субота, 25. септембар 2010.

Sekretar bez države, država bez sekretara

"Ako hoćeš da te primete, budi provokativan" - kao da je bila mantra novoustoličenog državanog sekretara za ljudska prava Marka Karadžića po imenovanju na ovu funkciju, pre par godina. Od tada, medijsku frekventnost ovog gologlavog mladića nije bilo moguće ne primetiti, osim u slučaju da većina vaših čula nije u najboljem stanju ili ih čuvate tako što bojkotujete medije.
Za sve to vreme, Karadžić je polarizovao ono što u nedostatku boljeg termina nazivamo "srpskim javnim mnenjem", sa tom začkoljicom da je faktički bilo nemoguće kritikovati ovog državnika a da vam se na glavu ne sruči kanta građanskih govana, koja u sebi sadrži govno fašizma, izmet nacizma i ostale srodne fekalije. Posle herojske borbe koju je vodio na nekoliko frontova, ovaj soroševski stipendista, stručnjak za međunarodno pravo (magistar), član Čankove LSV (iako je Beograđanin),  humanitarni didžej, zaslužni aktivista nevladine provinijencije i profesor građanskog vaspitanja u nekoliko gradskih škola, rešio je da odstupi sa državničkog mesta, budući da je ocenio da to što mu "piše na vizitkarti" ne odgovara "stvarnom stanju stvari." Ne daju mu da radi svoj posao, tako kaže. Ako on, tako odrešit i pravoveran, ne može da se izbori za svoja prava, šta tek mi da očekujemo, mi čija prava garantuje (i) on? Joj, Srbijo...
Još od lansiranja u medijsku orbitu, Karadžić je postao persona zavijena u javni lakmus papir, a odmah zatim i ikona jednog dela javnosti, dajući sebi za pravo da nabusito izrekne ono što stado njegovih istomišljenika misli, u čemu ne bi bilo ničeg spornog da istovremeno taj čovek ne predstavlja jednu državu i SVE građane u njoj. U njegov repertoar spadalo je ponajviše deljenje packi i bukvica svima onima koji su se drznuli da imaju drugačije mišljenje od njega. A sve to u ime ljudskih prava i demokratije. Jer: ako nisi karadžićevac, onda si moj bajo za Hitlera! Podgrejana atmosfera javnog mnenja redovno je obogaćivana karadžićevskim pravovernim dimovima. Ko se u njima gušio znači da je nacista. Ne voliš Karadžića, mora da si homofob - bila je konkluzija ove agresivne logike.
Iako su ljudska prava, bar na papiru, jedan veoma složen i razuđen koncept sa univerzalnom snagom važenja (podjednako na sve ljude), Karadžić se za svog mandata ograničio na samo neke njihove aspekte, one koji, tako nam rekoše, idu u korak sa vremenom, šireći zlokobni bauk denacifikacije čitavom olupinom od države Srbije. Videla žaba da se konj potkiva, pa rešila i ona. Simulirajući provokaciju kao hrabrost, sa mašnicom zapakovani primitivizam kao etalon uljudnog ophođenja, Karadžić je postao merna jedinica virtualnog srpskog "građanstva", sačinjenog u smeši onoga što je bilo i onoga što će biti ali ne i onoga što jeste, jer budimo iskreni kao državni sekretar, sledimo njegov svetao primer: građanstvo, osim na pamfletaškom nivou - u Srbiji ne postoji (pa gušeno je i ugušeno kao "anahrono" za 45 godina plodnog & efikasnog titoizma), to je samo zgodan instrument da se poslušničko, monolitno mediokritetstvo postavi na vrh neke fantomske skale vrednosti, koja se menja kako duva vetar, indulgencija koju izdaje "liberalna" crkva bez Boga. Tako je donedavni državni sekretar postao utvara koja svojim suštinskim nepostojanjem rasklimava sve ionako rasklimatano a postojeće, dizajniran da sikofantski diže pritisak labilnima i raspaljuje maštu pravovernima, sve u najboljoj tabloidnoj tradiciji.
Na načelnom nivou, ja delim sa Karadžićem većinu stavova: protivnik sam homofobije (mada ne volim ni parade - ni vojne niti bilo koje druge), zalažem se za suzbijanje fašizma, nacizma i svih rigidnih oblika kolektivne svesti (mada nisam za zabranu istih jer to po pravilu stvara kontraefekat, cenzura je instrument nemoći). Ne podnosim autoritarnost, drugim rečima. Problem je u stilu, kao za inat autoritarnom, onom  blagoglagoljivom verbalnom divljanju za koje iz aviona iskustva znaš da nije plod lične hrabrosti, već debele zaleđine. To nije vulgarnost u smislu primitivnosti kakvu gaji Velja Ilić na primer, ali jeste druga strana istog novčića - naoko rafiniranija, a podjednako, ako ne i više isključiva i netolerantna, pa povrh svega toga još izrečena u ime semipermeabilno shvaćene tolerancije, koja uprkos svojim univerzalističkim aspiracijama ne može da se vine dalje od kategorije razornog ideološkog instrumenta, pošto je ideologija vrhovni  (bogami i jedini) kriterijum po kome funkcioniše. U praksi, sve bi trebalo da funkcioniše u duhu upravo fašističke gvozdene discipline: s vama (naci varvarima/otužnom sirotinjom) nema razgovora, vi slušate a mi prosvetljeni pričamo. Jasno? Ostav!
