Xasthur - Portal of Sorrow (Hydra Head)

Od gomile u najmanju ruku čudnih likova koji su nam svraćali na gajbu tokom mog detinjstva, Dača je bio među onim čudnijim. Nesvršeni student istorije (čini mi se), batalio je školu i bacio se na fizikaliju kako bi namirio svoje (prevashodno likvidne) potrebe ali i ženu i (tada) malo dete. U životu nisam video da neko tako igra šah kao ova za šalu uvek raspoložena grdosija ogromne bradurine i raščupane kose. Cepao se od smeha kada sam mu, dok je prebacivao veš mašinu rekao da postoji bend koji se zove Kazna za uši ("Kazna za uši! HAHAHA"), a jednom prilikom je bacivši pogled na TV ugledao filmski prizor raskošne trpeze i nekoliko ljudi koji su pričali za stolom. Dača je uzviknuo: "Šta pričate, jedite!"

Dača već nekoliko godina nije među nama. Trbuhom za kruhom otišao je u Rusiju gde je i preminuo. Iako više nije živ, njegova dosetka je itekako vitalna u polju proučavanja ekstremnih gitarskih formi. Dok nama ovde pričaju kako je materijalna situiranost preduslov sreće, sa brojnih sređenih mesta na planeti stižu disonantni glasovi uprkos blagostanju. Finska hardkor scena, švedski raznorazni ekstremisti, death metal sa Floride, norveški blek metal...

Poslednja u ovom nizu je kalifornijska blek metal scena koju nekoliko godina unazad predvodi one-man band Xasthur (ime je mešavina imena demonke koja ubija svoje žrtve u snu i naziva jednog santerijskog vudu božanstva) iza koga stoji Scott Conner aka Malefic. Zajedno sa Levitahanom (poslušajte njegovu obradu My War, u odnosu na koju original Black Flag zvuči kao dečija pesmica), Xasthur je kalifornijski produžetak burzumovske nekro estetike koja se odlikuje pobunom protiv dobre produkcije te proverenim kućnim vrednostima koje u prvi plan izbacuju specifičnu atmosferu.

Portal of Sorrow je poslednji Xasthur album nakon kojeg je bend prestao sa postojanjem. Malefic je tim povodom izjavio da je manjak motivacije jedini razlog raspuštanja, i da već ima novi projekat koji nije metalski. Portal of Sorrow se uklapa u ovakvo rezonovanje pošto je reč o prevashodno ambijentalnom izdanju melanholične, gotovo poovske atmosfere koja tek u prepletima plačljivih sintija, akustičnih izleta i ženskih pratećih vokala katkad biva surovo prekinuta neljudskim kricima kalifornijske vedrine  i beskompromisnim krčanjem raspizđenih gitara. Produkcija je malo ispeglanija nego ranije (kao npr. na odličnom ali bezobrazno lo-fi albumu Defective Epitaph iz 2007.) ali i dalje je to stari dobri zvuk spavaće sobe, a Xasthur nikad nije bio u satanističkim vodama, više se baveći temama poput depresije i astralne projekcije (što vam ionako ništa ne znači jer se ič ne razume).

Kec iz rukava Xasthurove labudove pesme je pomalo neočekivan za uski hipsterski rezon ali sasvim konsekventan sa umetničke tačke gledišta. Maleficu je u pratećim vokalima na nekoliko pesama pomagala niko drugi do heroina tmurne americane Marissa Nadler, za koju se odranije zna da gaji posebnu slušalačku sklonost prema metalu. I pre saradnje sa njom Xasthur se izdvajao od hordi sličnih bendova unikatnim šarmom, koji je uz pomoć Nadlerove samo dodatno apostrofiran. Jedina zamerka na račun ove ploče je to što je Portal tuge zamalo predugačak, ali čak i takav, predstavlja dostojanstveno boldovanu tačku jednog interesantnog opusa.

Karma/Death