Island - S/T (Zeitgeister Music/Vendlus)

Vašingtonska etiketa Vendlus već duži niz ogidna unazad svojim izdanjima predstavlja sinonim za nešto durgačija izdanja teže provinijencije. Iako dobrodošlo eklektična u svojoj izdavačkoj politici, ova kuća je predominantno izgradila svoju reputaciju objavljujući izdanja neobičnih metal bendova sa raznih strana sveta. Dovoljno je pomenuti Grayceon, na primer, bend čiji je debi iz 2007. jedan od kreativnih vrhunaca metal muzike kada se govori o deceniji na izmaku (drugi album je već bio prilično razočarenje).
Već pri prvom susretu sa drugim (ili prvim, ako ne računamo best of kompilaciju EP i demo snimaka Orakel iz 2008. godine) albumom bonskih gitaroša bledunjavog imena Island, nije teško zaključiti jasnu vezu sa neobičnim izdavačem. Ako zanemarimo izvesne veze sa metal scenom, ono što se može čuti na ovom albumu i nije metal muzika.
Članovi grupe su ujedno i članovi sastava Walborg (isto objavljuje izdanja za Vendlus) a među njima i Florian Toyka, multinstrumentalista, deo sjajne (post) blek metal ekipe Klabautamann. Ovde od đavolski intoniranog metala nema ni traga, ali je zato jasno izražen umetnički poriv da se notama i harmonijama verno opiše duh nešto drugačijeg crnila, stanja duše koji se naziva melanholija, verno prenesenog i na omotnicu ploče, koju potpisuje Zeng Mi.
Album je inače sniman više od dve godine, još pre četiri leta je završen, a onda se čekao pogodan trenutak da ugleda svetlost dana. Godine u šteku ovakvim albumima nisu nikakva smetnja, pošto je naboj koji se nalazi u temelju njihovog karaktera izraženo vanvremenski. Čitava ploča odiše poetskom percepcijom uzvišenog osećanja postojanja, gledanog kroz naočare naglašene smirenosti koja se javlja usled prevelikih nanosa tuge na fragilnoj i trošnoj duši.
I dok uvodna Jukai solidno funkcioniše unutar tako opisanog koordinatnog sistema, numere koje slede nemaju istančan individualni kvalitet da bi bile pomenute, već se potpomažu kako bi na svojim leđima iznele teret skladnosti celine. Kako se sve više udaljava od uvodne intrige, ploča daljim svojim trajanjem postaje previše eterična i ravna, uprkos visokim standardima koje sa lakoćom postavlja. Dakle, reč je o slabosti koja se javlja usled pomanjkanja slabosti, a izvesnu utehu bi trebalo da predstavlja spoznaja da nisu svi metalci agresivno nastrojeni, pa će se znatiželjniji slušaoci koji robuju uvreženim stereotipima sigurno iznenaditi.
Nekoliko