Triptykon - Eparistera Daimones (Prowling Death/Century Media)

Teško da bi i jedna smislenija istorija avangardnijeg krila metal muzike mogla da prođe bez pominjanja grupa Hellhammer i Celtic Frost. Pevač ovih sastava svojevremeno je bio Tom G. Fischer aka Tom Warrior, koji se obreo na čelu sastava Tryptikon. Eparistera Daimones (izraz označava neku kroulijansku vradžbinu, bukvalan prevod s grčkog "s leva, demoni") je debi album ovog sastava koji se pojavio u martu ove godine.
Tryptikon je nastao na pepelu Celtic Frost, jednog od tri najvažnijih metal bendova svih vremena, koji se posle dugogodišnje pauze vratio 2006. godine albumom "Monotheist", hvaljenog sa svih živih strana. Nisam u prilici da potvrdim bilo šta o kvalitetu ove ploče jer istu nisam mogao da slušam duže od 30 sekundi, pa sam iz druge ruke čuo da je album predstavljao zaokret ka Neurosis sludge/doom zvuku. Avaj, članovi grupe su se nešto baš gadno zakačili, Fischer je lupio šakom o sto, osnovao Triptykon i rekao da Celtic Frost, što se njega tiče, više nikada neće postojati.
Eparistera Daimones je tako ploča koja se može smatrati za nastavljača Monotheista, pošto je u pitanju materijal koji je Fischer pisao za tu hipotetičku ploču, koja na kraju nikad nije ni snimljena. Pogled na omot otkriva nastavak dugogodišnje saradnje SF legende H. R. Gigera sa ciriškim bendom, koji su još za potrebe legendarne ploče Into the Pandemonium (1987), albuma-utemeljivača drugačijeg metala, udružili zemljačke snage u originalnu kreativnu viziju. Dok se tamo negde u svetu kao od šale dešavaju ovakve stvari, ovde i dalje vladaju sumanute percepcije o metalu kao umetnosti koja zaslužuje podsmeh i prezir, iako je jedina istina da se u ovom slučaju treba smejati isključivo onima koji se prvi smeju, pa su im posle puna usta nekakve tolerancije.
Iako na pragu šeste decenije života, Fischer u sebi i dalje gaji strast prema moći zvuka pa je Eparistera Daimones u tom smislu nagruvan do panja, više vođen željom da ogluvi svoje slušaoce nego da ih zbrza (to je mladalački sentiment). Svoje golemo muzičko iskustvo, pevač i gitarista usmerava u pravcu težine te su rifovi očekivano brutalni, na granici između pomenutog sludgea i industrial metala, ne previše daleko od onoga što su u prethodnoj deceniji radili Strapping Young Lad. Upliv u druge, eteričnije vode može se čuti u trip hopičnoj My Pain, koju Fischer posvećuje ljubavi svog života.
Na tekstualnom frontu, Fischer je izbacio toliko žuči, mizerije i crnih misli da svaka povređena duša ili mizantrop ima čemu da se raduje. Kako sam kaže, inspiracija mu je bila situacija vezana za prethodni bend. Da imam 15 godina manje, Eparistera Daimones bi bio obavezan deo mog odrastanja. Pošto se to desilo bez ovog izdanja, mogu samo da konstatujem da mi je drago što i pokolenja nakon mene imaju priliku da se razvijaju u dobrom, fatalnom smeru.


Goetia

Satan, savior, father
Lord, constructor of my world
Master, destroyer, redeemer
Guide me, I am the open wound

Under a frozen sun
Under a burning moon
All shall be revealed
Under the morning star

Lord, have mercy upon me
Guilt has ravaged this my flesh
Lord, have mercy upon me
Thine shall be this mortal soul

Son, messiah, deceiver
Pale like bloodless human veins
Sickness, darkness, decay
Mankind shall drown in its delusions

Bearer of light, thou haveth fallen from heaven
Evoke thy servents and release their eternal spell
My heart is black, my heart is dead
Spirits enter into me, let me ascend

Lie upon lie, mankind shall die