Desperate Hours (Michael Cimino, 1990)

Opus Michaela Cimina poznajem ovlašno, jasno je da se radi o čoveku koji je potpisao Lovca na jelene, ostvarenje koje sam gledao pre xy godina i sećam ga se kroz maglu po mučnoj, antiratnoj atmosferi i čuvenoj sceni ruskog ruleta, ako nešto nisam pobrkao, mnogo je vremena prošlo od tad i eksploatacije videorekordera marke Orion. Desperate Hours je naslov koji u filmografiji ovog režisera dolazi kasnije (preciznije, posle 12 godina) i predstavljao je pokušaj desanta svog autora na blagajne američkih bioskopa, koji se osim režiserskog posla prihvatio i odrešivanja producentske kese.
U tu svrhu je angažovana respektabilna glumačka ekipa, na čelu sa Anthonyjem Hopkinsom. Tu je i tadašnja žena Toma Cruisea, Mimi Rogers poznatija po tome što je svog muža uvela u tajne sajentologije nego po nezaboravnim rolama. Njih dvoje predstavljaju bračni par čiji je rok trajanja prošao zbog muževog neverstva, kuća u kojoj su živeli sa dvoje dece je na prodaju, normalan razgovor između njih je nemoguće ne preseći kukanjem i shizoidnim prebacivanjem sa stepenica.
S druge strane Mickey Rourke igra Boswortha, zatvorenika sa natprosečnim stepenom inteligencije, lika koji na suđenju napravi šou tražeći da mu dodele drugog advokata, pošto mu se zanosna devojka koja se nalazi na toj funkciji ne dopada. To je naravno varka, pošto su njih dvoje u slepoj ljubavi, koju advokatica (igra je nekadašnji model Kelly Lynch) dokazuje tako što u odsudnom trenutku dodaje pištolj svojoj ljubavi koji je krila u podvezici, opasno blizu međunožja.
Već ovaj detalj otkriva o kakvoj vrsti filma (inače rimejku istoimenog ostvarenja iz 1955. sa Hamfrijem Bogartom) pričamo. Priča neuverljive motivacije i nategnute simbolike dobija na usiljenoj dramatici kada Bosworth sa svoja dva kompanjona odluči da se nastani u kući familije u krizi, držeći kao taoce čitavu familiju, sve dok mu se ne javi advokatska simpatija. Novonastale okolnosti, naravno, pomažu uspostavljanju poljuljanog poverenja između bivših supružnika te ovaj Ciminov film ne samo da je neuspešan triler, već je i prilično bledunjav bilbord za propagiranje Americi vazda dragih porodičnih vrednosti. U nekom trenutku "napetosti", u priču odjedanput uleće do neukusa predimenzionirani FBI koji puca iz svih oružja jureći Rourkea. Da su tako jurili Osamu Bin Ladena, do sada bi ga već sto puta uhvatili.
Po svemu viđenom, nije preveliko iznenađenje zbog čega je ovaj preovlađujuće kalkulantski Ciminov film prekrio veo zaborava. Od potpunog brodoloma spasava ga solidna gluma u kojoj prednjači kralj lično - Anthony Hopkins. Ništa bolje nije prošao ni u bioskopima, a ni kritika nije imala previše reči hvale. Sa punim pravom.