Jedini problem je što se ovakvim boleštinama nikako ne stiže do zdravog stanja jednog društva, već se njegova patologija samo produbljuje. Nije teško odgonetnuti ko tu profitira, u ime borbe za nekakav opšti interes. Pa čim ti za titulu građanina treba gaulajterski ausvajs, onda je jasno koliko je sati.
Zaokupljen pravima homoseksualaca i nacionalnih manjina, zauzet usvajanjem antidržavnog statuta Vojvodine i fekalnom etiketizacijom njegovih kritičara, Karadžić je sve svoje ljudskopravaške sklonosti sveo na registrovanje i žigosanje bauka desničarstva (verovatno proisteklog iz onog fantomskog anti-haškog lobija, još jedne floskule koja je zgodna, ali niko ne zna na šta se zapravo odnosi), kako bi uneo dobrodošli zadah slobode i civilizacije u ovu varvarsku, bolno zaostalu kasabu. Usput, nije časio ni časa da zločin u Srebrenici nazove genocidom, a odmah je svoje "najbolje neprijatelje" - "desničare" (lično mogu da razumem  hipotetičkog klinca koji se priključuje marginalnim organizacijama tog tipa, u vidu protesta prema Karadžiću i njemu sličnima, iako  rasističke i "klerikalne" stavove ovih organizacija smatram žalosnim) optužio i za provalu u njegov stan, koju je u poznatom "građanskom" maniru momentalno dešifrovao kao "svojevrsnu opomenu" za sve svoje "državne" aktivnosti. Kada se posle nekoliko meseci otkrilo da je osim njegovog, stanoviti gosn Drakula upao u još oko 200 stanova, ne služeći se političkim ključem u odabiru svojih meta, državni sekretar se pravio da nije čuo, jer je njegova reakcija, inače tako nasušno potrebna i pravovremena, ovog puta izostala.
Zato je uvek bio tu kada je trebalo prozboriti koju o "beznađu" u kome se nalazimo, kao što je to bio slučaj sa nesrećnim incidentom u Jabuci, selu kraj Pančeva, kada je ubistvo Srbina rukom jednog Roma dovelo do neželjenih međuetničkih tenzija. Po principu što gore to bolje - Karadžić je likujući bio prisutan kao mirođija u svakoj ljutoj ili gorkoj čorbi, dodajući šmeku svake od ovih splačina svoju aroganciju i kočijašku osionost. Znate za onaj crtani film u kome se voda čudno piše kao benzin,  e to je umesna analogija sa ovim herojskim sekretarisanjem.
Ako situaciju u kojoj se nalazimo zaista okarakterišemo kao "beznađe", nema razloga da u nju ne uvrstimo i Karadžića, kad on već jeste njen integrativan deo. Tako da je, tehnički gledano, on u pravu, iako na to naravno nije mislio, jer civilizatori poput njega nemaju vremena za trice i kučine kao što je samokritika. Mali bogovi ne umeju da pogreše, sve i kad bi hteli.
Ako su ove premise tačne, kako onda objasniti da je u "vreme najvećeg nacionalizma" omiljeni pevač u Srbiji bio jedan Ciganin sa Dorćola?  Lista se ne zaustavlja na gospodinu Ramadanovskom - Ipče Ahmedovski, Beki Bekić, Sinan Sakić da ne idemo do Šabana Bajramovića, sve  su to imena koja ni u kom slučaju nisu srpska, ali se baš ta neonacistička, nacionalistička Srbija nije štedela na svojoj ljubavi prema njihovim kreacijama, prihvatajući ih kao svoje, kao najmultinacionalnija sredina na Balkanu (a i šire). Kako ministar Čiplić onda tvrdi da su Romi doživeli preporod u ovoj zemlji? Kako onda država Srbija nema diskriminatorske zakone prema ovoj manjini, kao npr. uvažena i demokratska Češka primernog atlantiste i srbomrsca Havela? Kako onda Srbija ne deportuje građane ove nacionalnosti kao što to ovih dana čini svetionik demokratije Francuska? Da ne pričamo o stanju u npr. Italiji. Da se ne lažemo, postoje brojni problemi i određeni sentimenti prema Romima/Ciganima koji su u srpskom društvu za svaku osudu, ali oni ni u kom slučaju niti su opšti, niti su sistemski. Kritika, shvaćena u smislu slobode savesti je pravo koje je zagarantovano zakonom, ali ako iz svoje kritike određene pojave izuzimate bilo šta pozitivno i idealizujete negativno, kao što je to radio Karadžić, onda ste u najmanju ruku zluradi, da ne kažem bezobrazni - jer ružite svoj narod, a i državu za koju na papiru radite. I zaista, koja država sebi dozvoljava "državnike" poput Karadžića?  Samo ona koja teško može da se nazove državom.
