The Black Dog - Music For Real Airports (Soma Quality)

Legendarni electro akt iz Šefilda The Black Dog nedavno se oglasio novim albumom koji se može tumačiti i kao nastavak i kao raskid unutar opusa grupe. U odnosu na prošli album, odlični Further Vexations, Music For The Real Airports predstavlja nastavak izražavanja distopičnog socijalnog nezadovoljstva u elektronskoj formi. Raskid se ogleda u tome što je muzički fokus pomeren, tako da sada imamo priliku da se prepustimo čujno ambijentalnijem zvuku nego što je to bio slučaj pre godinu dana.
Nije to slučajno, pošto je ova ploča već i po svom nazivu replika na poznati ambijentalni rad Briana Ena, objavljen pre nekih 30 i kusur godina, kada je ova vrsta muzika prvi put i definisana ovim terminom. Želja šefildske ekipe je da prigodnom muzikom dočaraju aerodromsku atmosferu, za koju opravdano veruju da osim komfora putovanja simboliše i generiše strah kao osnovnu odliku savremenog društva.
U tu svrhu, The Black Dog, kao umetnici koji često putuju, usnimili su dosta časova terenskiog materijala, zabeleženog po raznoraznim aerodromima, zatim ga umiksovali sa sopstvenom nebesko-mračnom vizijom ambijentalne muzike u želji da prenesu emociju koju u njima budi ovaj polu-javni prostor. Pogađate, tu je tačka razilaženja sa Enom potpuna. Želja inspiratora ove ploče je bila da pruži prijatni zvučni sedativ putnicima namernicima, dok The Black Dog takvih namera uopšte nemaju, pošto ne žele da učestvuju u "lažnom utopizmu".
Kao i sam koncept, i struktura ploče je brižljivo zamišljena, sa temama koje obrađuju po jedan segment aerodromske svakodnevice zgužvanih likova i zgužvano zapakovanih stvari u prtljagu - od terminala preko pasoške kontrole pa sve do parkinga ispred vazdušne luke. Stilski odabir će najviše razveseliti ljubitelje droniranih zvukopisa, dok je za ljubitelje čvršćih bitova ostavljen po koji slasni komad kao što je Strip Light Hate i zaključna Business Car Park 9.
Sami autori napominju da nisu bili vođeni željom da izbace ploču koja će biti primamljiva za slušanje te je Music For Real Airports lep primer ispoliranog ostvarenja čiji je koncept duboko promišljen i sjajno uobličen, ali mu uprkos svim tim vrednostima fali više "mesa" da bi moglo da se govori o potencijalnom obaranju sa slušalačkih nogu. Bez obzira na ovu ocenu, The Black Dog ostaje pouzdano uporište electro publike koja u ovoj vrsti muzike ne nalazi izgovor za površnu zabavu.