DaVinci - The Day the Turf Stood Still (Sweetbreads Creative Collective)

Čim neko iz hip hop sveta sebe naziva DaVinci prvo što pomislite da je opet reč o kičerajskom danku koji odavno vlada u ovom segmentu američke muzičke scene. Ipak, pošto, posebno u ovom delu industrije ništa nije onako kao što izgleda, se uverite da momak, uprkos neprivlačnom pakovanju ima proizvod i zna igru, očekujete sa ovog debija ništa manje nego renesansu.
Zaista, ako renesansa označava povratak korenima, DaVinci zaslužuje ovaj laskavi epitet uz svoje ime. Iako se vuče po ulicama Filmora, kraja u San Francisku u kome je živela siromašna, mahom obojena populacija pre nego što su u procesu gentrifikacije na to područje stigli lovatori fenseri, njegova duša je na Istočnoj obali. I to baš sa onog uličnog ćoška na kome se šapuću priče za koje nema mesta u "našim" sredstvima informisanja.
DaVinci se ne zamara uobičajenim budulaštinama, ne pripovedajući svojim blago promuklim & šaputavim glasom storije o kučkama, prangijama i separeima. Ne, on je od onih uličnih ratnika koji iz dana u dana preživljava, utiskujući svojim repovanjem trag sopstvenog geto postojanja u vremenu. U tom smislu gledano, DaVinci je hroničar američke svakodnevice daleko od primamljive obamologije u kojoj će svakog dana biti sve bolje, evo samo što nije.
Nažalost, TDTTSS je predugačak album. Monolitnog, prigušeno-prijatnog zvuka, on u sebi ne nalazi snagu za reinvenciju i konstantnu zanimljivost, te nakon nekoliko lako pamtljivih uvodnih komada, ostatak ove ploče se svodi na repeticiju koja ulazi na jedno a izlazi na drugo uvo. No sama činjenica da je neko iz andergraunda skrenuo pažnju na sebe u širim okvirima, dovoljno govori ako ne o kvalitetu, onda sigurno o potencijalu.
Uprkos zamerci na račun dužine izdanja, DaVinci je dragocen svedok da hip hop u svojoj golemosti ispod površine krije još rezervi energije i kreativnosti, koji bi oplođene daljim usavršavanjem mogle da predstavljaju zgodnu protivtežu današnjem mejnstrimu. U naumu da vrati golden era zvuk na mapu, DaVinci je samo delimično uspeo, u šta se i sami možete besplatno uveriti, no i ovakva podsećanja na bolje juče ponekad život znače jer obećavaju podnošljivije sutra.