Sve ovo, do sad izrečeno, bi trebalo da znači da je Srbija jedna zapravo srećna zemlja koja ima relativno malo problema u domenu ljudskih prava. Naime, sredstva javnog informisanja nisu zabeležila NIJEDNU sekretarsku intervenciju po pitanju pogaženih prava nekog izmučenog radnika ili ratnog invalida, fizičke i psihičke ugroženosti žena, rešavanja egzistencijalnih (ne materijalnih) problema omladine, dizanje glasa protiv bilo kakve nepravde ili nepočinstva ovog tipa. Ne, ti ljudi zapravo nisu ljudi, pa samim tim i nemaju pravo na prava, već treba da su srećni što uopšte žive, ako nategnuto prihvatimo da njihove kulučke sudbine nazovemo životom. Iako za Karadžića takvih slučajeva očigledno nije bilo, to ne znači da oni ne postoje, već samo da ta vrsta aktivizma nije moderna, nije prioritet, ne vodi stvaranju grupa podrške na fejsbuku - dakle, ne donosi političke poene i tupavo osmehivanje bivstva "međ' svojima". Robovi, pardon radnici, će i dalje biti maltretirani u preduzećima kao stoka za mizeriju od nadnica, žene će i dalje biti izložene psihičkoj torturi i prebijane kao mačke, deca će dobijati po glavi od naših dragih policajaca zato što su se drznula da budu deca petkom - ali države i dalje neće biti tu u situacijama kada nam je zaista potrebno da nas neko zaštiti. I od vanredno ostrašćenih likova kao što je Karadžić, na primer.
Ne, brate, sami sebi kopamo jamu, sami smo krivi, zajedno sa onim gadnim navijačima, krvožednim nacionalistima i ostalim životnim pretnjama, šta god da ne valja zna se ko je kriv. Srećom pa imamo Karadžića, koga ne moramo da slušamo kad već znamo šta će reći,  i njemu slične da nas zaštite od bahatosti poslodavaca kada po pet meseci kasni plata, kada banke na svoju ruku dižu ionako astronomske rate kredita, kada ne možeš da zakažeš pregled kod doktora bez popunjene koverte, kada ne možemo da nađemo posao jer nemamo ni "prijatnu spoljašnjost" ni "poslovne" kontakte niti "partijsku" prohodnost, kada nas siluje pijani otac ili nas maltretiraju svi živi u kući, kada nam civilizovani svet uvodi sankcije ili nas čašćava bombama. Drugim rečima, kada nas konstantno žigošu zbog toga što jesmo, ogađujući nas dodatno sebi samima. I na sve to permanentno šutiranje ti još dodatno spočitavaju da si netolerantan. Izloženost ovakvoj propagandi navodi na balkanistički zaključak da je ovde sve sivo, a da tamo negde sve pršti od punih boja. Bio sam tamo, i nisam primetio ništa slično. Ili je i njima sivo, ili i mi imamo kolor, trećeg nema osim u misionarskom neorasizmu, tom nastavljaču svetlih tekovina temelja evropske civilizacije - etničkim čišćenjima, paležu i pljački.
Ne, naši jeftini životi, će do daljnjeg, u očima zakona biti i dalje manje vredni od pišljivog boba. Gospodin Karadžić je otišao ali to ne znači da je odstupio - njegovu civilizatorsku misiju pozitivne diskriminacije će s uspehom nastaviti neko drugi, da nastavi da nam plastično objašnjava da ad infinitum moraju da se otplate Koštuničini i Slobini cehovi uzaludnog prkosa, a ako nam se to ne sviđa, slobodni smo da razvijemo erotsku sklonost prema istom polu ili da brže-bolje počnemo da se deklarišemo kao pripadnici neke od ugroženih nacionalnih manjina zato što život ne može da čeka. Pošto su to izgleda jedini poželjni identiteti, tek tada postajemo predmet njihovog cenjenog, dušebrižničkog  interesovanja. Podbuli, naduti birokratski mehur, zadrigao od  arogantnog nefunkcionisanja, setiće se nas ostalih ovaca, kao i do sad, samo kada bude bilo potrebno novo šišanje u vidu zaokruživanja brojeva na glasačkim listićima, kojima ćemo s puno naivne vere i nadalje davati mandat Karadžiću i njemu sličnim "mangupima" da nam pomognu da u ovoj sadomazohističkoj lakrdiji nastavimo da dižemo ruku na sebe same, i to još pride nazivamo progresom.

