уторак, 20. октобар 2009.

Первый отряд - Yoshiharu Ashino (2009.)




Ispalo je slučajno, pa i nasdvoje dajemo doprinos sveopštoj svečanoj atmosferi pred današnji praznik. U nedostatku lepih veženih bluza poput one koju je večeras nosila autorka priloga u RTS-ovom Dnevniku koji je govorio o tome kako ima puno toga ruskog u Beogradu, mi smo pogledali rusku animu Prvi odred (The First Squad).
U stvari, reč je o japanskoj animaciji priče dvojice ruskih scenarista, Aljoše Klimova i Miše Šprica koja govori o dečjem odredu koje je iz školskih klupa regrutovala tajna služba Crvene armije tokom II svetskog rata da se svojim specijalnim moćima bore protiv okultističkih snaga unutar redova nacističkih obaveštajnih službi.
Čudno je kako smo je gledali baš sad jer nemoguće je ne pomisliti kol’ko je smešno što baš u trenutku kad se pravi velika pozornica za ruski doček i pedagoški utuvljava u glavu šta sve rusko ima u nama a da to nismo znali, ti isti Rusi, tamo negde u toj Rusiji nalaze način da istoriju uče mimo udžbenika, mimo svih pedagoški trasiranih lekcija i načina i to kroz formu, naizgled, sebi ne baš pristale japanske anime.
Ovaj film istoriji prilazi kao beleškama polubudnog đaka čije rupe u pamćenju i nedoumice usled nepažnje, nezainteresovanosti dopisuje zalazeći u zabran paralelne istorije. Kroz (kvazi)dokumentarne pasaže koji prekidaju animirane delove, uveden je „akademski“ glas koji priči daje težinu svedočanstva i čini je, u tom kontrastu još kriptičnijom nego što bi, kao zaokružena fantazija, mogla da bude. Kako je primetio mlađi brat masterizovanije polovine nasdvoje, ovakav postupak dosta podseća na Beogradskog fantoma, ukazujući na zajedničku potrebu da se misterija oko glavne teme ili junaka potencira, neočekivano, (kvazi)dokumentarističkim uplivom.
Zagrada na kvazi stoji zato što je dilema o tome da li je reč o pravim istoričarima koji pred kamerama iznose detalje o okultnim moćima nacista i načinima na koje su Sovjeti, ništa manje tetkasto, uzvraćali udarac, i dalje ostala nerazrešena, iako ja verujem da je u pitanju što se kaže fora.
Ali, ovo i nije toliko bitno, jer u oba slučaja ne dira u kvalitet ovog energičnog delca.
Ono što Prvi odred čini skoro pa genijalnim je činjenica da sadrži sve elemente koje ja volim u filmovima – II svetski rat tretiran u rasponu od umetničkog filma gde bunkeri i podmornice prerastaju u susedne planete i psihološke dušegupke (Das Boot) do popkulturne diverzije (12 žigosanih, Kelijevi heroji), dečiji odredi (Orlovi rano lete!), decu van zakona, tj. porodice, društvenih rasadnika za male glave koja u univerzumu prevashodno skrojenom za odrasle postaju društvo treće vrste – pa samim tim bumerang bačen nazad u lice civilizaciji, ujedno produkti militantnog sveta i njegov krajnji usud (Gospodar muva, Battle Royale, Akira, Velika sveska, Okvir za mržnju), deca u misiji spasavanja sveta i borbe protiv zla (Odred protiv čudovišta)... Pritom, ako ste ljubitelj naglašenih ikonografskih galimatijasa za koje kada ih ugledate imate utisak da vam je neko prislonio uvo na čelo i slušao šta sanjate i onda bez zadrške iz tog mraka izvukao slike dajući im neophodni popkulturni crni pojas da se bore protiv vaših nemezisa podignutih na arhetipski nivo, onda je Prvi Odred film za vas, čak i bez ovog, mora se priznati sjajnog povoda.
Nevinost glavnih junaka, članova Prvog odreda, a koju naglašava stil japanskih mangi (krupne, produhovljene oči ispod tipskih šiški), ali i crvene pionirske marame koje, kao i amajlije iz detinjstva i školski ormarići menjaju namenu i predznak - marame postaju barutom uprljane Rambo obloge, šeretske mašne i sajber pankersko obeležje (ova hiperstilizacija pionirske „mode“ zapravo je ekvivalent za japansku fetišizaciju školskih uniformi i usmrćivanje nametnute forme mladosti npr. u Battle Royale) dovedena je u blizak kontakt sa militantnim svetom vojske, rovova, samurajskih mačeva dajući filmu izgled potpunog ludila, a duboko ispod ovih ukrštenih slojeva – utisak pravednosti, kao da nekome vraćate njegovim oružjem.

