Metavari - Be One of Us and Hear No Noise (Crossroads of America)

Pošto sam svoje smisleno postojanje manje-više preselio na net, od čega lavovski deo otpada na sadržaje na ovom malom mestu, nije ni čudo da ga u retkim susretima sa drugima ljudima često pominjem kada se zapletem u vatrenim monolozima ("Pisao sam o tome"). Stoga, sve češće pitanje koje stiže na moju adresu ("Zbog čega pišeš blog") je i pre neko prijatno veče izletelo iz usta drage gošće nasdvoje. Spremno odgovorih:

-Dobro služi kao podsetnik, a znaš, nekad sam i ja kao omladinac čitao neke tekstove koji su mi dosta pomogli da u glavi sklopim izdrobljeni smisao fenomena koji su me interesovali. Možda neko nalik meni čita sad ono što ja pišem o stvarima koje su našle put do mog srca, nešto kao simboličko vraćanje duga instruktorima.
-Aaa, informacija znači, pa okej onda.
Nešto ranije sam na fejsbuk profilu druge jedne poznanice primetio čudnovate muzičke promene koje su bitno odudarale od njenog uobičajenog pop repertoara:
-Otkud to da ti slušaš post-rok, znatiželjno sam je upitao iskreno fasciniran viđenom transformacijom.
-Pa znaš kako, u početku mi se uopšte nije sviđalo, ali sam primetila da dok slušam takvu muziku bolje spremam ispite pa sam se postepeno navukla. Prijatno bi se iznenadio kad bi video na mom last-fm profilu, šta sam sve počela da slušam, za mnogo toga nikad ne bih rekla da će mi se dopasti, ma sama sebe često iznenađujem.
-Post-rokom do diplome!, radosno sam uskliknuo.
-:) Super si to formulisao, prosula je kompliment mlada mama.
-Haha, i ja tako mislim, nisam odstupao od iskrenosti.
Metavari stižu iz Fort Vejna, prošle godine su objavili EP Ambling, u pozorištu smeštenom u srcu grada u kome žive upriličili su dobro posećen koncert na kome se poigravalo sa pesmama sa albuma Pet Sounds grupe Beach Boys, a mogu se pohvaliti i saundtrekom za jedan kratki film. Poslednja od crtica iz biografije posebno je značajna, jer ovaj bend uzgaja izuzetno sinematičan hibrid nastao delikatnim ukrštanjem instrumentalnih deonica i elektronike.
U muzičkom DNK ove klice daju se prepoznati uticaji Explosions in the Sky i šampiona istopljenih srca Sigur Ros, dok pitoreskno-pastoralna atmosfera sa ovog prvenca najviše vuče na ugođaj koji svojom svirkom evocira Helios.
Svoditi Metavari, pak, na uzore i rođake bila bi nečuvena nepravda kojom se obilato služe arogantni hipsteri (pleonazam?) koji svoj muzički ukus tretiraju kao propusnicu za kulerske krugove a ne kao iskonsku potrebu za regeneracijom napaćene duše, tačnije njenom večnom potragom za spokojem, nedokučivom kao Sudbina.
Ova vazdušasta kolekcija prijemčivih tema u sebi sadrži retko čuven balans između nostalgične melanholije konvencionalnog instrumentarijuma i nervozno-poletnog pulsa elektronike uz mestimično nabacane govorne semplove iz, kako mi se čini, starinskih filmova. Preslušavanje BOOUAHNN je iskustvo nalik posmatranju ritmičkih gimnastičarki u akciji. Sve izgleda nenametljivo, graciozno, razigrano, šarmantno i jednostavno kada se gleda sa strane, a neviđeno kompleksno i nemoguće za oponašanje u sopstvenoj režiji. Sudeći po ovoj ploči, četvorka iz Indijane je poput nekog ćutljivog druga koji se ne razmeće svojim znanjem strpljivo čekajući svojih pet minuta u sobi punoj nabusitih galamdžija, a onda sa dve-tri ubitačne rečenice proizvede slavodobitni muk privlačeći svu pažnju svog okruženja.
Pošto sam preneo informaciju, definitivno moram preporučiti ovo delo svojoj poznanici sa fejsbuka, inače mladoj mami, kako bi se konačno domogla papirnate satisfakcije koja ne otvara mnoga vrata ali pruža nezanemarljivi osećaj ispunjenosti.