28 коментара:

Nebojša Krivokuća је рекао...

"Zaokupljen pravima homoseksualaca i nacionalnih manjina, zauzet usvajanjem antidržavnog statuta Vojvodine i fekalnom etiketizacijom njegovih kritičara...".

Posumnjao sam u svoju razboritost kada si stavio na isti novcic a dva lica Velju Ilica i Karadzica, a onda me je "Fekalna etiketizacija" zaustavila u daljem citanju.

Jbg, verovantno pratim pogresne medije, kad nisam primetio nista od ovoga.

Milja Lukic. Tu i tamo је рекао...

U malenoj firmi na Zapadu ima šest radnika, i gazda im kaže da ne posluju dobro, te će morati nekog od njih od otpusti.
Na to će crnac: "Ako mene otpustite, vi ste rasista."
Žena: "Ako mene otpustite, mizoginični ste."
Musliman: "Ako mene otpustite, niste verski tolerantni."
Stariji radnik: "Nije valjda da ste nekorektni prema mojim godinama?"
Invalid: "Uskraćujete mi da radim jer ste nacista?"
Mladi belac, zdrav, prav, nameran da se oženi svojom devojkom, gleda oko sebe, i promuca: "Čini mi se da u poslednje vreme osećam sklonost prema jednom momku iz kraja..."

Ovo je najbolje:"Simulirajući provokaciju kao hrabrost, sa mašnicom zapakovani primitivizam kao etalon uljudnog ophođenja, Karadžić je postao merna jedinica virtualnog sprskog 'građanstva'."

nasdvoje је рекао...

nebojša... pretpostavljam da ne pratiš ove medije, sasvim legitmno ih smatrajući "pogrešnim":

za dve strane istog novčića, recimo prva dva pasusa:
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/antidrzavni-sekretar.html?alphabet=l

fekalna etiketizacija: http://www.slobodanjovanovic.org/2009/12/16/bes-i-mrznja-marka-karadzica/

ja ih pratim, između svih ostalih. bakarecov tekst sam već pročitao ranije, ne sviđa mi se što vrvi od gej insinuacija kao jalovog pokušaja jeftinog poentiranja putem samorazumljivog diskvalifikovanja (to je kao ono kad se kaže "cia" ili "vatikan" pa je svim zaverenicima sve jasno bez dalje eksplikacije), ovaj sa nspm tek pošto sam napisao tekst. šteta što si stao na tom mestu, svestan sam i da brojni čitaoci neće ni dotle stići, već će otpisati tekst kao desničarski iako mu je pokušaj poente neskriveno levičarski (bar ga ja tako percipiram). ovo je vreme lakog odustajanja...

hvala ti miljo što si mi naznačila slovnu grešku koju sam uočio pa je izgubio iz vida, ispravio sam je.

nasdvoje је рекао...

"Ako situaciju u kojoj se nalazimo zaista okarakterišemo kao "beznađe", nema razloga da u nju ne uvrstimo i Karadžića, kad on već jeste njen integrativan deo. Tako da je, tehnički gledano, on u pravu, iako na to naravno nije mislio..."
:)))

Nebojša Krivokuća је рекао...

Na NSPM sajtu u tekstu koji si linkovao postoji svega nekoliko citata, ostalo je "analiza", a sa citatima se prilicno slazem. Ako su ti citati druga strana novcica Velje Ilica, onda sam ja patuljasta foka. Ovo sto pisem odnosi se na citate koje sam procitao, ne na "analizu" koju NSPM postavlja, po njima se Bris Taton sam ubio na sred ulice...

Bakarec? :)...
Ok, necemo ici dalje, nema razloga, subota je ujutro, cak i sunce provejava kroz oblake...

nasdvoje је рекао...

jes' vala, subota je. stigla jesen, ovde su samo oblaci...

Boris је рекао...

Ma Marko ko Marko...

Meni je sama interakcija tvog teksta i Nebojšinog komentara vrlo "znakovita", što bi rekla braća Hrvati. Srbija se sve više polarizuje na dva potpuno različita Univerzuma, koji imaju sve manje dodirnih tačaka. Nije tu više u pitanju pračenje različitih medija, već suštinski drugačije percipiranje istih pojava, što u perspektivi ukida mogućnost svakog dijaloga. Čak kada bi čovek mogao da se stavi u ulogu nekog nezainteresovanog Pakistanca i da to posmatra potpuno hladno ne uzimajući strane, morao bi da se naježi. Ta dva Univerzuma će po samoj neminovnosti društvenih kretanja morati u jednom momentu da se sudare i pogledaju u oči i bojim se da se to gledanje u oči neće biti nimalo "gandijevsko".
A moram da priznam da me to prilično plaši.

p.s.
izvinjavam se lepšoj polovini što sam je pomešao sa tobom u komentaru na prethodni tekst i oslovio je u muškom rodu. uglavnom uspem da vas razlikujem, ali mi je taj tekst zazvučao, onako "maretovski" :)

koneyn је рекао...

Obično odustanem od pokušaja da ti komentarišem politički angažovane tekstove jer mi ipak često zamirišu na neko "koštuničavo voće", onako latentno, a la Đorđe Vukadinović ;)

Tu je i neizostavna apologija navijača u najširem smislu reči, što čini se podrazumeva i one njihove ekstremnije oblike - iako ja ne verujem da se ti ložiš na to, kao dovoljno zreo čovek, ipak je to opšti utisak koji se stvara.

To je čisto neki moj negativni komentar na ono što sam do sada imao prilike pročitati.

