Kellermensch - S/T (Persona Non Grata/Target Distribution)

-Vidi ih intelektualci, bila je prva impresija nemuzikalnije polovine nasdvoje pri premijernom (video) susretu sa danskim sastavom Kellermensch. Odista, grupa koja sebi da ime inspirisana "Zapisima iz podzemlja" Dostojevskog, već je sama po sebi predodređena da stvara muziku koja nije za zabavu.
Muzički susret sa debijem momaka iz evropskog carstva paštete i plavog sira počinje kao da je vaskrsli Roj Orbison ponovo zajahao svog vranca a zatim svetu otkrio svoju novootkrivenu ljubav prema metalu. Četrdesetak minuta kasnije, slušalac, zatečen, ima utisak kao da je skitska horda na četvoronošcima poništila pa ponovo oživela njegovo biće.
Retki kritičari koji su se do sad uhvatili ovog albuma a da svoje misli ne izražavaju na skandinavskim narečjima kao da su se utrkivali ko će dati besmisleniju kategorizaciju muzike koja se može čuti na ovoj ploči. Umesto tog ćoravog posla, čini se smislenije apostrofirati najzvučnije delove ovog kompleksnog audio mozaika čija je glavna vrlina, začudo, pitkost i majstorska jednostavnost bogato ukrašena znalački razbacanim instrumentalnim ornamentima.
Nema sumnje da su Kellermensch metal bend, i to onaj koji pripada post-metal sazvučju. Za slabije informisane, to znači da je ovo metal album iako na njemu nema samo metala. Čega onda ima? Osim paklenih vokala koji u elegično-melanholičnim putešestvijima Skandinavaca nesumnjivo imaju ulogu agresivne katarze,(uparenih sa ništa manje zlonamernim rifovima), tu su još najmanje dva kraka. Prvi je neo-klasični - dobrano začinjen gudačima, klavirom i drugim istorijski proverenim izvorima spiritualnih đakonija. Drugi je, najkraće rečeno, rok tradicionalizam, upečatljiv i po izboru obrada na ovoj ploči. Ima ih dve - prva je monstruozno viđenje Waitsove Dirt in the Ground, dok se pri kraju albuma našlo mesta i za Youngovu Don't Let It Bring You Down.
Ove dve pesme se prirodno uklapaju u ostatak audio ponude, što govori da su novajlije iz Esbjerga maltene cedile suvu drenovinu iz sebe za potrebe ovog izdanja. Trud se, kao i uvek, isplatio jer na albumu praktično nema praznog hoda u istraživanju tamnih kutaka ljudske duše. Ovom pločom se nastavlja berićetni niz metalske ponude iz ove godine, ako niste gadljivi na metal koji sam sebe transcendira. Bilo kako bilo, jedno je sigurno, ovo je novi bend za Nikolu Vranjkovića.