недеља, 25. октобар 2009.

Brother Ali - Us (Rhymesayers)



Fresh Air

S obzirom da sebe vidim kao crnca Evrope, gajio sam ideološki respekt prema Brotheru Aliju čim sam došao u dodir sa njegovim opusom. Ovaj slepi albino-(preobraćeni) musliman je, teoretski gledano, postavio solidne temelje tezi da je pitanje rase pre stvar psiho-emotivnog stanja nego pukog opažanja boje kože. A (marginalna) identifikacija je esencija hip hopa.
Budući da je zbog pigmentnog poremećaja trpeo permanentni maltretman vršnjaka u adolescentskom dobu, nije preterano iznenađenje da se bledoliki reper identifikovao sa svojim poniženim, uvređenim i maltretiranim sunarodnicima. Drugim rečima, crncima - iz čije je kulture iscedio melem za svoje identitetske rane na duši. (Digresija: tokom devedesetih bio je aktivan jedan ćelavi folk pevač koga su zvali Beli Džej, ako se neko seća njegovog imena neka ga dostavi, hvala.)
Od razmeđa dva milenijuma, beli brat sa crnom dušom na svom kontu ima četiri dugosvirajuća i dva kraća albuma, i nezanemarljivi uticaj na nezavisnoj (tačnije nekorporativnoj) hip hop sceni post-9/11 Amerike. Njegova popularnost preko bare je tolika da je već sa prošlim albumom "The Undisputed Truth" dospeo do 69. mesta Billboardove liste, dok je sa novom pločom već napredovao dodatnih 13 mesta.
Ali...
Pošto smo razmotrili pozitivni sentiment prema ovom autoru, pozabavimo se senkama koji se iznova ponavljaju pri susretu sa njegovim albumima. Alijeva lirička težina nije sporna, ali ne i konstantna, dok je muzika koja je potcrtava premekana za moje uši, što je ujedno i odgovor na misteriju njegove narastajuće popularnosti.
Tako je i sa ovom pločom, koja u odnosu na svoju sociocentrički nastrojenu prethodnicu ima naglašenu mikro optiku gledanja na stvari. Nakon uvodne zdravice koju Bratu drži Javni neprijatelj #1 Chuck D, potpomugnut r&b muzičarem Stoklijem Vilijemsom, Ali kreće oštro & entuzijastično pesmom "Preacher", da bi kulminirao u slavoživotnoj "Fresh Air", inače prvim singlom sa albuma.
Željan da pokaže svoj potencijal u što boljem svetlu, u nastavku ploče prisustvujemo Bratovljevim upadom u melanholičnu letargiju, u čemu mu pomaže solidna ali ravna produkcija. Prividna raznolikost matrica (izleti u indijski melos i kalipso) ne vadi zagorelo kestenje iz vatre jer su Alijevi mamci gneva razvodnjeni a arhitektura pesama monolitna, što preslušavanje ovog jednosatnog izdanja u dahu čini nemogućom misijom i govori o njegovim krajnjim dometima.
Nije novost da je hip hop u velikoj krizi, a Us je najsvežija potvrda te konstatacije, što je šteta jer je trud uložen u njegovu izradu primetan.

3 коментара:

sava_savanovic је рекао...

nije Brother Ali slep...ne svidja mi se ovaj album...po meni samo Shadows Of The Sun vredi, ovo sve ostalo posle je samo ponavljanje

sava_savanovic је рекао...

tj. Shadows ON The Sun

nasdvoje је рекао...

e de si, čujem da razvaljuješ music challenge na fb, daj da se addujemo pa da obaramo ruke, ako si ti onaj sava na koga mislim :)

i meni bilo čudno to za slepilo, ali... pustio sam pesmu sa ovog spota ovde gde kaže da je slep, pa vidi ljude samo srcem. onda sam otišao na wikipediu gde je svrstan među "blind musicians", zatim pročešljao još dva-tri intervjua i svuda stoji da je slep.

nisam se udubljivao u shadows on the sun, kao da imam barijeru sa tim emotivnim kognitivcima među nezavisnim reperima o kojoj ću uskoro pisati u prikazu novog sole-ovog albuma. što se tiča brothera, volim "uncle sam goddamn" i "freedom ain't free" sa prošlog.

baš si me obradovao, dečkić, pozdrav, pa da nazdravimo negde uskoro ;)

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.