Ali sa druge strane, kad se sve uzme u obzir, mnogo se više slažem nego što se ne slažem. Takav je slučaj i ovde. Ja ne znam mnogo o čoveku o kom se ovde priča, ali ako bih kranjnje lično sumirao utisak o dotičnoj osobi, onako narodski bih to opisao jednom rečju: "plačipička". U tom smislu ne vidim kakva prava je on u stanju da izbori za bilo koga.

Poslednje što sam od njega čuo/pročitao i nakon čega sam počeo u širokom luku da zaobilazim bilo šta gde izroni njegovo ime je ona izjava kako mu je Rastko Pocesta idol.

Jedna samo stvar u pogledu komentarisanja naše (ne)tolerancije, mislim da popularnost romskih ili bilo kojih drugih nesrpskih pevača/zabavljača nažalost nije dovoljno merodavan faktor za stav društva prema manjinama - tu u podsvesti mase donekle preovladava taj stav da je "tu njima i mesto" - kao i crncima sportistima i muzičarima u US. Malo teže bi to prolazilo u menadžmentu i tim više ovozemaljskim situacijama. Ali svakako ne mislim da smo zato evropska, još manje svetska crna rupa po tom pitanju, kako neki vole da zapomažu.


Još se nešto moram zapitati povodom prioriteta u borbi za ljudska prava u zemlji Srbiji - sa svim rizikom da (i) mene neko etiketira kao fašistu/homofoba - hoćemo li nakon još koje godine žestoke borbe iz raznih manjina svi zajedno ujedinjeni pronaći sreću sa osmehom radeći za razne male i velike Miškoviće, Peconije, Šapere i slične lokomotive društveno-ekonomskog razvoja?

Boris је рекао...

Tek sad videh da ste nastavili. U tekstu na početku stoji i opis jednog događaja. Na to valjda Mare mislio kada je spominjao Velju.
Sad ti Nebojša možeš reči da je to izmišljeno i kleveta. Neki verovatno još uvek misle da je Marko Milošević, fin dečko koji je zaradio pare noseći gajbice.

nasdvoje је рекао...

mislim da je taj proces o kome ti pričaš dovršen još krajem prošlog veka. ovo danas su samo fanatizovane reperkusije. o samim stranama mogu da pričam samo iz ličnog ugla - teško da ću ikada moći da budem na bilo kojoj, što me automatski kandiduje za žrtvu tog budućeg gandijevskog susreta. nekad davno sam bio pristalica jedne od njih, danas mi je iskreno žao što sam se smrzavao iz dana u dan koračajući uz američku i nemačku zastavu.

najluđe u svemu je što je politički danas sve to toliko izmešano i konfuzno kao da tih polariteta nema, što ne bi bilo loše kada bi vodilo istinskoj pacifikaciji društva. pošto su u pitanju pilićarski vlastodržački interesi, to je samo tanak hrskav i porozan površinski sloj ispod kojeg sve kuva i prilično sam ubeđen da će brzo eksplodirati. za razliku od tebe, ne plašim se, jer sam se već pomirio sa izvesnošću takvog scenarija. prilike da se zakopaju sekire su propuštene.

nasdvoje је рекао...

preduhitrili ste me vašim odgovorima, tako da je onaj prošli komentar odgovor na prvu vrapčevu impresiju. što se tiče druge, odgovor je da - na to sam mislio.

a sad...
@koneyn
da, zapažanja su ti skroz na mestu. moje političke simpatije nisu tajna ni ljudima koji me poznaju (a velika većina njih ima dijametralno različite političke poglede) niti pažljivijim čitaocima, i ako ništa drugo odličan su indikator procene novih ličnosti sa kojima dolazim u susret (mogu samo da se kiselo namejem na pokušaje redukovanja moje malenkosti na dnevnopolitičku dimenziju i iz toga izvedeno plitko determinisanje svega ostalog - zahvaljujući prošlodecenijskoj kontra-hegemoniji, "evropejci" polažu svoje nade u svoju zapravo ničim utemeljenu kulturnu superiornost npr. znam da toma grobar, vučić i koštunjavi slušaju bolju muziku od nataše mićić, ili da prozvani bakarec mnogo bolje poznaje film od šutanovca). s druge strane, ne mogu do kraja da se bezostatno identifikujem sa tom pričom... što se, nadam se, bar malo vidi iz sadržaja mojih postova na ovom mestu. bolja polovina nasdvoje je to lepo formulisala kao "graničarski" "mentalitet".

što se tiče navijača, retko idem na utakmice, a zamerke na račun njihove kriminalizacije više volim da im izložim direktno u lice, i veruj mi, uglavnom to ide mnogo lakše nego što bi se pomislilo u prvi mah, pogotovo kad pomislim na neke "građanističke" epizode, sa navijačima je pesma jer te bar pažljivo saslušaju. pošto ih nekolicinu poznajem, a i sam se u njih ubrajam (u samoj navijačkoj terminologiji pre sam veliki "simpatizer", sami navijači idu na gostovanja, treninge, skupljaju obeležja itd.), ne prihvatam ulogu žrtvenog jarca koja im je namenjena u trenutnoj medijskoj slici, zato što ona prosto ne odgovara istini kakvu je ja vidim te prvenstveno u tom smislu treba tumačiti moju pismenu "apologiju" njih. isto tako, sutra i karadžića neko da krene da neosnovano šikanira stao bih bez razmišljanja i u njegovu odbranu.

