Abadroza - No Effects (Àsino Elettronico)

Zanimljiv primer muzičke arheologije stigao nam je ovog meseca sa proverenog domaćeg net labela Àsino Elettronico. Kuća koja nas je tokom prošle godine već dovoljno puta obradovala svojim osvežavajućim i nepretencioznim izdanjima nastavlja da u širokom luku znalački opisuje pun krug diverziteta domaće elektronske ponude, koja je iz dana u dan sve veća za one malobrojnike koji su orni da kopaju po mreži (npr. etikete Svetlana Industries i Norbu).
Iako na globalnom planu elektro muzičari po pitanju svog identiteta više vole okrilje senki i veo anonimnosti, o Abadrozi smo uspeli ponešto da iščeprkamo. Ime mu je Predrag Savić, rođen je pre nešto jače od četvrt veka u srcu Šumadije, Kragujevcu, i ima neobične muzičke sklonosti za vreme u kome obitava. Sudeći po ovom izdanju, Abadroza je fatalni zaljubljenik u muzičku opremu i u muzičke svrhe odbija da uključi kompjuter, već pronalazi svoju nirvanu okružen uređajima koji crpu svoju inspiraciju postojanja iz legata instrumentarijuma marke Roland ("tristatrojka", legendarni sinti sa sekvencerom te ritam mašine "osamstoosmica" i "devetstodevetka") koji je za elektro muziku bitan bar onoliko koliko Biblija znači hrišćanima ili EU čedistima.
Dakle, imamo posla sa neobičnim, za srpske prilike unikatnim tradicionalistom koji zna kako da uključi spejs šatl i povede znatiželjne putnike u više sfere, sve do dimenzije u kojoj pokret i mišljenje zadobijaju isti pojavni oblik. Zadojen 80's acidom (direktna preteča onoga što znamo kao techno (Aphex Twin, Richie Hawtin aka Plastikman), proboj u mejnstrim krajem prošlog veka ostvario zahvaljujući radovima grupa Shamen i KLF i, nešto kasnije, Crystal Method), Abadroza sve vreme drži konzolu sigurno u svojim rukama, ne dozvoljavajući svojim brižljivo stvorenim kompozicijama da ni na tren skliznu u puku egzibiciju, inače najistanačaniju odliku onih vrsta elektro muzike koje služe tek kao povod za raskalašno ponašanje. Nalik kineskom doprinosu svetskoj kuhinji, i No Effects svedoči o umetnosti mešanja ukusa: brižljivo dozirana kiselina je osnova na koju se slažu ambijentalniji i pulsirajući topli dodiri, sa povremenim uplivima u ritmičke hip hop strukture koje istinski rokaju. Slatko, nema šta.
Slušajući No Effects u retkim gradskim šetnjama, nisam mogao a da se na zapitam kada će domaće reklame početi da se ozvučavaju biserima poput ovog izdanja, neprskanim plodovima koji neotkriveni čame u našem dvorištu ispred noseva napirlitanih & samozadovoljnih PR menadžera, smrtno zaljubljenih u saharinsko žbunje koje orno kultivišu likovi poput Kristine Kovač, Mićka i njima sličnih prepevatora izanđale nostalgije. Sa Abadrozinim "arhaičnim" futurizmom u bubnim opnama, spremni ćemo iščekivati idući eon da se dogodi takav kopernikanski preokret, svojevrsni prelazak s reči na dela na neumitnom putu ka boljoj budućnosti.

NoEffects