilike nešto za šta je prošle godine lovorike pobrala Santogold (koja je u međuvremenu postala Santigold), ove godine ide u šake četiri dvadesetogodišnjaka iz Londona koji se kriju iza efektnog i misterioznog imena The xx.
Fascinantan je podatak da su ovi mladci sami producirali svoj epohalni debi. Na njemu će se naći iskusno smućkani koktel prijatne depresije sačinjene od novotalasnog i triphopoznog kraka.
Zbog muško-ženskih vokalnih prepleta, mnogi su prepoznali tragove Trickyja, i odista, bilo je već krajnje vreme da neko pomeri trip hop sa mrtve tačke i udahne mu novi život (kako ovo paradoksalno zvuči ako se zna da ova muzika i nije baš životna po svom usmerenju). Kao što ćete uskoro imati prilike da čitate na ovom mestu, The xx nisu usamljeni u ovom revivalu koji je otpočeo prošlogodišnjim kambekom grupe Portishead.
Kada se na to doda nekoliko supenih kašika musave magle iz repertoara Joy Division, dobija se izdanje čija vrednost neće izbledeti sa godinama. Mala zamerka ide na račun tekstova, koji su često tinejdžerski banalni, što je manjak koji se da oprostiti, ali čak i to kada se oduzme ostaje nam dovoljno pamtljivih pesama mladih londonskih mistika, zaključno sa inventivnom obradom klasika "Teardrops" iz repertoara grupe Womack & Womack koja se može naći na bonus izdanju ove ploče.
Постови
7 коментара:
baš su dobri The XX! meni samo ne pasuje baš uvek da ih slušam, recimo nekad mi deluju suviše ranjivo i zafali neka energija. al da je magla magla je! odličan opis
napisala tekst za popboks. dosta se razlikuje utisak. komentatori navalite:)
pročitao. stvarno si maćehinski bila raspoložena - nešto kao pera luković kad je za prvog trikija napisao da je muzika za liftove :)još jedna opaska: kieran hebden je stariji čak i od nas - tako da je davno bio maturant hehe...
zaboravih:
morti je bila još egzaltiranija u pohvalama od mene :)
http://morticia.mojblog.rs/p-the-xx--xx-/158946.html
okej, nije me kupio album u toj meri kao tebe i morticiju, iako na osnovu tog sto ste pisali ima dobre predispozicije.
videla sam tekst i na popboksu; ne znam ni zasto je recezentkinja dala ocenu 5/10, jer se na osnovu napisanog pre stice utisak da je za neku dvojcicu. najsmesniji mi je komentar za naziv pesme "jer DVD nije dostojan naslova pesme, valjda" haha. ha
slusacu jos.. ;)
E, misteriozno ime i nije misteriozno. Imaju po XX godina.
Lepo napisah, nekome ce prijati minimalizam, nekome nece, samo mislim da nije korektno isticati neke stvari, koje su ocigledno stil, kao negativno, jer, navodno, fale. Na taj nacin sve moze jeftino da se ispretura.
Nego, delite li vi moju ljubav prema Alcoholic Faith Mission?
nisam ih čuo. na šta liči?
mislim da je xx čulo previše ljudi, pa zato i ima različitih mišljenja. skroz sam omašio da će se svima svideti, ali jbm li ga prijemčivo je hahaha
Постави коментар