što se tiče analogije crnci - manjine, svestan sam itekako tog tumačenja i nije mi prijatno nimalo, ali već to bar malo govori da se, osim paušalno, ne može pričati o karadžićevskom tipu fašizma. ja lično taj nacionalizam (to je zapravo šovinizam, što je, gle čuda! reč francuskog porekla) prezirem i držim se čvrsto onoga što kaže cane "brat je mio ma koje vere bio".

mali pocesta je bio izvrstan kamen-međaš procene zdravog razuma, i rezultati su bili veoma poražavajući ali ne i neočekivani. za mene je to bila prava huliganska inverzija - kao što su se zadrte "patriote" divile kabadahijama sa tribina, tako su za-luđeni "evropejci" gubili glavu za tim detetom.

na tvoje pitanje o našim lokomotivama, imam odgovor u vidu aforizma koji je napisan tik posle 5. oktobra. zaboravio sam nažalost ime autora:
"dok se građani i policija ljube, lopovi kradu."

koneyn је рекао...

"s druge strane, ne mogu do kraja da se bezostatno identifikujem sa tom pričom... što se, nadam se, bar malo vidi iz sadržaja mojih postova na ovom mestu."

Pa mislim da se vidi, doduše zavisi ko i kako gleda. I pored svega, ja ovde iznesene stavove najpre smatram delom one manjine stešnjene između te često spominjane dve (velike? lol) Srbije. To je uostalom i razlog zašto uvek čitam te tekstove.

Ako baš moram, takođe bih i sebe tu svrstao, obzirom da mi je odavno preko glave i jednih i drugih (i levih i desnih, i "naprednh" i "zatucanih"...) ispiranja mozga, nabeđivanja lažne kolektivne krivice sa jedne i fabrikovanog (opet iracionalno kolektivnog) ponosa sa druge strane.

A opet - i mi se međusobno, hvala Bogu, razlikujemo i koliko se u nečemu slažemo u drugom se možemo žestoko razilaziti. Treba li uopšte reći, ljudi smo, pojedinci i u skladu sa tim razmišljamo...

Tu se pak krija ogromna ironija svih velikih boraca za ljudska prava koji nam po automatizmu ukidaju pravo na diverzitet u razmišljanju i lepe nam uvek jedne te iste etikete kada pokušamo izneti svoje neko viđenje stanja stvari.

Mislim, sad i ovo patetično zvuči jbg, ali ja to ne mogu drugačije opisati.

Nebojša Krivokuća је рекао...

@boris: ne znam da li je kleveta, ali, kao sto mi nekada nije bilo dovoljno da samo Politika pise o necemu - da bih prihvatio da se to stvarno dogodilo, tako mi sada NSPM nije dovoljan kao potvrda. Zelim info iz min. 2 izvora koji ne sisaju istu sisu... :)

nasdvoje је рекао...

kapiram skroz. ovo za razlike mi je posebno bitno: one se redovno percipiraju kao tačke razdora, a u stvari bi trebalo da budu razlog za slavlje. nešto kao s odećom - volim da vidim da se ljudi različito oblače. volim da vidim stav u svakom izboru, čak i kad se ne slažem s njim, poštujem to, cenim taj napor. uniforme su za vojnike.

ono što se meni čini, vezano za tu stešnjenost između dve laži... ja bih to proširio na čitavu srbiju - ona je u stvari tu stešnjena, velika većina ljudi koji žive u njoj bi da se ne zameraju ni jednima ni drugima, a od obe priče relativno malo jedinki ima neposrednu korist, ali istovremeno reč je o onima koji drže sve medije i sva ključna mesta. ostali oponašaju - monkey see monkey do. tako se nekritički prihvataju i lažni mačizam/heroizam i lažni liberalizam, mislim... ako pogledaš danas, b92 se sad faktički zalaže za ono što je mišković počeo da radi pre 20 godina, pa je samo stekao bolju startnu poziciju u toj trci pacova. na papiru dva pola su u praksi jedan istovetan hibrid sa različitim postotkom konstitutivnih elemenata koji je na kraju uvezan u jedan crevni sistem.
potresno je što su to jedina dva faktički legalizovana kanala emancipacije, koja više guše to oslobađanje nego što ga podstiču. drago mi je kad vidim da ljudi to kapiraju i transcendiraju, nadilaze svojim originalnim vizijama gde tačno vidiš raskid sa površnim, svakodnevnim mišljenjem koje funkcioniše u amplitudama - od euforije do očaja, od histerije do snishodljivosti. a ništa izbalansirano, trezveno, promišljeno.

