Još odavno je primećen jedan kuljajući problem većine ovdašnjih pratilaca globalnih zbivanja na muzičkoj sceni. Definisaćemo ga kao učaurenost. Pisao sam već o tome - ako voliš jednu vrstu muzike, to a priori podrazumeva da neku "suprotstavljenu" granu mrziš. Protivno relativnosti i fluidnosti muzičkih gibanja u svetu - ovde se stvaralačke međe shvataju kao nešto zacementirano i apsolutno, što samo za sebe govori da je duhovna emancipacija, preduslov svih drugih, još uvek daleki ideal za gro onih koji se za emancipovane izdaju.
Pošto i ja potičem sa ovih prostora, bilo bi nepošteno da ne priznam da i ja bolujem od slične bolesti, koju lečim od kada sam postavio dijagnozu. Nije tajna da je u mojoj hijerarhiji brit-popu namenjeno mesto muzičkog parije. I preci poput Bitlsa, i savremenici kao što su Oasis, Blur i na hiljade klonova koji su muzički nalik jaje jajetu izazivaju instant iritaciju moje nutrine, dodatno pojačanu saznanjima da je reč o državnom projektu Ujedinjenog Kraljevstva. Zato se zaključak o mom mišljenju o jednom od predmeta obožavanja ovog pravca Damona Albarna sam po sebi nameće kao izrazito potcenjivački.
Ali... Albarn ima i svoju drugu, avanturističkiju stranu, nešto slično činjenici da i Dejan Cukić važi za najboljeg poznavaoca Zapinog opusa na Balkanu (čovek izdao i knjigu o tome), koja po ko zna koji put dobronamerno opominje da je suludo posmatrati fragmentirani svet kroz crno-bele rešetke. Albarnova etiketa Honest Jon's koju je 2002. pokrenuo sa vlasnicima istoimene londonske prodavnice ploča (osnovane 1974.) zaslužna je za neke od uzbudljivijih zvučnih putovanja koje se trenutno mogu pronaći na nepreglednoj diskografskoj trpezi.
Okrenuta objavljivanju egzotičnog i opskurnog, bez žanrovskih ograničenja, etiketa je sladokuscima priuštila maherske kolekcije snimaka sa svih meridijana iz bogate EMI arhive, razgranavajući svoj katalog grljenja prošlosti u pravcu Konga, Bagdada i Zapadne Afrike. Posle brojnih uzbudljivih izleta u bolje juče, najnovije u nizu izdanja podešava vremenski mod ove kuće na sadašnjost.
Ljubiteljima minimal techna ime Moritza Von Oswalda govori samo za sebe. U saradnji sa Markom Emestusom pod imenima Basic Channel, Rhythm&Sound i Maurizio te etikete Chain Reaction, Von Oswald važi za jednog od ključnih skulptora prepoznatljivog elektronskog zvuka. Pojačan Sassuom Ripattijem (najpoznatijim pod imenom Vladislav Delay, inače gostom Beograda na predstojećem Dis-Patchu) i Maxom Loderbauerom (Sun Electric, NSI), kultni Nemac se sa svim potebnim papirima i vizama u pasošu odvažio na novu zvučnu ekskurziju.
Činjenica da je ova ploča izašla za Honest Jon's govori o, većini nedovoljno poznatoj, utemeljenoj tradiciji evropskog elektronskog zvuka kasnih osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Moritz Von Oswald Trio ovu fusnotu produbljuju kako svojom "supergrupnom" strukturom, tako i stvaralačkom tehnikom u kojoj je svaki od članova benda zadužen za po jedan aspekt zvučne slike (Ripatti - perkusije, Loderbauer - sinti/electro, Von Oswald - live mix/organa).
Vertical Ascent je podeljen u četiri izdašne tematske celine numerički obeležene i nazvane "Pattern". Centralna osa oko koje se vrti suština ovog izdanja je preplet duba i techna u novi žanrovski kvalitet. Na ovu čvrstu osnovu raštrkani su brojni "world", jazzy, kraut i avangardni ornamenti. Krajnji produkt je svojevrstan muzički mutant koji se ne da složiti ni u jednu od postojećih muzičkih fioka, ali bi papirče na kome piše "ozbiljna stvar" moglo do daljnjeg da posluži ovoj svrsi.
Uklapajući se u osnovnu ideju minimalnog elektro tretmana, čiji je osnovna premisa stapanje zvuka i prostora u novu čulnu dimenziju koja prožima celokupno biće slušaoca, Vertical Ascent, bez suvišne pretencioznosti, svojom produbljenom, pulsirajućom i distantnom prirodom čini ugodnu zvučnu kulisu za seljenje umova u viša stanja svesti prelamajući visoko estetizovani zvuk sa svetlom i tamom. Za istraživače graničnih muzičkih slučajeva ovo je obavezna literatura, svima ostalima može da posluži i kao neobavezna beletristika.
2 коментара:
ćao vas troje. dobar album.
munchen... 12 points :)
Постави коментар