Denseland - Chunk (Mosz)

Dragoceni, ma vitalni su oni trenuci kada se iz usta uz neizostavnu psovku otme konstatacija koliko je svet mali. Tada, bar u jednom kvantumu vremena ponovo se uspostavlja davno izgubljeni poredak smisla koji je visio u vazduhu kao nedostižni ideal, ostavljajući haos da se koprca u sopstvenoj nevažnosti. Lepota života sastoji se u učestalosti ovakvih situacija. Poslednja takva koje se meni dogodila vezana je za Davida Mossa.
Kao neko ko je u ranim godinama života egzistencijalno (nikada i slušalački, mada je Točak #1 i u ovom notesu najboljosti kada je gitarenje u pitanju) bio vezan za određene članove grupe Smak, kroz maglu se sećam da su u tom rokerskom kružoku defilovali i razni stranci čiji me je izgovor srpskog jezika izrazito veselio. Uostalom, bolje da ne pričam ja, neka se Moss, čovek koji je sa Točkom sarađivao u nekoliko navrata izjasni sam (što se tiče nekih zajedničkih poznanika posebno je bitan (i neverovatno duhovit) treći deo storije). Od tada je prošlo dosta vremena, ova bestragija je odista otišla bestraga, a Moss je i dalje svirao perkusije, vremenom usavršavajući svoj vokal sve do nivoa da je danas ovenčan titulom "Karuzo avangarde". Lik koji u svojoj nepreglednoj diskografiji ima upisane kolaboracije sa Artoom Lindsayem, Fredom Frithom i Billom Lasswellom sve ove godine ne miruje, što mu brojne stipendije (Gugenhajm, nemačka, belgijska itd.) omogućavaju.
Pre nekoliko godina, i to baš u Kragujevcu u gluvo doba noći slušao sam kultni Treći program na kome se mogla čuti najavangardnija moguća muzika. Smoreni ali i dostojanstveni spiker je naznačio da je u tome što smo tad slušali učestvovao i Moss, "naš stari poznanik iz vremena grupe Smak", ali to je bilo vreme pre rezača diskova i internet obilja. Vremena su se u međuvremenu promenila i Moss se za Denseland potrebe u Berlinu uortačio sa nemačkim muzičarima Hannesom Stroblom i Hanom Liechtmannom.
Sudeći po etiketi, prosečno upućeni diskofil bi očekivao neki malo uvrnutiji "disko" zvuk, no na Chunku samo uvrnutost caruje. Reč je o onom tipu albuma sa kojim pređete celokupan love/hate odnos - prvo mislte da je užas, onda ne možete to više da tvrdite ali se osećate izuzetno tupavo, da bi ovu nelagodu zamenilo dobrodošlo otkriće da vam se čudesna zvučna neman zapatila pod kožom i nema nameru da se odatle miče.
Chunk dominantno ukida sve žanrovske sheme suvereno transcendirajući sve ono progresivno bulažnjenje trenutka (dubstep, drone, improv) koje se svodi na otužnu reciklažu istinski subverzivne prošlosti, predstavljajući izrazito intenzivno slušalačko iskustvo. Švapska ritam sekcija gruva svojom pedantnošću sve u 16, dok Moss nervoznim perkusijama i ekspresivnim glasom do neizdrža ubedljivo slika stanje anksiozne konfuzije urbane današnjice, i da, bilo bi dobro baciti pogled na lirički deo čitave priče (čekamo povoljnu priliku). Fanovi grupe Smak bi se šokirali od preneraženosti po slušanju nekoliko desetina sekundi ove sumanute ploče, ali, haha, nisu jedini koji bi tako reagovali. Za povoljnije utiske potrebno je (mnogo) više strpljenja, te čarobne, alavima nepoznate, vrednosti.

StrimČitavogAlbuma