na ovom mestu krene srce da mi skače, ali ti "srednji putevi", istorijski gledano, nemaju prevelike šanse na trusnim područjima u sukobu sa fanatizmima. ortega i gaset je kao protivnik i franka i republikanaca emigrirao iz španije kad je počeo građanski rat, ovi ukrajinci su mi takođe intrigantno simpatični iako su jbg pobili dosta poljaka http://en.wikipedia.org/wiki/Ukrainian_Insurgent_Army

AB је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
kerovođa је рекао...

evo insajderske informacije/
poznajem čoveka lično i iz više razgovora sa njim dobio sam utisak da je iz krajnje iskrenih pobuda ušao u celu tu priču sa ministarstvom...inače, mediji pokrivaju samo one teme koje su za njih provokativne (homoseksualci, romi itd) te nisi mogao npr da znaš da je marko bio veoma aktivan i kod zaštite prava hendikepiranih itd jer to nikog živog ne interesuje. pritom, koliko znam - nije nikakvu korist izvukao iz te priče već, naprotiv, samo je sebi navukao na kičmu milion problema i bezbroj anonimnih poziva koji mu uteruju strah u kosti.
kapiram da te je nervirao njegov stil, ali ako malo bolje razmislimo on je bar nešto konkretno/agresivno pokušavao da uradi u vladi koja je odsečena od realnog života. vidimo kako je to završilo po njega. možda sredstva kojima se koristio, kao i rečnik, nisu bili primereni od situacije do situacije, ali količina pokazane hrabrosti (ili ludila?)u poziciji kad si naspeo svima na k....je za bar neko poštovanje.

nasdvoje је рекао...

@AB

svako prema svojoj savesti. ok, preživeću, hvala na dosadašnjem praćenju.

@kerovođa

da, kao što napisah, nemam problem ni sa čim osim sa njegovim isključivim stilom u kome dehumanizacija neistomišljenika igra zapaženu ulogu, a i nisam siguran koliko je uprkos dobroj nameri uspeo da zaista postigne. znaš i sam onu o putu do pakla, a i nekako mi je politički proces miliji kada je dugoročno osmišljen. u karadžićevom nastupu ne mogu da kažem da sam to primetio.
nešto i nisam siguran da će se ovde završiti njegova (politička) storija.

nasdvoje је рекао...

AB, dobar dan i doviđenja. Ne mogu ko Mare da pređem preko tvog posta, pa ću ti reći ono što sam pomislila, a to je da je tvoje javljanje da bi rekao kako više nećeš da pratiš blog, u najmanju ruku čudna proizvodnja osećaja krivice. to uopšte nije fer, ako se uzme u obzir da mi nismo nikakva dnevna štampa koja je dužna da tebe obaveštava "objektivno", već blog, dakle mesto gde pričamo krajnje subjektivno. dakle, mi ti ništa nismo obećali, pa da nam dolaziš sa žalbom da to nismo ispunili. pošto si već bio ljubazan da nas glasno obavestiš o tome da više nećeš da nas čitaš, mogu samo da ti kažem da se nadam da ćeš sledeći put bolje predvideti grupe ljudi, rukopise, stilove i stavove na koje nećeš trošiti svoje vreme. u protivnom, sledi ti dug vek ovakvih odjavljivanja što je, u najmanju ruku, patetično. živ bio!

koneyn је рекао...

Obzirom da zdravom mladom čoveku danas u Srbiji u potrazi za normalnim životom, kakav god on bio, jedino efikasno može pomoći partijska knjižica (više nije ni samo crvena, ima ih u čitavom rasponu duginih boja a zajedničko im je da otvaraju inače zatvorena vrata), pojam "iskrenih pobuda" mi postaje izrazito rastegljiv kada govorimo o nekome ko se progurao kroz redove stranke i na kraju se obreo na takvoj, ma koliko realno nezahvalnoj poziciji.

Generalno je tužno i mučno gledati ko se krije sve iza raznih institucija koje se bave problemima ugroženih. Silom prilika sam bio direktno uključen u tu priču (konkretno u vezi pomoći osobama sa invaliditetom) i nije trebalo dugo da vidim koliko krokodila ima u bari koje samo gledaju da ćape plen a problem dotaknu tek toliko da se na papiru opravda to što su naplatili.

nasdvoje је рекао...

Problem u svim tim pomoćima je što se tim ljudima daje ono što im fali da bi bili "građani", te se tim nadomeštanjem njihovo "građansko pravo" zaokružuje. A, to što su oni preko toga nezaposleni, sjebani, i što najverovatnije nemaju nikakvo učešće u preraspodeli vlasti i dobara nema nikakve veze! Hoće li neko da pomogne ciganinu koji je ujedno i komunista, ili je to već luksuz za civilozovan svet ili invalida geja koji je ujedno fašista, ili je to preterano brbljanje i prevelika konfuzija? Da, uvek postoji taj argument, daj, budi fer, oni su ipak napravili olakšice za invalide, ili barem pričaju o Romima, zalžu se za njihova prava, pa čak i ako na konto toga zarađuju političke poene i u osnovi ispunjavaju obrazac i uslove za platni spisak na kom se nalaze, ipak nešto pomažu što tim ljudima znači. nije to problem, problem je što oni na te ljude ne gledaju kao na politička bića, niti na bića od kojih očekuju da se uključe u bilo kakvu realnost, već kao na objekte za svoje partijske poene. svet je njihov, ostalima samo pomažu da se u njega uključe...

nasdvoje је рекао...

dobijaju blanko prava koja nikaa i nigde u ovakvom svetu ne mogu da koriste

Boris је рекао...

