четвртак, 22. април 2010.

Korupcija

Napisaše Negri i Hart u svojoj čuvenoj post-levičarskoj Bibliji "Imperija" tezu po kojoj je "korupcija sve veća ukoliko je sistem savršeniji." Tačno. Sistem ne funkcioniše u kategorijama dobra i zla, on ili funkcioniše ili ne. Po tom kriterijumu se jedino i vrednuje njegova efikasnost. Kome je do morala, neka čita knjige ili pristupi crkvi.
I pošto su se miševi nabreklih džepova nagutali sira poslednjih nekoliko decenija, sistem (koji faktički nikad nije ni prestajao da postoji, upravo zato što ne valja) se preorijentisao na raspodelu mrvica i ostalih trunki oko kojih se vodi borba na život i smrt. Umotana u porozne floskule o demokratiji, ljudskim pravima, ljubavi prema životinjama i civilizaciji, ovakva sistemska praksa ostavlja arenu za gladijatore željne slave u kojoj je glavna premija ostaci sa stola za kojim su nekad sedeli veliki igrači.
Problem nastaje kada se pojave ljudi koji upiru prstom u sveopštu korupciju. U vreme koje je lišeno velikih ideala, ogrezlo u svojoj površnoj materijalnosti, teško da je moguće zamisliti individuu koja se (sa pravom) buni na kapitalistički totalitarizam, sredstvo za sužavanje mogućnosti mišljenja, pravo na drugačiji stav, sistem koji bestidno promoviše ulizivanje, žalosni monolit svesti i predatorsku logiku. Ne sumnjam, ima i takvih (moralnih) osoba, ali njihov glas se nikada ne čuje dovoljno glasno. Na njihovo mesto, mesto predvodnika, uglavnom dolaze bukači, koji protestuju ne zato što je korupcija loša i zato što je treba iskoreniti, već zato što oni, glavom i bradom, borci za opšte dobro, nisu ti koji uživaju njene plodove. Tako dolazimo do tačke u kojoj postaje preovlađujuće jasno da je svaki vidljivi bunt privid, i da će se ovakvo stanje stvari nesmetano regenerisati jer ima validnu potporu u degenerisanoj ljudskoj prirodi i rezonovanju. Ne postavlja se ni u najgrčevitijem suženju svesti pitanje da li prodati dupe, već samo za koliko, a ako ne znamo šta ćemo, tu su usrećitelji i humanisti da nam pomognu da izaberemo pravu (a u stvari jedinu moguću - njihovu!) opciju. Vremenom, njihovo mišljenje će postati naše, i onda ćemo se svi zagrliti u sreći i radosti koja će nas obasjati snagom jačom i od Sunca na nebeskom svodu.
Poražavajuća je činjenica da su se vremena koja se u današnjim interpretacijama istorije (s razlogom) tumače kao "diktatorska" odlikovala mnogo većim stepenom sloboda i tolerancijom, nego što je to slučaj danas kada obrisi demokratskog fašizma postaju i više nego jasni. Formula je jasna: veća sređenost sistema u direktnom je korelaciji sa sve manjom slobodom podanika. Demokratska nirvana sastoji se u ponovnom uvođenju verbalnog delikta, koji postaje osovina "bontona" u kome je unisonost po svakom pitanju ne samo potreba, već i obaveza svih članova društva. Liberalizam uostalom nikada nije mogao bez policija svih fela, što je žalosna tvrdnja koju će potvrditi i svaki liberal od integriteta, sa minimalnim uvidom u istorijske činjenice. Diktat mentalne higijene kao efikasno sredstvo anesteziranja kritičke svesti, baš kao i u svakom drugom slučaju čistunstva, postaje opsesija, opsesija koja je sama sebi cilj. I iako u sudstvu vlada nezapamćeni haos, iza svih tih umilnih, nasmejanih, demokratskih i civilizacijskih lica, čekaju dželati i kadije spremne da po kratkom postupku donesu red i poredak. Tako postavljeno, veći je greh čobana zato što smrdi na ovce, nego sređenog urbanog tipa koji lapa na sve strane i smeje sa sponzorušama. Logika čiji je krajnji domet krečenje fasade u prijatne nijanse, nema rešenje za rupu koja zjapi na krovu.
U nekoj drugoj, manje bolnoj situaciji, to bi bila legitimna društveno-politička opcija, ali stepen njene agresivnosti i, sledstveno tome, totalitarnosti, ovim očima otkriva nedostatak bilo kakvog jasnijeg kriterijuma po kome bi se ona sprovodila i doprinosila realnom boljitku zajednice. Na žalost, u doba kada pravda, popularnost, uspeh, duša i telo mogu da se kupe, postaje jasnije zašto je tako skrojen sistem u nemogućnosti da stvori objektivna dobra koja bi mu služila na čast. U najboljem slučaju, imamo posla sa vernim kopijama i tužnim podražavanjem. Kada je već kreativno defektan, jer počiva na principu ćara ili kratkotrajne slasti, sistem štancuje neprijatelje i tako maskira visoku tačku socijalnog ključanja koja se raspodeljuje na druga, vazda nebitn(ij)a društvena polja (gejevi, navijači, farma, veliki brat). Mediji i marektinške agencije, ujedinjene industrije laži, igraju veliku ulogu u ovoj difuziji beznačajnosti, alocirajući negativne energije na bezbednu udaljenost od žarišta kontrole i moći. U slučaju da ne pođeš za stadom i kokošima, ispadaš glup u društvu, i demonstriraš vrhunsku nekulturu, ma bezobrazluk. Takav vid permanentne presije i objašnjava zašto gomila pametnih, obrazovanih, časnih i čestitih osoba bira dobrovoljni ostrakizam, živeći svaki trenutak sa naumom osvajanja delića slobode za sebe (kada već ne može za dobrovoljno podjarmljene druge). Svratite do prve kladionice da bi vam bilo jasnije.
E sad, iako je ova slika prilično nevesela, ja ni izdaleka nisam pesimista. Ovakvo stanje stvari je neodrživo na duži vremenski rok, jer kada dogori do nokata, vatra će morati da se gasi, a sa njima će otići i dvorske dame i kultur-generali, uspešni, poznati, popularni i u trendu, a da iza njih ništa vredno pažnje neće ostati, što nije nikakav šok, jer se njihov posao i sastoji u prodavanju magle, inače odličnog metoda u procesu pumpanja ega. Vodeći borbu za puki opstanak, što dalje od zmijarnika i za druženje raspoloženih šakala, uporedo ću klimati glavom na sve pretnje, instrukcije i insinuacije, i dobro ću da pazim šta govorim... pazim šta govorim... šta govorim... govorim...

