петак, 28. мај 2010.

Last Temptation of Christ (Martin Scorcese, 1988)

Na redu je još jedno ostvarenje iz edicije "filmovi o kojima se dosta pričalo ali ih nisam pogledao do sad". Priča se da je Scorsese pristao da režira nedorečenu "Boju novca" samo da bi ekranizovao škakljivo delo grčkog pisca Nikosa Kazancakisa. To ti je život: na nekoliko stvari koje uradiš zato što moraš, dođe po jedan trenutak oduška u kome radiš ono što želiš. Naravno, ako imaš tri daske u glavi. Ko razori tu ravnotežu ili će prestati da želi ili će mu čitav život biti pod moranjem. Taj životni balans je podesan instrument za merenje ispunjenosti/sreće u svakoj ličnoj egzistenciji.
Pošto sam odlgedao film u ležećem položaju najčešće široko razjapljenih usta, isprva nisam želeo da pišem o njemu pre nego što ga pogledam ponovo. Inače se smejem boljoj polovini nasdvoje što gleda filmove o kojima piše po nekoliko puta. Imamo i jednog dragog prijatelja kome sam se podsmevao što do tančina skenira vizualne predmete interesovanja, do potpune apsorpcije dela. Živeo sam u lagodnoj hladovini ruganja, a onda sam primetio da lagano postajem jedan od njih.
Naposletku, pala je odluka da pišem o flimu sad, a za naknadna gledanja će ionako biti još prilika. Markirao sam ljude koji nisu pogledali film do sada, pa ćemo ga gledati zajedno. Već unapred znam da će da odlepe. Kada američki film zaboravi na česte istorijske omaške i veštačka dizanja tenzije, onda je, onako samouveren i ležeran, praktično savršen.
Na adresu nasdvoje stigle su i pritužbe u kojima se podvlači zazor od čitanja naših filmskih recenzija, jer suviše otkrivamo radnju, ili što bi pop fanatici rekli "spojlerišemo". Ne znam, koliko je ta primedba na mestu, pošto se i sam ubrajam u one koji izbegavaju prikaze filmova iz sličnih razloga. U ovom konkretnom slučaju, razloga za brigu nema, pošto je radnja već opisana u Bibliji. A u njoj znate šta sve ima, pa čak i ako je niste čitali (moj slučaj).
Ali, teško da ćete ostati ravnodušni na poetičnu elokventnost scenarija koji je znalački potpisao Pol Šreder uspevajući da dopre do večnih psiholoških dilema i pitanja u životu čoveka, na uverljivu rolu Isusa u izvođenju Viljema Defoa, sugestivnu muziku Petera Gabriela i suvu genijalnost Kazancakisa koji se drznuo da umetnički rovari po pisanim relikvijama hrišćanstva. To je filmu i donelo oreol kontraverze - pa je tako pariski bioskop u kome je održana premijera bio zasut koktelima iz Molotovljevog menija, a dan-danas film je zabranjen na Filipinima i u Singapuru, dok je u Turskoj i nekim zemljama Latinske Amerike bio na tankom ledu godinama. Ako ste gledali film znate zašto, ako niste, krajnje je vreme.

10 коментара:

koneyn је рекао...

Spojler ili ne, za mene ovo ostaje najpre film sa jednim od najboljih i najubedljivijih obrta ikad. Iskreno, dobar deo filma do tog razrešenja mi nije ostavio naročito jak utisak, i slabo se sećam scena, ali poslednja četvrtina je ono što baš daje smisao svemu.

Svojevrstan omaž ovom filmu se nalazi i u (meni konfuznom i "lažno dubokom") Donnie Darko-u, što zbog nekih "trivia" detalja, što zbog adaptacije pomenutog obrta.

prešlicavanje је рекао...

A zamisli kako su nama bila otvorena usta do poda pre dvadesetak godina, u bioskopu u Domu Omladine... ;O

nasdvoje је рекао...

koneyn, nisam gledao donija, mada znam da ga žena voli iako je kritički nastrojena prema njemu.

krivokuća, hehehe, super je bioskop u dob-u. :)

Đorđe Kalijadis је рекао...

Ozloglašeni Kazancakis! Dobar je i Grk Zorba. Mislim da kao predložak ne zaostaje za Last Temptation of Christ, ali je ovaj zbog tematike i kontroverze ostavljao veći utisak, mada su se na tu priču lepili i mnogi intelektualni snobovi.

nasdvoje је рекао...

istina. e gledao sam i grka zorbu ranije. odličan film. moraću da pročitam neke nikosove knjige, ne znam da li ih ima kod nas :)

Đorđe Kalijadis је рекао...

Imaš "Avanture Aleksisa Zorbasa" izdanje "Reč i misao".

nasdvoje је рекао...

e super, baš ću da obratim pažnju. hrista niko nije imao herca da objavi?

ves је рекао...

"Markirao sam ljude koji nisu pogledali film do sada, pa ćemo ga gledati zajedno"

Prijavljujem se ;)

nasdvoje је рекао...

izgleda je izdala Prosveta al pod nazivom Poslednje iskušenje

Aleksandar Maksimović је рекао...

Ja uzeo 'Poslednje Iskushenje' na proshlom sajmu knjiga za 250 din chini mi se. Trip je kad chitash knjigu da nikad ne pomislish na William Defoe-a kad se pojavljuje Isus, al zato uvek na Harvey Keitel-a kad je u pitanju Juda. A ovaj drugi je onomad bash isprozivan za prikaz Jude. Mislim da je chak dobio i Zlatnu Malinu:)

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.