The Scottish Enlightenment - St. Thomas (Armellodie)

Pod škotskim prosvetiteljstvom podrazumeva se epoha koja obuhvata dobar deo mahom druge polovine 18. veka. Tada je na severu britanskog ostrva zabeležena pojačana intelektualna aktivnost: imena Dejvida Hjuma, Adama Smita pa čak i Adama Fergusona su, između ostalih, poznata svakom studentu društvenih nauka. 

Kad smo već kod poslednjeg, on je zajedno sa Tomasom Ridom i Dagaldom Stjuartom definisao filosofsku školu tzv. zdravorazumskog realizma kojom je skepticizam Loka i Hjuma koji je dovodio htišćanstvo u pitanje odbačen kao apsurdan. Ova škola mišljenja posebno se primila na američko tlo.

Ima neke fine ironije u činjenici da bend ovog imena na svom dugosvirajućem debiju gaji čudnovati ali uravnoteženi americana pristup. Znalačke vinjete na gitari podsećaju na odmetništvo grupe Calexico iz njenih najboljih dana. No, to je samo jedan (doduše važan) delić zvučnog identiteta ove istinski osvežavajuće grupe.

U najkraćim crtama, ako zamislite Low kako pokušavaju da skinu Mogwai, dobili ste suma sumarum zvuka na ostvarenju svetačkog imena. Da sve bude još zanimljivije, ne bih mogao da se pohvalim da sam neki fan ijednog od oba pomenuta benda (postokeri su mi uglavnom bili dosadnjikavi, dok me hrišćani s lakoćom uvlače u suicidalna raspoloženja), ali me ozbiljna sporost i polagano sagorevanje do boemskih ekscesa njihovih škotskih rođaka isprve oborilo sa nogu. Kada se tome doda zdrava doza kejvovske, hrišćanstvom inspirisane, grešnosti jasno je da su Scottish Enlightenment pronašli recept da od poznatih, visokokvalitetnih sastojaka spreme potpuno samosvojan i prepoznatljiv zvučni identitet okajavanja i katarze bez zadrške koji u sebi krije vanrednu lepotu ukletosti zavejanih crkava na krajnjem severu.

St. Thomas je savršeni zimski album. Posebno dobro funkcioniše u motorizovanom okruženju, dok uljuljkani u uspavljujući sentiment kroz prozor posmatrate snežni pir. Jedan od najjačih debija sezone na koji je ovaj par ušiju nabasao.


The First Will Be Last