Jedno od nepisanih pravila muzičkog novinarstva je sklonost da se u momentima oskudice zapaljivih aktualnosti pribegava sistematizacijama koja najčešće dobijaju oblik raznoraznih lista. U prilično neveselom trenutku za novinarstvo, kako u globalu tako i (pogotovo) za muzičko, u poslednje vreme je detektovano nekoliko takvih lista koje hijerarhijski tretiraju najbolje albume od 2000. naovamo.
Liste, koje nema previše smisla prenositi (bolje se pozabavite Hombreovim listama najboljih albuma osamdesetih i devedesetih), su me ostavile prilično ravnodušnim ali su istovremeno probudile ambiciju da u neko dogledno vreme sačinim nešto slično. Još uvek ne mogu sa sigurnošću da kažem da li će se debi Dablinaca BATS naći na njoj, ali znam da se opasno nadovezuje na neka ostvarenja kojima su ta mesta zagarantovana.
Ti albumi su: "Relationship of Command" post-hardcore legendi At the Drive-In, "As the Roots Undo" screamo (?) sastava Circle Takes The Square i "Mirrored", debitantsko remek-delo eksperimentalnih lavova Battles. Ako se ovom probranom društvu doda i prošlogodišnje plesno čedo skupine Foals pod imenom "Antidotes" (kome je učinjena nepravda što nije završio na godišnjoj listi nasdvoje), daleke pretke Fugazi te Q and Not U, oba sa etikete Dischord, otprilike dobijamo kompletno referentno polje u kome funkcioniše univerzum u kome obitavaju BATS.
Možda i najveća nemuzička vrednost ove ploče ogleda se u pobijanju opšteuvreženog mišljenja da poboljšanje materijalnih uslova života dovodi do sveopšteg procvata jedinke. Koliko mi je poznato, Irska je sinonim za uspešnu tranziciju i primer za miševe poput nas kako da od prosjaka postaneš tajkun. BATS, štićenici lokalne etikete Richter Collective (sa koje treba obratiti pažnju i na simpatični sastav Adebisi Shank), zasipaju slušaoca nepojamnom količinom gneva (kako je to divno sažela druga polovina nasdvoje "Prodivljavaju se u svakoj pesmi") čime daju do znanja da u toj računici nešto ne štima, nastavljajući tako ranije utemeljenu tradiciju britanskih, američkih i skandinavskih iskustava koji svako za sebe bespomoćno vrište da je bogatstvo u jednom jednako beda u drugom segmentu življenja.
Na sreću, drugi kamen-temeljac na kome BATS počivaju je jednako impresivan i diodatno pojačavaju onaj prvi, gnevni. Počevši od naslova albuma (inspirisan navikom karnivora da po hvatanju žrtve namažu zube i vilicu njenom krvlju) do naslova pesama koji u sebi sadrže brojne naučenjačke, kulturološke i umetničke reference (kao što su npr. Gama-zraci ili Higsov boson), jasno je da su BATS veoma intelektualistički nastrojeni. Zahvaljujući ovoj odlici, Red in Tooth & Claw funkcioniše kao vodopad koji pažljivijeg slušaoca ne prestaje da prska slapovima zlatne vodice prosvetljenja (slično uzbudljivijim delovima opusa grupa Tool i Mars Volta).
Uspevši da od svoje muzike naprave utočište za ljude koji izlaz u borbi sa banalnošću okoline pronalaze u zdravom humoru da bi potom pali u čemer nemogućnosti dobijanja te večite bitke, pa sve opet u krug, BATS su, uz danski Kellermensch, uspeli da iznedre jedan od dva najimpresivnija debija tvrđeg muzičkog izraza ove sezone, i to onog njenog dela čija se vrednost ne iscrpljuje u žestini.
Liste, koje nema previše smisla prenositi (bolje se pozabavite Hombreovim listama najboljih albuma osamdesetih i devedesetih), su me ostavile prilično ravnodušnim ali su istovremeno probudile ambiciju da u neko dogledno vreme sačinim nešto slično. Još uvek ne mogu sa sigurnošću da kažem da li će se debi Dablinaca BATS naći na njoj, ali znam da se opasno nadovezuje na neka ostvarenja kojima su ta mesta zagarantovana.
Ti albumi su: "Relationship of Command" post-hardcore legendi At the Drive-In, "As the Roots Undo" screamo (?) sastava Circle Takes The Square i "Mirrored", debitantsko remek-delo eksperimentalnih lavova Battles. Ako se ovom probranom društvu doda i prošlogodišnje plesno čedo skupine Foals pod imenom "Antidotes" (kome je učinjena nepravda što nije završio na godišnjoj listi nasdvoje), daleke pretke Fugazi te Q and Not U, oba sa etikete Dischord, otprilike dobijamo kompletno referentno polje u kome funkcioniše univerzum u kome obitavaju BATS.
Možda i najveća nemuzička vrednost ove ploče ogleda se u pobijanju opšteuvreženog mišljenja da poboljšanje materijalnih uslova života dovodi do sveopšteg procvata jedinke. Koliko mi je poznato, Irska je sinonim za uspešnu tranziciju i primer za miševe poput nas kako da od prosjaka postaneš tajkun. BATS, štićenici lokalne etikete Richter Collective (sa koje treba obratiti pažnju i na simpatični sastav Adebisi Shank), zasipaju slušaoca nepojamnom količinom gneva (kako je to divno sažela druga polovina nasdvoje "Prodivljavaju se u svakoj pesmi") čime daju do znanja da u toj računici nešto ne štima, nastavljajući tako ranije utemeljenu tradiciju britanskih, američkih i skandinavskih iskustava koji svako za sebe bespomoćno vrište da je bogatstvo u jednom jednako beda u drugom segmentu življenja.
Na sreću, drugi kamen-temeljac na kome BATS počivaju je jednako impresivan i diodatno pojačavaju onaj prvi, gnevni. Počevši od naslova albuma (inspirisan navikom karnivora da po hvatanju žrtve namažu zube i vilicu njenom krvlju) do naslova pesama koji u sebi sadrže brojne naučenjačke, kulturološke i umetničke reference (kao što su npr. Gama-zraci ili Higsov boson), jasno je da su BATS veoma intelektualistički nastrojeni. Zahvaljujući ovoj odlici, Red in Tooth & Claw funkcioniše kao vodopad koji pažljivijeg slušaoca ne prestaje da prska slapovima zlatne vodice prosvetljenja (slično uzbudljivijim delovima opusa grupa Tool i Mars Volta).
Uspevši da od svoje muzike naprave utočište za ljude koji izlaz u borbi sa banalnošću okoline pronalaze u zdravom humoru da bi potom pali u čemer nemogućnosti dobijanja te večite bitke, pa sve opet u krug, BATS su, uz danski Kellermensch, uspeli da iznedre jedan od dva najimpresivnija debija tvrđeg muzičkog izraza ove sezone, i to onog njenog dela čija se vrednost ne iscrpljuje u žestini.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар