петак, 02. јул 2010.

Slika i prilika


U zemlji u kojoj se jedino zna da se više ništa ne zna, osim da će biti sve gore i gore, iz medijskog šporeta nam malo-malo pa reš serviraju nemušto podgrejane optimizme koji se po pravilu temelje na striktno izvedenoj metodologiji "rekla-kazala". Eto tako, stiže nam vajni ministar odbrane Dragan Šutanovac da nam kaže da bi nam bilo lakše kada bismo bili deo NATO.
Ovakve izjave su od čoveka koji je još od ranije poznat po svojim dubokoumnim ispadima već stara priča, ali vidno zagrejani Šutanovac nije stao ovde u svojoj oceni, terajući auditorijum da bar za sekund odloži olakšavanje kao logični nus-proizvod njegove olakšavajuće najave. Veli vajni ministar, koji je postao neviđeni ekspert za pitanja bezbednosti sa diplomom hidroenergetičara u šaci, da su svi koji su hodili kozjom stazicom pristupanja u odbrambenu alijansu bili izuzetno finansijski zadovoljni, "zaboravljajući" pritom da nam dostavi bilo kakve objektivne podatke, čisto da mu ne verujemo na reč, valjda je svestan da od te akcije nema ništa, pogotovo kada se čitava stvar posmatra iz Fiata. U pravcu u kome je ovaj bivši stažista Evropskog parlamenta, tražeći uzore, nepovratno zagledan, važi pravilo da to što je neko nešto rekao ne znači da je to bez provere tačno, već postoje statistički pokazatelji koji govore u prilog istinitosti ili neistinitosti date činjenice.
No, Šutanovac u svom kabadahijskom samopouzdanju, kao kum predsednika države, ne haje previše za civilizacijski ustanovljeni manirizam i proceduru, već sa svoje bogugodne pozicije ministra sebi daje za pravo da deli društvo na avangardne i one manje avangardne delove. Pogađate, avangardne su nevladine organizacije i instituti, koji po ministrovoj zamisli, treba da procene efekte eventualnog učlanjenja Srbije u alijansu koja ju je mučki bombardovala pre 11 godina. Zdrav razum nalaže da bi bilo i više nego shodno proceniti efekte tog bliskog susreta, ali zdravlje nije nešto što se može očekivati od Dragana.
Ovo ministarsko rastrčavanje dolazi u momentu kada Angela Merkel prilično jasno stavlja do znanja da će se vrata EU zatvoriti za nove države članice čim kroz njih prođe Hrvatska. Šutanovac, kao čovek koji je svoja velelepna znanja usavršavao na brojnim zapadnjačkim kursevima, zna da put u EU vodi preko NATO - nijedna nova članica nije primljena u "evropsku porodicu naroda" a da pre toga nije udahnula malo više "evroatlantskog mirnodopskog baruta". Problem je samo kako to servirati izgladneloj srpskoj javnosti a da kritički tonovi povodom ovog salta mortale ostanu na kuloarskom "silent" modu.
Upravo zbog činjenice da nije čovek koji bi trebalo da obavlja funkciju na kojoj se nalazi, Šutanovac iz petnih žila želi da ostavi utisak nekoga ko zna šta radi. Osim što neumorno, u stilu jagnjećih brigada, posećuje fabrike, ministar šalje srpske vojnike u Gruziju na vojnu vežbu NATO, koja je ništa drugo nego zapadno provociranje Rusije. Posmatrano kroz kosovsku optiku, čitava priča je neviđeni autogol. Pošto to nije dovoljno, ministar vajni, ovaj vojni, bi da bude malo i graditelj koji misli na nesnosne saobraćajne gužve u Beogradu, pa u svojim mislima seli Ministarstvo odbrane na Banjički vis. Briljantna zamisao ministrova barata sa pojmovima kao što su racionalnost i rentabilnost, poslednjim koje padaju na pamet kada se pomisli na štetočinski učinak Vlade u kojoj sedi. Ova neimarska priča je stara nekoliko meseci, i u međuvremenu, zamislite, nije ništa urađeno u pravcu njene realizacije, pa pošto joj je prošao medijski rok trajanja, ministar se bacio na druge sfere svog interesovanja.
Dragan se može videti i u skupštini kako, kao, iskreno žali zbog toga što je opozicija nesložna i svađalački raspoložena jer je to minus na kontu kvaliteta srpske demokratije, kome on, samim svojim postojanjem doprinosi. Doduše, kada mu se neko od opozicionara zameri, onda ume itekako da odgovori, u aluzijama ali dovoljno prostački - pominjući mrtvo dete jednoj poslanici. I i dalje je reformator, bolje lice Srbije, omiljeni Blicov sagovornik, čovek kome su puna usta slovačkog privrednog čuda za koje skromno procenjuje da njegovi pajtosi, kumovi i on mogu da izvedu na domaćemo terenu. I ne samo to, Dragan ume i da se šali, ponajviše sa svojom drugaricom iz Vlade, retko iritantnom ministarkom sporta, koju je onomad, džentlmenski branio od džukačkih Veljinih nasrtaja, što mu sa dva i kusur metra i više od sto kila žive vage verovatno nije teško palo.
Domete njegovih i sp(o)sobnosti njemu bliskih "političkih partnera" nije teško opaziti. Vidljive su golim okom. Pišu se u šest cifara kada govorimo o nezaposlenosti. Žongliranje ciframa je glavna cirkuska tačka i kada se Šutanovac baci na ono što najbolje ume da radi a nije zaštita lepšeg pola, a to je prosipanje obećanja u koje ni sam ne veruje, ali mu se sviđa kako zvuče kad ih izgovori. Verovatno ih zato često i ponavlja, slobodno, demokratski i bez ikakvih posledica.
Ostaje misterija ko su ti glasači koji čoveku čija je jedina pozitivna biografska odrednica sadržana u tituli "zet Miroslava Ilića" ukazuju poverenje. Verovatno ih nema previše (ako ih i ima uopšte), ali to ne smeta Šutanovcu i njemu sličnima (Cvetković, Pajtić, Dulić, Petrović, Đelić, Trivanova) da vladaju, kreiraju i oblikuju žalosni profil ove tzv. države čija su postali slika i prilika.


Besnom vrancu mokra griva
dok luduje ispod šljiva
a kraj kapije, šarov planduje

9 коментара:

Đorđe Kalijadis је рекао...

Njake mi se od svih njih i njihovih priča. Patetični su do bola. Cela ekipa liči na gomilu štrebera koji nemaju kompas ali se dive sebi i svojim ulogama. Mislim da jedan poseban blogić zaslužuje i osvrt na ministra Tomicu M. Ja bi ga napisao ali ne umem.

nasdvoje је рекао...

u širokom luku izbegavam zdravstvo i želim da ga zaboravim iako je nemoguće. daće već večiti ministar neki novi povod za pisanije o njemu, mada čak i ovlaš kad razmišljam ima tu ohoho da se piše.

žena ima broj vremena od pre dva meseca kada je tomica dao razložan intervju na milion i dvesta strana objašnjavajući kako je morao u švabiji da se operiše. bilo mi je degute da o tome pišem, ko zna, čovek je zaista mogao da ostane bez noge, iako nipošto ne spadam u ljubitelje njegovog lika i dela. sad to isto vreme objavljuje intervju sa genijem šutanovcem, koji nije, da ja znam, u životnoj opasnosti, osim što životno ugrožava sve oko sebe.

koneyn је рекао...

Onda sačekaj taman godišnjicu najvećeg dometa pomenutog doktora & ekipe, vakcinacije pobesnelog stanovništva, to će biti otprilike početkom jeseni ;)

kerovođa је рекао...

izaći ću na sledeće izbore samo da bi na glasačkom listiću demonstrirao svoje likovno umeće:

--
| |
| |
- -
{ }
------

predlažem svima da se umetnički izraze/isprazne - to bi bila scena vredna divljenja : cesid koji objavljuje da su prebrojali oko 4 000 000 kita.

Milja Lukic. Tu i tamo је рекао...

Kerovođa, ideja ti je super! :))))

Đorđe Kalijadis је рекао...

Kerovođo, zagovornik sam tvoje ideje. Stvarno bi bilo sjajno čuti to od Cesida.

nasdvoje је рекао...

u vezi s tom operacijom ministra zdravlja, mislim da nisu u pravu ovi koji ga napadaju što je išao da se operiše u inostranstvo. iako to ostavlja loš utisak, mislim da se tu preteruje, jer stvarno svaki čovek, na kojoj god poziciji bio, ima pravo da se leči kod koga oće i gde oće ako za to već ima mogućnosti. mislim, drugo to što je ceo sistem nakaradan, pa se o stanju u zdravstvu priča preko tog slučaj, a ne kroz neki regularan tok, tako što će da se sagleda šta i kako se radi i da se ministar preispita. ovako, ispada da ta priča jeste nešto što bode oči jer je tako slikovita, al u suštini taj linč na njega koji se podigao prilično je mučan

nasdvoje је рекао...

taj linč je sa razlogom permanentan i da ima trunku obraza odavno bi tomica podneo ostavku tim pre što ovako kao ličnost (bar meni) nije iritantan pogotovo kad se samo prisetim nekih drugih nadobudnih pojava.

nasdvoje је рекао...

jače je od mene, moram da podelim tekst koji može da se tumači kao pogled sa druge strane u odnosu na moj prilog temi . pomalo tužno, ali ovo što naizgled elokventno potpisuje milićeva je verovatno nešto najkritičkije o šutku što je ikad osvanulo na bilo čemu što ima veze sa blicom.

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.