Film se, a to mu je jedini greh odvija tolikom brzinom u zaista kratkom trajanju (sat vremena), pa su neki delovi filma opterećeni prepričavanjem i iznošenjem informacija što vas ostavlja rastrzanog između slike i priče, ali sa druge strane ova brzina doprinosi da ostanete otvorenih usta kao da pratite metak a ne priču i kao da se od vas, umesto da gledate očekuje da budete razneseni.
Adrenalinski naboj u spoju sa oniričkim, gotovo poetskim oblaganjem priča o pogibelji, Prvi odred približava snu, što je možda i najveća pohvala za jedan film i možda ono što je hteo da postigne Valcer sa Baširom, ali se previše zaigrao.
Ako imate tu sreću da danas ne izlazite iz kuće, a da vam posle neko zbog toga ne džvanjka, iskopajte Prvi odred i obratite pažnju na scenu u kojoj ekipa iz dečjeg odreda uranja u podsvest svoje jedine preživele saborkinje Nađe, koja otkriva svu raskoš umetnosti u svom najčistijem vidu.

9 коментара:

nasdvoje је рекао...

e ovako:

ovo delce je za mene remek-delce. nisam neki poznavalac crtanih filmova, ali ovakav u životu nisam gledao.

za razliku od skepse filmske polovine nasdvoje koja provejava iz prikaza, ja sam nepopravljivi optimista što se tiče prezentovanih činjenica iz samog filma. pošto sam donekle upućen u nacističku fascinaciju okultnim (o'kle im inače svastika, hitler i rudolf hes ludački verovali u astrologiju, potonji izvršio "invaziju" na škotsku 1941. zbog povoljnog rasporeda zvezda), nema sumnje da su i na tom polju morali da budu poraženi.
verovali u njih ili ne, "prvi odred" je uzorno delo tzv. kriptoistorije, a učeni gosti daju čitavoj priči dodatnu težinu. sa ove vremenske distance sigurno izgleda smešno pomisao da su sovjeti pravili sprave kao što su nekro-portali, ali ja ni to ne mogu da odbacim kao neosnovano, poznajući mehanizam u kojima ljudima svašta pada na pamet.
pomenuta je i brzina odvijanja radnje, meni je čak i to super, pošto ću sigurno gledati "prvi odred" još nekoliko puta, a u kombinaciji sa carskim detaljima kao što su pentagram umesto zvezde, jasno je da je ovo crtana ludnica kakva se retko viđa.

posebno ga preporučujem narastajućem sloju lokalnih rusofoba, da malo olabave jaz između sopstvene predstave o rusiji i rusije same, ako ništa drugo.
transfer nasleđa anti-fašizma iz komunističkog u post-komunističko doba je nešto što u ovoj zemlji/regionu nije urađeno na dobar način, pa je samim tim to polje na kome bi od rusa moglo dosta da se nauči. prvi odred je odličan početni korak u tom pravcu - znalački urađen pop-kulturni doprinos čitavoj priči.

nasdvoje је рекао...

meni je film uverljiv na drugom planu, tj. ne zavisi o verovanju u pojedine elemente kojima barata u priči i ne bi bilo dobro za film da svoj kvalitet zasniva na dokazivosti tih elemenata priče. a mislim da uopšte ne zavisi od toga niti se oslanja na tu vrstu (ne)verice. onda bi spadao u red emisija kao što je ona o svemirskim zmijama koja, čim shvatiš da ne veruješ u svemirske zmije, pada u vodu. u ovom slučaju, iako sumnjam u nekro-portal kao legitimno sredstvo borbe u II svetskom ratu, ni u jednom trenutku ne dovodim u pitanje ovaj film. npr. ne može biti istinitije ono što Prvi odred prenosi, a to je da se rat stalno vodi, svim mogućim sredstvima i na sve moguće načine u vremenu i prostoru, a genijalan je način na koji je tu ideju uspeo da upari sa zvaničnom verzijom jedne istorijske epizode.

nasdvoje је рекао...

vidim ja da te svemirsku zmije nema boga da ti izmile iz glave :)

slažem se, nebitno je u tom smislu da li je nešto ili nije. samo rekoh da ne isključujem da jeste.

nasdvoje је рекао...

pa, mnogo su smesne svemirske zmije :)
a da su nacisti bili okultisti to verujem, mada je mnogo jezivije ako nisu bili

nasdvoje је рекао...

ma... ispada da je sve mnogo jezivije nego što nam kažu.

kerovođa је рекао...

u dečijem kontekstu meni će uvek u sećanju da ostanu psihodelične ruske bajke. veoma ste me zainteresovali da pogledam ovu animu...na neki način predstavljaće koncept "back to the future" (kako je ruska psihodelija napredovala od 70-tih do 21.veka)

ves је рекао...

Vasdvoje, bacite mi link za lepu kopiju filma. Pomislila sam da ce mozda biti na ovom KIDs festu, ali - nista.

Nikola Gocić је рекао...

Wow... Kakav prikaz! :)
Mislim da pod hitno treba da se bacite na ostale animee koje je producirao Studio 4°C. (Genius Party & Genius Party Beyond obavezno!)

nasdvoje је рекао...

hvala :) počeli smo sad redom, skidam one anime iz teksta koji si mi poslao, sad je sledeća za gledanje Cat Soup, a potražiću i te 4°C koje preporučuješ.

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.