Rick Tomlinson je gitarista koji, sudeći po njegovom opusu, obožava početke. Pre tri godine počastio je sladokusce istoimenim debijem akta Voice of the Seven Woods na kome je demonstrirao svoju akustičnu zaljubljenost u gitarski Istok, spletom prefriganih i omamljujućih tema. Pošto je na toj ploči bio utisnut sam vrh diskografske ponude za tu godinu, Tomlinson, dečko iz Boltona, skupio je ekipu i kao član novokomponovanog trojca okrenuo novi list.
U poređenju sa meditativno-zapaljivim debijem, nova ekipa je skupljena sa očiglednom namerom da zapali meditativnost i odvede um slušaoca u predele nesaznajnog. Nova ploča je raskrsnica na kojoj stoji upaljeno zeleno svetlo svim učesnicima u saobraćaju. Stari folk-oriental kamion susreće se sa klasičnim psych-rock oldtajmerom, kako bi u karavanu odjezdili zajedno u večnost. Tema Kommune najavljuje raskoš novootkrivenog horizonta, dok numera The Burning Mountain predstavlja uvid u stanje na putevima - autostrada prosto gori pod naletima elektrifikovanih poljubaca strasne egzotike.
Osetivši slobodu metafizičke ekstenzije svog produbljenog izraza, Tomlinson se brzometno vraća svojim korenima u Dry Leaves, koja suvereno dokazuje da se i mirnijom, relaksiranom vožnjom stiže do beskonačnosti. Takav duh zaposeda i narednu Dalalven, da bi Cylinders i Set Fire To The Forest podsetili da ranije demonstrirani duh rokerskog varvarstva nije bio slučajno nabačeni kapric, već preka potreba razigranih prstiju dobro podmazane mašine.
Završna Disappearances svojom folkerskom nadahnutošću koja u sebe uključuje i prigodan napev, je ukusni obrok iz lonca koji se krčka na tihoj vatri još od recimo 1965. godine. Svojim enigmatičnim ramom ona zaokružuje ovo izdanje retko mistične aure, izdanja na kome stoji godina proizvodnje, ali ne i rok trajanja.
Svim nadobudnim genijalcima koji već decenijama unazad pišu umrlice za rok(enrol) treba poslati ovaj album umesto odgovora, sve zajedno sa ašovom za samosahranjivanje. Jebo sliku svoju, sad pomalo zvučim kao neki odrtaveli hipik sa lambordžinijem u garaži i dosta nula na štekovanom računu na Kajmanskim ostrvima, ali vas ta moja nesmotrenost neće sprečiti da se provozate na ovom gromovitom ringišpilu. Javite se kad stignete.
The Burning Mountain
U poređenju sa meditativno-zapaljivim debijem, nova ekipa je skupljena sa očiglednom namerom da zapali meditativnost i odvede um slušaoca u predele nesaznajnog. Nova ploča je raskrsnica na kojoj stoji upaljeno zeleno svetlo svim učesnicima u saobraćaju. Stari folk-oriental kamion susreće se sa klasičnim psych-rock oldtajmerom, kako bi u karavanu odjezdili zajedno u večnost. Tema Kommune najavljuje raskoš novootkrivenog horizonta, dok numera The Burning Mountain predstavlja uvid u stanje na putevima - autostrada prosto gori pod naletima elektrifikovanih poljubaca strasne egzotike.
Osetivši slobodu metafizičke ekstenzije svog produbljenog izraza, Tomlinson se brzometno vraća svojim korenima u Dry Leaves, koja suvereno dokazuje da se i mirnijom, relaksiranom vožnjom stiže do beskonačnosti. Takav duh zaposeda i narednu Dalalven, da bi Cylinders i Set Fire To The Forest podsetili da ranije demonstrirani duh rokerskog varvarstva nije bio slučajno nabačeni kapric, već preka potreba razigranih prstiju dobro podmazane mašine.
Završna Disappearances svojom folkerskom nadahnutošću koja u sebe uključuje i prigodan napev, je ukusni obrok iz lonca koji se krčka na tihoj vatri još od recimo 1965. godine. Svojim enigmatičnim ramom ona zaokružuje ovo izdanje retko mistične aure, izdanja na kome stoji godina proizvodnje, ali ne i rok trajanja.
Svim nadobudnim genijalcima koji već decenijama unazad pišu umrlice za rok(enrol) treba poslati ovaj album umesto odgovora, sve zajedno sa ašovom za samosahranjivanje. Jebo sliku svoju, sad pomalo zvučim kao neki odrtaveli hipik sa lambordžinijem u garaži i dosta nula na štekovanom računu na Kajmanskim ostrvima, ali vas ta moja nesmotrenost neće sprečiti da se provozate na ovom gromovitom ringišpilu. Javite se kad stignete.
The Burning Mountain
Постови
Нема коментара:
Постави коментар