Imperfection, new temptation
Innocence will breed new life
Disillusion, desparation
Free my mind and let it rise
Mass enslavement, brutal torment
Tomorrow will they see it clear
Resurrection, disconnection
Substance that can make us fly without fear
Without fear

Never to be seen again
Ever to release the pain
Renewal of your mind

Female's poison, male aggression
Distance to reality
Foreign places, fallen kingdoms
Always keep secrets from me
Subliminal, disciplinal
the art of lying lives on and on
As we struggle, as we suffer
Inferior to life, renewal has begun

Isolation, illumination
Modern men embrace the light
War believers, peace deceivers
Remaining in eternal night
Politicians, fake musicians
Create no relationships
Hate frustrators, penetrators
Resistance from a path that should not exist

5 коментара:

Milja Lukic. Tu i tamo је рекао...

„Diktat mentalne higijene kao efikasno sredstvo anesteziranja kritičke svesti, baš kao i u svakom drugom slučaju čistunstva, postaje opsesija, opsesija koja je sama sebi cilj. I iako u sudstvu vlada nezapamćeni haos, iza svih tih umilnih, nasmejanih, demokratskih i civilizacijskih lica, čekaju dželati i kadije spremne da po kratkom postupku donesu red i poredak. Tako postavljeno, veći je greh čobana zato što smrdi na ovce, nego sređenog urbanog tipa koji lapa na sve strane i smeje sa sponzorušama. Logika čiji je krajnji domet krečenje fasade u prijatne nijanse, nema rešenje za rupu koja zjapi na krovu."
Ovo je, u stvari, dijagnoza.

Izrazi poput mentalne higijene, anesteziranja kritičke svesti... oborili su me s nogu.

Boris је рекао...

Jesi citao "Na mramornim liticama" od Jingera?

nasdvoje је рекао...

nisam, taj jinger me proganja vec godinama. imash?

Boris је рекао...

Na žalost ne.
Svojevremeno sam je pozajmio od ortaka sa kojim više nisam u kontaktu (ne znam ni da li je živ).
A i ja bih voleo da to ponovo pročitam. A taj ortak je imao i broj časopisa "Vidici" koji je u potpunosti bi posvećen njemu.

nasdvoje је рекао...

nije frka, pronaćićemo xD

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.