Tanjenje tajne

Ujed Motorne Testere - Dobar drug

Pomalo u senci izglasavanja mirotočive rezolucije i velikog kontinentalnog uspeha košarkaša jednog beogradskog kluba, kroz sredstva javnog informisanja provukla se vest da je rukovodstvo gimnazije u Zaječaru izabralo učenike jednog odelenja kao pokusne kuniće u najnovijem tehnološkom ogledu. Roditelji učenika tog razreda sada će putem globalne mreže biti u prilici da budu u toku sa uspehom svoje dece i bez njihovih izveštaja. I ne samo to, moći će i da vide kada je njihovo čedo izostalo sa nekog časa, ili bilo izbačeno sa istog.
Deca naravno nisu bila oduševljena, ali je odmah zabeleženo da je popravljeno zalaganje na časovima, smanjen broj izostanaka, a uočen je i trend boljih ocena. Zaječarska gimnazija nije prva u ovom preko potrebnom osavremenjivanju, pošto je Tehnička škola u Prijepolju uvela novotariju u svoje funkcionisanje još prethodne školske godine. I to nije sve - na lični zahtev, roditelji mogu dobiti raport sa školskog fronta i putem e-maila, ali i SMS porukom. Tvorci softvera, naravno, hvale svoj proizvod, za koji kažu da je najjeftiniji u regionu, ali da ostale škole nemaju sluha da ga uvedu u svoje pedagoški rad. Za sad.
Priznajem da sam se, onako baš iz petnih žila, stresao na ovu vest, pomislivši na sekund kako mi je veoma drago što više nisam učenik. Da je kojim slučajem ovoj tehnološki prodor u obrazovni sistem naše zemlje došao u vreme kada sam kunjao u klupi, ne verujem da bi mi bilo prijatno u sopstvenoj koži usled svih tih neopravdanih časova sa kojih sam izostajao, i posebno, silnih kečeva koji su se množili tokom godine, a zatim, kao rukom odneseni, bivali prepravljani u dvojke tokom poslednje nedelje škole.



Orvel se sigurno smeška iz groba, mada je u njegovoj rodnoj državi sve što se miče već odavno pod budnim okom CCTV kamera. Iako se u zvaničnim viđenjima sadašnje civilizacije vidi kao sredstvo emancipacije, novija tehnološka istorija otkriva da je upravo to sredstvo u rukama ljudi samo još jedan oblik porobljavanja, dakako efikasniji i precizniji. Sećamo se da se pre nekoliko godina u srpske škole masovno uvodio test na droge, koje inače ta ista država koja se tako intenzivno bori protiv svih modernih pošasti, toleriše straobalne količine istih na ulicama naših gradova, ako ih već sama ne distribuira, a meni je teško da zamislim da se ti unosni dilovi dešavaju bez prisustva njenih činovnika i najamnika koji zarađuju na nesreći svog naroda, tvoreći vrzino kolo nastalo usled činjenice da ovde ima previše slobodnog vremena koje nije moguće popuniti zdravim radnim navikama, jer se država bacila u potrošnju, umesto u osmišljavanje proizvodnje. Time će se baviti neko drugi, evo mogu nadgledana, istraumirana deca.
Lov na veštice nije ništa novo. Kad sistem ne funkcioniše, mora postojati privid da je sve u redu. Nismo mi krivi. Krivi su Srbi. Krivi su Šiptari, Balije i Ustaše. Kriva je međunarodna zajednica. Kriva su deca. Krivi su navijači. Krivi su Cigani. Krivi su Crnci. Krivi su klinci koji žvrljaju grafite. Krive su sekte. Krivi su pušači. Krive su turbo-folk zvezde. Mi smo ispravni u toj moralnoj mimikriji. Naš je prst uvek uperen u dobrom pravcu, suprotnom od onog gde se nalazimo. Zaslužujemo čistu savest koju redovno usisavamo lažnim osmesima i lekovima za smirenje.


Nadimač - Dlake na Sapunu

Intervencijom analgetika ili nečim drugim, jadni Zaječarci se polako navikavaju na fenomenalnu životnu činjenicu udisanja zagađenog vazduha pod stalnom prismotrom. XXI vek ne prihvata igru žmurke ni u kom vidu, osim u virtualnom. Nema više pušenja cigareta u babinom podrumu, krađe jabuka iz komšijinog dvorišta, zataškavanja trenutnog školskog brodoloma i svih onih sitnih nestašluka koji blagotvorno pomažu formiranje ličnosti, upućujući decu da upoznaju i osete svoje lično ja. Sedi kući igraj video-igre, mada znaš, nije ni to zdravo ("Zdrave" su roditeljske projekcije uspeha: "A šta misliš o tome da postaneš teniser kao Novak Đoković?", "Jednog dana ćeš biti popularna kao Seka Aleksić!", pa ti vidi da li ćeš da omaneš i postaneš slučaj za žaljenje u prestoničkim kul kafićima). Umesto pospešivanja individualnosti, kreacije i slobode izbora u životu, kao vrhunski domet slobode ponuđena je bespogovorna poslušnost, bauljanje po utabanim stazama, vrline koje će ionako na prvoj administrativnoj okuci zameniti prljava igra đonova, neotesanost i vitlanje naoštrenim sekirama. Ali prihvata se u principu sve što rade i ostale vune u stadu, uostalom, one koje uspeju da se snađu u tom dopuštenom remplovanju.


Termiti - Mama, s razlogom se brineš

Čitava ova nevesela slika dakako je totalitarnija od svega što je aktualnoj ekonomskoj formaciji prethodilo. U samoj suštini prosvetiteljstva ne čuči, kako se uvreženo misli, borba protiv autoriteta tradicije i saznanje koje će doprineti sveopštem blagostanju. Naprotiv, reč je o krstaškom pohodu protiv tajne u bilo kom obliku, sa uzvišenim imenom transparentnosti na usnama krvožednih vitezova, koji ne traže puno, samo da im deca "uspeju u životu". Sve se mora znati. Nisi sam na ovom svetu.
Ovakav "high-tech" scenario u kome vidljivost igra glavnu ulogu ne primenjuje se baš uzorno u lingvističkom domenu javnog života. S jedne strane, tamo gde bi trebalo da se biraju reči, to se uglavnom ne čini, pa ćete neku facu ničim izazvanu videti kako optužuje nekog drugog "da laže", umesto da "ne govori istinu", da upotrebimo jedan slikovit primer. Uglavnom zvaničnike ove zemlje, kao putare sneg u zimu, iznenade kamere, uvek nas neki likovi koji kao da su "pali sa kruške" predstavljaju, informišu, daju izjave. S druge strane, kad god je neka činjenično važna situacija u pitanju, sa tehničkom revnošću se pristupa friziranju jezika i ulepšavanju sivila voajerokratije u kome se angažuju svi poetski resursi ove zemlje, tada se tajna jedino ne tanji jer nije lepo, onako estetski, kako samo teror slika može da udesi.
U tako skockanom ambijentu naša deca neće više moći da kriju ocene pred svojim roditeljima, saterani uza zid mlazom ledene vode kao zatvorenici u samici. Braniće im se i gledanje nasilnih filmova i slušanje seljačke muzike, jer znate, ni to nije lepo. Ukratko, sav će se teret dvoličnog sveta i mirne savesti roditelja položiti na njihova nejaka pleća. Sutra će biti još gori od nas, licemernih, dupeuvlakačkih, loših, prljavih, pokvarenih, iskompleksiranih, zavidnih i zlih ljudi. I to ćemo mirne duše i dalje nazivati progresom.