The Devil's Blood - The Time of No Time Evermore (Ván)

Nije mali broj onih koji između satanizma i rokenrola stavljaju znak jednakosti. Debi LP holandskog sastava The Devil's Blood im potpuno daje za pravo.
Pretpostavljam da sad očekujete još jedan u nizu zločestih death/black metalaca, ali ne, The Devil's Blood su muzički galaksijama daleko od njih, iako ih ime benda povezuje sa pesmama black metal grupa Deathspell Omega i Watain, čiji je pevač Erik učestvovao u izradi omota i pisanju pesme "The Yonder Beckons" koja se našla na ovom albumu. Predvođen pevačicom F. (skraćenica od njenog imena Farida) koja, uvek u odeći purpurne boje, voli sebe da naziva Mouth of Satan, ovaj šestočlani bend uvek izleće na scenu okupan krvlju, dok im lica obasjava svetlost sveća. Pevačicin brat SL (čini mi se da se zove Selim Lamouchi) jedan od trojice (!) gitarista, glavni je autor u bendu i čovek koji je imao posla sa zakonom nakon fizičkog obračuna sa nekoliko ljudi iz publike na koncertu u Nijmegenu (valjda se čita Nejmehen) prošle godine.
Iako postoji samo dve godine, sekstet iz Ajndhovena je privukao pažnju sladokusaca već prošlogodišnjim minijem, odličnim Come, Reap koji je za američko tržište objavljen za kultnu kanadsku etiketu Profound Lore, čija izdanja često sa radošću recenziramo. Na njemu se našlo mesta i za numeru "White Faces", originalno iz repertoara Rokyja Ericksona, koji je nedavno izjavio da mrzi The Devil's Blood. Osim žive legende psihedeličnog roka, u muzici The Devil's Blood prepoznaju se i uticaji Black Sabbath, Thin Lizzy, pa čak i Iron Maiden, dok carski glas F. povremeno podseća na Grace Slick iz Jefferson Airplane.
Iz ovih naznaka jasno je da je The Devil's Blood retro-orijentisan bend, ali spočitavati im anahronost ili tribute angažman potpuno maši poentu benda. Igrajući na tankoj žici koja razdvaja hard rock i heavy metal, The Devil's Blood se prepoznatljivim toplim producentskim tretmanom maše oruđa preuzetog iz ne tako davne muzičke prošlosti (šta je 40 godina sa istorijske tačke gledišta?) na način koji je svežiji i agilniji od većine "savremenih" muzičara u recentnoj ponudi.
Ukratko, svako ko gaji i dašak afiniteta prema izvornom rokenrolu neće ostati ravnodušan pri slušanju TTONTE. "I'll Be Your Ghost", "Christ or Cocaine" ili završna gargantuanska "The Anti-Kosmik Magik" samo su neki od bisera u ovoj perverznoj draguljarnici okultizma koja na paradoksalan način pokazuje neljudsku vitalnost rok muzike trenutka u kome živimo.

I'll Be Your Ghost