Poznajem i ja neke bivše pripadnike "Crvenih beretki", skroz ok momci zaista. Čak smo i razmenjivali neku SF literaturu, "filozofirali" o raznim stvarima po vukojebinama uz vatru, zapijali se zajedno.

Ali složićemo se, ta jedinica, ako je gledamo kao takvu ima malo problematičnu ulogu u našoj skorijoj istoriji. Složićemo se oko toga, zar ne?

Zoon је рекао...

član Čankove LSV... zaslužni aktivista NEVLADINE provinijencije... i državni sekretar (VLADA).

mene taj haos više brine, jer zna se šta rade pomenuta tri oblika organizovanja, naime - tri različite vrste posla.

VLADA mora da sasluša SVE NEVLADINE organizacije, ne da se stavi u službu jedne ili par njih, jer je riječ o ''OLIGOPOLU''.

A tu ne može biti sreće, jer takva VLADA ne samo da gubi legitimitet, već i legalitet.

Takva ''Vlada'' potpuno odgovara teorijama države u nacističkoj Njemačkoj - tri grane vlasti su neefikasna papazjanija, te je četvrta grana - uprava - ta koja će spasiti stvar. A u upravi imamo razne male hitlerovce koji znaju najbolje.

Ovaj Karadžić je najbolji primjer onog vica Džordža Karlina: u Drugom svjetskom ratu Njemačka je izgubila a fašizam je pobijedio.

kerovođa је рекао...

uz svo dužno poštovanje, više verujem svom utisku o čoveku koga poznajem nego medijskoj slici, tuđoj percepciji i ubeđenjima.

ne,borise, nećemo se složiti.
pominjanje crvenih beretki koje su napravljene sa osnovnom idejom terora kao njihove primarne delatnosti (uz podsećanje da su ubili ogroman broj ljudi, kao i našeg premijera)nikako ne može da se dovede ili podvede pod istu kapu sa jednim čovekom koji je (možda na nespretan način) pokušavao na ultra mizernom mestu po ovlašćenjima i mogućnostima da se bavi promovisanjem ljudskih prava.
niti će istorija pokazati da je to slična "problematična" stvar.
nadam se da ćeš se sada ti složiti sa mnom?

Boris је рекао...

kerovođa :)
pošto tek sad vidim da moj prethodni komentar može da bude dvosmisleno shvaćen, odnosio se na maretovu priču o navijačima. iako se slažem da ih uz "desničarske organizacije" koriste kao žrtvenog jarca a zarad nekih krajnje sumnjivih ciljeva ipak je jasno da je njihovo "društveno delovanje" krajnje problematično, baš kao što je očigledno crnokošuljaštvo Obraza.
meni je tu zanimljivije pitanje ko stoji iza svega toga od njih samih.
a ne bih o ovom što je kako ti kažeš "pokušao da se bavi promovosianjem ljudskih prava". smatram da je o njemu mare sve što treba rekao.
Zoon
upravo tako, u Srbiji je sve uočljivije sa jedne strane obesmišljavanje sve tri grane vlasti, a sa druge, kidnapovanje države od strane jednog krajnje sumnjivog kruga "društvenih aktivista" izražene totalitarne svesti i njegove političke frakcije. pri tom, ta politička frakcija ne učestvuje formalno u vlasti a na izborima se uglavnom bori za cenzus.
samo nekog ideološki ostraščenog to ne može podsetiti na puzajuči državni udar i da primetim da bi u slučaju nastavljanja te tendencije pobuna u cilju odbrane ustavnog poretka bila sasvim legitimna.

nasdvoje је рекао...

kapiram ovo što kerovođa hoće da kaže o ličnom kontaktu. prihvata se.

Boris је рекао...

lični kontakt može da pomogne pri razvejavanju propagandne dehumanizacije nekog čoveka ili grupe ljudi, to svakako. ali povoditi se za njim pri oceni društvenog delovanja te osobe ili grupacije kojoj ona pripada može isto tako biti klizav teren.
sve su to ljudi sa svojim emocijama, vrlinama i manama a ne vanzemaljci.
i navijači i siroti Marko i spominjane "beretke". to uvek treba imati na umu.

Vlazke је рекао...

Sasvim slucajno sam naleteo na ovaj blog i moram reci da mi se dopada ono sto sam procitao. Nemam sta da dodam na tekst, mnoge stvari sam zapazio ranije a ovaj tekst mi je samo pomogao da stvari vidim malo bolje s obzirom da je nemoguce dobiti ikakvu jasniju sliku osim neke "zamucene" iz medija! Samo napred!

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.